Balkanski papiri

Opet smo svedoci, makar na prvi pogled, neobaveznog kalambura u kome inteligentni nestaško podmeće nogu nes(p)retnom drugaru u poigravanju miša sa mačkom. Sve to u već poznatom scenariju gde je gubitnik Tom poznat još na početku. Ali, ako se malo bolje razmisli, nije to oko predsednika nimalo smešno. Pre je alarmantno. Biće da je sve ono urnebesno izneto i ponuđeno čaršiji, a tu je napozvaniji prepredeni narator koji je ove junake i iscrtao, samo gledano iz drugog ugla i jasnijeg kadra, u stvari, opasno poigravanje sa institucijom.

U ovom slučaju, predsednika države. A svojevremeno, baš njemu, svom političkom favoritu, podario je mandat. Kako je „viša“ (zapadna) sila htela. A narod je, eto, sve izglasao, zarad programa o kome kasnije nije čuo ni reči. To jest, pokazao se kao nasilna promena svesti u kukavičjem gnezdu od države. Ako se bolje pogleda Srbija iz gledališta, već rastavljena od duše i istorije, od vere pradedova, od državnosti, Srbija nepobeđena u nametnutom ratu od NATO, ali pobeđena u miru od svojih karikatura demokratora, postala je upozoravajući model zaglupljivanja i lobotomije. Opomena za sve buduće naciljane žrtve neokolonijalizma. Srbi se, danas, u kandžama samo naizgled sopstvenih medija, neoprezno podsmevaju predsedniku. A sutra će se smejati i na brašno, kada ostanu bez Srbije.

A dotle nad glavama njene EUropske elite vise kao giljotina dosijei o tajnim računima, svedočanstva o počinjenim gadostima od 2000. na ovamo. Ti „balkanski papiri“ su vazda spemni da na komandu gazde svih „istina“ rastave od raja privilegija i izuzetnosti vodeće likove, koje je, zahvaljujući medijskim lažima i preko specijalnog brojanja glasova birao narod.

U pogonu su svi instrumenati za obmanu, zaluđivanje i spinovanje, izmišljeni od korporacija, a primenjuju se u labarotoriji okupacione Blek Kembel inkvizicije. Koja, nema sumnje, urušavajući sve ključne institucije Srbije postiže trajnije uspehe u rušenju države od ratnih pohoda NATO. I zato treba postaviti na vreme pitanje ruše li predsednika zbog navodne vanbračne dece, koja su redovna pojava i privilegija još iz vremena kraljeva i svih vladalaca, ali i predsdnika, recimo švalerčine Broza, ili tu instituciju, do sada proveravanu na opštim izborima, valja staviti u ruke onih koji će uskoro preuzeti svu i TV mrežu. Tamo nameštanju nove anglosaksonske ekipe glodura po volji Bler Kembel instruktora, savetnika premijera.

Prvo će pretresti vojvođansku (do sada pronemačku), pa onda i beogradsku, ako nije dovoljno proamerička. Dakle, gospodo, drugovi, kompradori, hajde makar jednom otvoreno recite o čemu se radi u slučaju (nevernog) Tome. Šefa države. Makar i zato što vam je dao pre četiri godine mandat da vladate i podržao za nove četiri. Da li posle toga više nije u funkciji. I usto neće, kako kaže, ni po koju cenu predavati Kosovo, kamoli Vojvodinu. Da li samo zakrljujute nove secesionističke manevre započete vračanjem KNUND kipa Svete trojice u Subotici u centar, a kao znamenja vere i nadmoći bivše Austrougarske. Da li to treba prekriti „aferama“ o predsedniku i činjenicu da je Zukorlić novi vladin paša od Sandžaka i ključar koji će otvoriti balkanska vrata (investicija) Emiratima, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, valjda i Turcima.

Pa zar o liku i delu dušebrižnički iz memorije službe nije sve rečeno još pre izbora u podrobnom, čak preopširnom feljtonu Tabloida, koji se na sličan način bavio i likom (budućeg) premijera dok nije postao „gopodar“. I to, ako je tačno sve napisano, svojevremeno nije zasmetalo u predsedničkoj kampanji, u kojoj je Toma srušio Tadića, dotadašnjeg miljenika zapada. A ovaj se, eto, povukao sa crte, pokazalo se, predaje Kosova (za koju Nikolić uporno izmiče leđa) i prepustio je taj posao hrabrijima (da li) očito pohlepnijima.

Da li to Tomu opominju da prihvati republiku Vojvodinu, još jednu buduću novu državu, nastalu od Srbije, ili je već otpisan nameravanim preseljenjem izbora u parlament gde se Vučićeva reč (negovog političkog posinka), ne poriče. Zaista, puniti naslovnice pričama o bračnom neverstvu u zemlji rijalitija, gde se odobrani i podobni u zamlaćivanju nacije pare na očigled sluđenog auditorija, gde do srži besmisla komentarišu iz dana u dan provladini analitičari, hvaleći „gospodara“, gde će uskoro biti zakonska obaveza gledanje kanala gde 24 sata nastupa premijer, to je previše i za ovakvu Srbiju. Na kolenima. U kojoj se više ne emituje nekada popularno „zabranjeno pušenje“.

Nije, dakle, dovoljno što su kao uvod ovog cirkusa nastupile Petreusove i druge plaćeničke televizije i mediji, koji, gle čuda, u „istraživačkom navinarstvu“ objašnjavaju narodu ko je sve vreme, od oktobra do danas, organizovao pod komandom baš od njihovih nalogaodavaca „pljačku Srbije“.

Tako Srbi sa 16 godina zakašnjenja vezanih ruku, dok im sole rane poniženja u okupiranoj zemlji saznaju da su u njihovo ime ljudi u fantomkama, prethodnica ovih sa Savamale, za pet miliona dolara kidnapovali predsednika Slobu. Obmanutog da je izgubio predsedničke izbore. A da je pobednički tim falsifikatora i pučista koji je položio temelje svih potonjih vlasti inkasirao čak 100 miliona dolara. I sada jedan od tih aktera autoritativno objašnjava da Srbija nije bila dovoljno nacionalistička, patriotska, da se odbrani od NATO i spase svoju braću. Kao ni onu u Cnoj Gori od Milovog secesionizma i potpune obespravljenosti. Ili su i zato inkasirane pare. I to će reći jednog dana „balkanski papiri“. Kad nekome zatreba.

Dakle, ako saznajemo, ne slučajno, detalje o nečuvenom aktu predaje (prodaje) šefa države u ruke NATO krvnika, ovo sa Nikolićem je bezazlena šala. Da li naručena od onih koji su prvo poslali bombe i osiromašeni uranijum na Srbiju, a onda obukli sudijske toge da sude žrtvama. Toga se ni oni što su razbijali srpske glave u Jasenovcu maljevima, a rezali grkljane noževima i tako par stotina hiljada puta, ne bi u svom cinizmu i opakosti dosetili. Mada ovih dana ispred dečijeg vrtića u Zagrebu lepe plakat sa naslovom i crtežom obešenih na vrbu „srpsko drvo za vešanje“.

A neko u Politici na to, valjda šaleći se na račun vica o „Južnom toku“ koji je bio zvanična politika, ozbiljno razmatra da li da gradimo gasovod (valjda pored Jasenovca) do Kraka za američki tečni gas. Koji će zameniti ruski gas. Jer, to bi bio samo jedan u nizu uspeha postoktobra. To cinično ponižavanje srpskog ponosa, vidimo danas sasvim jasno, nije ubilo samo Miloševića, koga Artmanova optužuje da se „namerno otrovao“, sve da bi napakostio Hagu, da bi ispao, ne krivac, nego heroj. Hej, da li je moguće osim ozbiljno napadnutog mozga „zapadnim vrednostima“ da neko tako nešto izusti. Sutra će možda oklevetanog presednika promovisati u novog Čarnojevića, koji samo treba da nam obezbedi bolje prostore nego što je Srbija. Zato i prodaju oranice. Zašto da ne. U politički motvisanim crtaćima sve je moguće. Pogotovo u Srbiji.

Milosav Dragić

Vidovdan