Srpski “minimalac”

Iako se ovih dana “vodi sindikalna borba” da se za 20 dinara poveća cena radnog sata, Srbija i dalje ima najmanju minimalnu mesečnu zaradu u regionu i ona iznosi oko 180 evra. Niži iznos mininalne zarade trenutno imaju samo zaposleni u Makedoniji i Albanij. Naravno, to nije nikakva uteha za srpskog radnika, posebno ako se ima u vidu da je minimalna zarada u Hrvatskoj oko 400 evra. No, ko bi se u Srbiji danas borio za veću cenu rada? Najlogičniji odgovor bio bi, pa sindikati. Ali, gde su nam sada sindikati, ko čini sindikalnu organizaciju, ko su njeni lideri. Ovo su ipak neka druga pitanja, politička, stranačka, a mi se vraćamo na minimalac.

Gore samo u Makedoniji i Albaniji

Podsećamo, Vlada Srbije prošle godine u ovo doba donela je odluku da cena rada u 2015. godini bude 121 dinar, bez poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. Cena rada do tada bila je 115 dinara, a nije povećavana 3 godine. I kada se sa aktuelnom cenom rada od 121 dinar , sve ostale brojke stave na paprir, dolazi se do poraznog broja od 21.000 dinara, koliko iznosi mesečni neto minimalac. I još malo poređenja: u Bosni i Hercegovini mininalna zarada je 191 evro, u Crnoj Gori 193, u Bugarskoj 198 eva, u Sloveniji čak nedostižnih 800 evra.

Oko 600 000 radnika u Srbiji prima minimalac

Postoje, doduše, nezvanični popdaci da oko 400 000 zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu, a da kako neki sindikati navode, oko 150.000 radnika u Srbiji “radi u okvirima mininalne zarade”. Postoji i situaicja da radnici prime više od minimalne zarade, ali im se doprinosi uplaćuju na minimalac, što šteti fondova zdravtsvenog i penzionog osiguranja, pa će najviše sutra “pući” po radniku kada ode u penziju. Propcenjuje se da je takvih oko 50.000 radnika.

Radnik primi minimalac, pa pola vraća poslodavcu

Iako Zakon o radu nalaže da se radniku ne može isplatiti zarada niža od minimalne cene rada, beleži se niz primera koji dokazuju da poslodavci ne poštuju ovu zakonsku odredbu, pa se u nekim granama metalske i građevinske industrije isplaćuje zarada od 17.000 ili 18. 000 dinara. Ili, još drastičniji primeri, radnicima po ugostiteljskim objektima ili trgovinskim radnjama isplati se zagarantovani iznos zarade, ali su oni kasnije, po dogovoru sa poslodavcem dužni da mu vrate gotovo polovinu primljenog iznosa, kako bi zadržali radno mesto, te njihove plate realno ne budu veće od 10.000. odnosno, 12.000 dinara.

Poslodavci se protive povećanju cene rada

Sindikati se zalažu da se cena rada poveća sa sadašnjih 121, na 143, 5 dinara, ali poslodavci se ošto suprostavljau takvom predlogu, uz obrazloženje da se još nisu stekli uslovu u priverdi. Tako i dalje u Srbiji ostaje najniža cena radnog sata. Ona naprimer u Nemačkoj iznosi 8 evra, i mininalna zarada je oko 1400 evra, u Holandiji minimalac je oko 1500 evra, a u Luksemburgu 1900 evra. Kako se saznaje, Socijalno- ekonomski savet sastavljen od članova sindikata i Vlade Srbije trebalo bi da do polovine septembra dones odluku o novoj, većoj ceni radnog sata, a najvažnji argument predstavnika sindikata u Savetu jeste podatak koji je iznet u Vladi Srbije o povećanju industrijske porizvodnje za 13 posto u junu ove godine u odnosu na isti period prošle godine.

Srpski minimalac i četvoročlana porodica

I ako se donese odluka o novoj, većoj ceni rada, i dalje mininalac u Srbiji ostaje najmanji u regionu. Tako se u Srbiji nastavlja “misterija” o tome kako od minimalca živi četvoročlana porodica. A ako upitate članove tih porodica, do jednog će vam odgovoriti, to nije život, to je preživljavanje, to je mučenje, to je najveća beda, poniženje….

Da radnici u Srbiji mesecima rade i bez minimalca, da se zakonom zagarantovani minimalac voljom poslodavca smanjuje, sasvim je regularna situacija . Inspekcije rada, tek s vremena na vreme reaguju, ali bez rezultata, jer znano je svima: “vrana vrani oči ne vadi”. Ali da nije volja poslodavca uvek i uzrok malih zarada u Srbiji, uverava nas konsultant Mreže za poslovnu podršku, Dragoljb Rajić, koji objašnjava da su male zarade posledica malih prihoda firmi: “ Firme u Srbiji nemaju prihode i ne mogu da naplate svoja potraživanja ponekada i po 4- 5 meseci. Pored toga u poslednjih nekoiko godina imamo stalan pad kupovne moći, pa se sve manje robe i usluga realizuje i prihodi su smanjeni”. Sa druge strane, objašnjava Rajić, firme imaju prevelike rashode za sirovine i repromaterijale, velike rashode za doprinose, i to se sve negativno odražava na neto zaradu zaposlenih.

I po prosečnoj zaradi, Srbija na evrospkom dnu

Prema sindikalnim podacima samo oko 30 posto zaposlenih u Srbiji ima zaradu iznad 350 evra, što se smatra prosečnom zaradom, pa je i po tome Srbija, na evropskom dnu. Kada će se pomeriti sa tog mesta, ne zna se, niti bilo šta ukazuje da će u nekoj doglednoj budućnosti srpski radnik biti malo bolje plaćen. Ko još veruje u priču premijera Vučića o većim platama i penzijama, o boljem životu. Ili se možda vara manjina koja misli svojom glavom, i pravi pretpostavke da će na skorim izborima, koji se uveliko najavljuju, i premijer zbog svojih lažnih obećanja o boljem životu, biti kažnjen.” Ko preživi pričaće !

Novka Ilić