Ako nemate ništa protiv zabave na političku temu, onda vam preporučujem da ispratite kako “napredna međunarodna javnost” brine o predsednički izborima u Srbiji koji će se održati 2017. godine. Tako su, između ostalog, već počeli napadi na Vojislava Šešelja koga je SRS istakla kao svog kandidata na predsedničkim izborima 2017. godine. Verujte, čeka nas mnogo zabavnih tačaka, za koje bi, kako je govorio Jožef Švejk, u pristojnoj birtiji dobili po šiji. No, o svemu po protokolu.
Zbog čega su “proresivnoj javnosti” tako strašani patriotski kandidati, pa među njima i bivši haški zatvorenik sa svojom partijom, koji su osvojili 11% glasova u Skupštini? Ako mislite da njima patriote nisu strašne, onda ste u zabludi.
Jer, za razliku od neparlamentarnih partija, patriotske parlamentarne partije će imati širok pristup biračima za vreme kampanje. Nije moguće organizovati potpunu informativnu blokadu parlamentarne partije i to je strašno, a pojedine srpske patriote rade spretno i naporno. O tome da li se neki patriotski kandidat može probiti do predsednika, još je rano govoriti, no, o tome da raste popularnost patriotskih snaga, može se već sada utvrditi. To je tendencija. “Napredna javnost” uopšte ne želi da patriotske ideje budu dalje rasprostirane u srpskom narodu. Nedostatak srpskog društva ogleda se u tome što je operacija “Milosrdni anđeo” na čudan način uticala na njegovu svest i on sve do sada ne može da shvati da mu je posle te operacije postalo dobro. To jest, nivo zombiranja Srba je mnogo niži nego što je u Bugarskoj ili Rumuniji, gde se ljudi iskreno raduju što je njihov život doveden do životinjskog nivoa. Tim zemljama već je teško pomoći. Od njih su napravili puščano meso za NATO pakt, koje će, po svoj prilici, uskoro biti pušteno u upotrebu.
A u Srbiji je sve drugačije. Srbi ne samo da ne izbegavaju da čuju i patriotski glas, nego počinju i da razmišljaju. Zbog toga nije slučajno da se predsednik Hrvatske Grabar-Kitarović obratila generalnom sekretaru OUN Ban Ki Munu sa molbom da ukine oslobađajuću presudu u odnosu prema Vojislavu Šešelju. Kao što znate, u Hrvatskoj ratnih zločinaca nema, ona je kroz rat prošla u belim rukavicama. No, nju veoma uznemirava srpski ratni zločinac Vojislav Šešelj, pritom, još više je uznemirava posle ulaska njegove partije u Skupštinu. Veoma bi želela da ga opet bace u samicu.
No, nije samo hrvatski predsednik izgubio miran san. Postoji čitava družina profesionalnih boraca za istinu koji su takođe pripremili različita oružja u borbi protiv srpskog patriotizma.
Da počnemo sa Međunarodnom asocijacijom advokata, čije se sedište nalazi u Londonu. Hteo bih da vas unapred upozorim: ni jedna organizacija čije se sedište nalazi u Londonu, nije se proslavila ničim dobrim u tom svetu. Ako vam se čini da je ipak nešto dobro stizalo i iz Londona, onda se prisetite koliko ste juče popili. Nije isključeno da ste se prilično zaboravili. Takva misao ne može se ni pojaviti u zdravoj glavi. Zbog toga od te same skupine advokata očekujte nekakvu kazuistiku na temu konfuzije koja se odigrala u MTBJ. Ta organizacija ima velika sredstva i kao što Vi i shvatate, osetivši miris novca, mnogi evropski mediji će početi da zavijaju iz stomaka. Kao, hoću da žderem, daj pare pa ću olajati koga god poželiš. Na srpske patriote će se proliti reka glasnih optužbi, čiji cilj uopšte neće biti dostizanje istine, nego smanjenje njihove popularnosti.
Još jedan odred boraca za istinu predstavljaju američke organizacije za ljudska prava poput “Međunarode amnestije” i drugih sa njima. Posebnost tih institucija predstavlja postojanje kod njih jednog oka. To je veoma zgodan fiziološki defekt. Žrtve tih država koje treba da budu osuđene, one gledaju videćim okom, a prilikom računanja žrtava prijateljskih država, videće oko prikrivaju rukom i računaju nevidećim okom. U rezultatu takve izuzetne tehnologije, civilne žrtve od američkog bombardovanja u Iraku sve do dan danas nisu izračunate. I neće biti izračunate.
Izgleda da se jednooki stručnjaci spremaju i za povratak predmetu Vojislava Šešelja. Eto oni već računaju!
Postoji i masa drugih profesionalaca, no, verujte mi, najviše zadovoljstva pružiće Vam konkretni “stradalnici” od nepočinstava Šešeljevih, koji su, po pravilu, dobili najviše rejtinga prilikom svog nastupanja. Setite se kako je kćer ambasadora Katara u Iraku nastupila u Kongresu SAD i ispričala kako oficiri Sadama Huseina seku nožem novorođenčad u porodilištima, u cilju borbe sa natalitetom. Potom se ispostavilo da devojka nikada nije ni bila u Iraku.
Kakva nepočinstva će se pripisavati srpskim patriotskim delatnicima, zasad je teško predvideti. Možda će i kćer nekakvog admbasadora pričati svetu o tome da su je srpske patriote uznemiravale, možda će se pojaviti žrtva sa još čudovišnijim optužbama. No, verujte mi, svakako će se pojaviti. Žrtve predstavljaju efikasno sredstvo zombiranja lakomislene publike.
Lokalni predstavnici napredne javnosti takođe neće upustiti svoju šansu. U njihovim ustima svaki patriotski kandidat predstavlja neprijatelja srpske budućnosti koji narodu donosi ogromne katastrofe.
U principu, neće biti dosadno. Glavno, nemojte nasedati na tu udicu. Ko sluša da čuje.
Dmitrij Sedov
fsksrb.ru
