Srpski frižider

2
696

191-610x330To je onaj uređaj raspoređen uglavnom u kuhinji, što nepotrebno zauzima dobar deo prostora, zuji, klopara, i služi za lepljenje poruka, računa, pozdrava iz banke, dečjih crteža i magneta.

Danas, u vremenu velikih zaduženja i još većih obećanja, u njemu možete da držite vansezonsku garderobu, posteljinu, plišane igračke kupovane onako kako su se smenjivali dečji hit crtaći (svaka porodica sa decom samo u igračkama ima jedan fini kapitalčić).

„A što mi da učimo? Ti si učila pa nemaš para da napuniš kolica!“

Pa, jest, stvarno; ako ne budu imali jaku vezu (dakle, ne vezu sa kursa ikebane!) sa futrolom od diplome mogu samo da češu teže dostupna mesta obično na leđima ili da trljaju ravna stopala.

Eventualno mogu, ako budu budale pa pošteno steknu dve diplome, da zalepe jednu za drugu i tako dobiju fasciklu. Fascikla uvek treba.

Dakle tehnički uređaj-frižider služi samo za potrebe snimanja reklama za razne banke ili supermarkete, koje kad gledate ne možete a da ne dobijete suicidne namere, jer znate da ni od jedne sledeće plate nećete napuniti ovaj uređaj tako da kad ga otvorite sve popada po vama. Pre izgleda kao zgodno mesto za sakrivanje dece prilikom igranja žmurke. Ako naprimer slavite slavu, mada i taj običaj se polako ukida u gladnom narodu, (alal vera domaćine ako imaš za tri dana slavlja!) gledaćete da maksimalno uštedite, pa vam neće puno ostati hrane, a možete i da je podelite gostima kad krenu kući. Pa nećete valjda da kupujete toliki potrošač električne energije zbog par važnih datuma u godini?

Ako se potrudite, ne mora vam ostati ni malo torte od dečjeg rođendana, Uskrsa ili Božića. Ma haj`te, molim vas, zbog malo salame, povremeno slanine, margarina, džema i par povrćki otplaćivati “ormar” na 100 rata? Kao držite nešto u zamrzivaču?

Da Vas podsetimo:  Izumitelji

Pa svaki onaj market ima sve to što vam treba za taj dan, i gotovo. Eventualno možete u uređaj da natrpate razne, što kabastije ambalaže i tegle, da tako stoje dok se ne pokvare, samo da ostave utisak punoće i popunjenosti. Ako vam baš neko otvori, da se ne obrukate. A ako pripadate staležu sa ljudskim ili nadljudskim primanjima – opet vam ne treba, jer – ili ne jedete kod kuće, ili kupujete gotov ručak.

Ljudi sa nadljudskim primanjima retko se zadržavaju u kući. Mislim, ne mogu da zamislim nijednu ministarku kako se mlati po kujni, trči u nabavku namirnica za frižider, pri čemu strpljivo razgleda cene i gleda da uštedi, ko svaka prosečna domaćica u Srbiji.

Niti mogu da zamislim jednog funkcionera kako vadi pivo za društvo uz nasečeno meze…Pa nije habao đonove po hodnicima partijskih prostorija da bi služio društvo po kući, otčepljivao pivo i mrcvario se oko leda za viski. To se vodi negde i to tamo neko drugi plaća.

„A kad ćemo, mama, da imamo onako svega kao u reklami, jel kad nam dođu gosti? Mi nikad ni soka nemamo.“ Eto ti ga sad! Pa kad sve odmah popijete!“ A i ko još danas zove goste? Koga da zoveš? One što idu dva puta na more i dva puta na skijanje ili da zoveš one što rade 20 sati dnevno za 20 hiljada dinara mesečno?

Ma danas je najbolje iščupati televizor iz zida. Nema tamo ništa da nauče osim kako da isteraju roditeljima zadnji dinar iz džepa. Najbolje neka sede i uče! Valjda će neko nekad, negde, zbog nečeg, znati da ceni znanje. I da s tim znanjem bar naraštaji napune kolica, kad nismo mogli mi.

Da Vas podsetimo:  Jedan profesor ipak ostaje u Srbiji. Koja takođe ostaje, po starom...

Milijana Barjaktarević

Kolumnista

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime