„Srpski kavijar“: Zašto su nam čvarci izašli na nos i da li ćemo preći na – insekte

1
84

Da li je vrtoglavi rast cene čvaraka, ostataka ostataka od svinje, posledica posta ili „zelene agende“?

Piše: Vladimir Sudar

Sputnik / Mira Kankaraš Trklja

Da su poskupljenja prevršila svaku meru pokazuje i cena nekad „sirotinjske“ hrane – čvaraka. Kilogram čvaraka, koji su u tehnološkom smislu „ostaci ostataka od svinje“ iz serije „da se ne baci“, u Beogradu je premašila 2.000 dinara, dok je cena kilogram „ekskluzivnih“ duvan čvaraka dostigla 3.400 dinara.

Svinjska baza i veganska nadgradnja

Naravno, cene variraju od mesta do mesta, ali se danas kilogram najjeftinijih čvaraka ne može pazariti za manje od jedne „črvene“. A žestina „udarca po džepu“ najbolje se vidi na najjeftinijem proizvodu od svinje – životinje kojoj Srbija duguje svoj suverenitet. Za neupućene, ekonomija Srbije u vreme knjaza Miloša bazirala se na izvozu svinja u Austro-ugarsku, a bez plusa u državnoj kasi nema ni suvereniteta.

Široke narodne mase najviše pogađa poskupljenje najjeftinijeg proizvoda od životinje „srpskog suvereniteta“ iako je nežne veganske dušice možda još žešće pogodilo poskupljenje čia semeniki i bobica aronije. Jer, što bi rekao Marks, čvarci su baza, a čia semenke nadgradnja. A kako je primetio tvorac „naučnog socijalizma“, nema nadgradnje dok se ne „namiri“ baza.

U svetlu rasta cena čvaraka, poskupila je, dakako, i svinjska nadgradnja, tako da su i cene slanine, švargli, svinjskih butova, plećki i krmenadli sukcesivno porasle, pa će, po svemu sudeći, donedavno bogate novogodišnje trpeze na prelazu iz 2022. u 2023. ličiti na isposničke ili, daleko bilo, zatvorske.

Nije sve u ceni ima nešto i u postu

Međutim, mladi aforističar Jovan Zafirović, dobitnik brojnih nagrada uključujući i Vibovu, rast cena čvaraka i ostalih proizvoda od svinje vidi ne samo kao posledicu ekonomskih kretanja, već i duhovno-metafizičke razloge.

Da Vas podsetimo:  Mladić i Karadžić uskoro u Rusiji. Biće razmijenjeni za zarobljene NATO oficire u Ukrajini?!

„Čvarci su verovatno u zimskom periodu skupi zato što je post“, kaže Zafirović.

Ipak, ne isključuje ni ekonomske razloge i primećuje da je sve manje ljudi na selu koji gaje svinje, a manjak proizvoda uzrokuje povećanje cena. A čvarci su bili potcenjeni sve dok su ljudi iz gradova imali nekog na selu ko bi ih snabdevao.

„Zelena agenda“ – ima Fema samo su u manjini

Ako je poskupljenje čvaraka lokalna posledica globalnih procesa, onda bismo rast cena mogli posmatrati u kontekstu globalno sve popularnije (?) i sve totalitarnije „zelene agende“. Jer, kako tvrde pristalice ovog modernog (šatro)ekološkog pogleda na svet, životinje (ali i ljudi) oslobađaju određenu količinu ugljen-dioksida koji uništava ozonski omotač i zato nam dobronamerno preporučuju da umesto mesa jedemo – insekte.

Zafirović sumnja da se kod nas toliko primila „zelena agenda“ i da je rast cena čvaraka povezan sa merama poput onih u Holandiji o preventivnom „pokolju goveda“ u cilju očuvanja planete, jer Srbija nije toliko bogata zemlja da bi mogla da isprati te trendove.

Takve „ekološke“ trendove kod nas prate samo „isfolirani likovi, snobovi koji prihvataju sve što dolazi sa Zapada bez kritičkog mišljenja“, naslednici legendarne Feme, glavnog junaka Sterijine „Pokondirene tikve“ koju je jedan od najvećih srpskih komediografa, a možda i socijalnih psihologa, opisao pre skoro 200 godina. Kontinuitet je sačuvan, srećom su naslednici Sterijine Feme u (bez)značajnoj manjini.

Kako nam je „srpski kavijar“ izašao na nos

Bilo kako bilo, čvarci su danas u Srbiji postali neka vrsta srpskog kavijara – preskupa hrana za malu grupu (pre)bogatih. Ne tako davno, sirotinja je imala bar za čvarke dok je maštala o ostalim svinjskim đakonijama. Zato joj danas „srpski kavijar“, po ceni od „dve črvene“ izlazi na nos.

Da Vas podsetimo:  ONA DEČIJA, PONEKAD DETINjASTA, ISKONSKA: Priča o Rajku sa Golije, ili, ako išta spasi svet, spasiće ga dobri ljudi!

„I treba da izađu na nos. Drago mi je što su čvarci skupi jer to pokazuje da se konačno poštuje rad ljudi na selu. Mislim da bi njihovi proizvodi trebalo da budu skuplji jer to je odraz poštovanja prema njima. Do sad su čvarci bili jeftini i uzimali smo ih za male pare, a seljaci su s tim parama preživljavali od danas do sutra“, smatra Zafirović.

Na kraju, Zafirović je „ispalio“ aforizam inspirisan povećanjem cena čvaraka i ostalih proizvoda od svinje.

„Cena svinje na selu i cena svinje u skupštinskom restoranu je ista. Skupo nas košta.“

1 KOMENTAR

  1. Ovoj vise decenijskoj izgradjenoj situaciji (citaj laganim kuvanjem zabe) doprineli su korisni idioti i to doslovnim prepisivanjem i sprovodjenjem direktiva. Lepo je receno
    „Cena svinje na selu i cena svinje u skupštinskom restoranu je ista. Skupo nas košta.“

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime