Srpski političari

Koliko košta prevrat vlasti u Srbiji?

Zapad pre svega SAD i Velika Britanija kao i Nemačka preko svojih tajnih službi ali i Soroš fondacije ispelal je mreže uticaja u Srbiji još sredinom devedsetih godina preko političkih partija i NVO. Srbija je bila “eksperiment” poltičkog prevrata “meke moći” mešavine uticaja stranih tajnih službu ,diploamtije ,medija i NVO .Preko ove mreže na storien ličnosti političkog života su “kupljene” ucenjene i zavrbovane Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“ Tim Maršal Maršal u svojoj knjizi „Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“ piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Miloševića. Po iskazu Tim Maršala u seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca SAS. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana.

Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: „Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrh.“ Ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je objavila da je 2000. oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno „Otporu“. Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS Slobodana Miloševića, Amerika je dala preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Velika Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona „zelenih novčanica“. U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci. Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ, tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako, prema njegovim rečima, samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 miliona dolara.

Laktaši i su poslovno i političko mesto delovanja Milorada Dodika koji je bio predsednik vlade RS, a  sada je predsednik RS što znači da je bio do detalja upoznat oko političkog prevrata u Srbiji i da je i on kao i Milo Đukanović deo zapadne obaveštajne mreže. Realno cena rušenja Slobodana Miloševića kao Predsednika SRJ pored sumnjivih izbora 24 septembra košta više od 100 miliona dolara. Taj novac podeljen je liderima DOS-a, organizaciji “Otpor”, sindikalnim organizacijama, uticajnim NVO ali i jednom broju ljudi u vrhu vlasti Slobodana Miloševića, pre svega onih iz SPS na važnim funkcijama i institucija, ali i jednom broju pripadnika tajnih službi pre svega RDB kao i KOS-a i nekima iz Generalštaba VJ. Procena je da je novac podeljen na oko 50-ak adresa.

Koliko koštaju vlasti u Srbiji nakon oktobra 2000. godine?

Nakon pada s vlasti Slobodana Miloševića kreće se u drugu fazu “kupovine “ političara na vlasti u Srbiji . Pre svega onih u strukturama vlade Srbje, vladinih agencija i naročito za poslove privatizacije kompanija poput “Sartrida” i DIN, i DIV (Duvanske industrije Niš i Duvanske industirije Vranje) i svih narednih privatizacija koje je obavila vlada Srbije do 2012 godine. Najveće kupovine i podmićivanja sa stranim partnerima imale su strukture G 17 plus,DS i DSS. Procena je da je na desetine milijardi evra donacija i pomoći Zapada prema Srbiji nestalo ili je prebačeno na tajne račune “of šor kompanija”. Ko je te pare prebacivao, uzeo i ko ima račune ostaje misterija. Procena je da je najviše mešatarskih poslova u Srbiji sa stranim partnerima odbacila mreža oko Mlađena Dinkića, Božidara Đelića, prof Miroljuba Labusa, ministara Bubala,Vlahovića i ostalih. Postoje indicije da su “oprane” ili nestale značajne pare u vezi kupovne velikog voznog parka MUP-a preko strane firme”Pežo” i medijskih pisanja oko ugradnje pojedinih odgovornih u MUP-u i vladi Srbije do 2004 godine.Novac može da se “pere” i preko kupovine ili prodaje oružja i vojne opreme kroz kompanije koje funkcionišu preko SDPR. Koruptivni poslovi u vrhovima vlasti pre svega u vladi Srbije kao i u vladama drugihi država u Evropi nisu nepoznanica, ali se postavlja pitanje zataškanosti takvih radnji.

Postoje indicije da je bilo izvesnih finansijske “alhemije” i prilikom gradnje koridora E-10 od 2004 sve do danas. Prodaja NIS-a Ruskim partnerima imala je svoju “proviziju” kao i u slučaju “Mobtela” Norveškoj Kompanii “Telenor”. Veliki je broj stranih savetnika i konsultanata koji su u statusu “ekonomskih ubica” koji diktiraju najniže cene kupovine strateških kompanija u Srbiji. Ako je politička oligarhija koja je došla na vlast 2000. godine bila “potkupljena” i ucenjena, i to je uticalo na rasprodaju resursa u Srbiji, onda ostaje sumnja da se to radi i od 2012. godine do danas nešto obazrivo, ali da je izvesno da traje. Ulazak desetine stranih firmi u Srbiju sa obezbeđenih po 10 000 evra po radnom mestu od novca poreskih obveznika i iz budžeta Srbije otvara pitanje mogućih koruptivnih poslova i umešanosti državnih struktura u preraspodelu dela uloženog novca. Novac može preko stranih kompanija i da se “pere” i da se prikazuje preko “trećih lica” koji se prikazuju kao investitori.

Čudno je da je “mag” finansija u Srbiji Mlađen Dinkić vezan u poslove Arapskih emirata ali i da je i u UO ruske privatne banke “Zberbanka”, kao što je svojevremeno bio povodom prodaje Mobtela povezan sa ruskom “Veksim bankom”. Dinkić ima značajan uticaj i danas u bankarskom sektoru u Srbije, i kod velikih investicija poput “Beograd na vodi”. Tu nešto nije reagularno. Premijer Vučić koji je svojevremeno obećavao zatvorsku odoru Dinkiću, sada mu se odaju poverujući poslovi za državu i vladu Srbije i aboliran je svih optužbi oko Kiparskih para ili korupcije oko Štedionice.

Bitni ljudi DS i G17 plus iz perioda vlade dr Zorana Đinđća i kasnije su u strukturama moći SNS. Bitne informacije oko Kiparskih para imala je Borka Vučić, ali je ona pod sumnjivim okolnostima stradala u saobraćajnoj nesereći. Intersantno je da vlade SPS-SNS nisu istražile nestanak milijardi evra i dolara dobijenih od stranih donacija od 2000. godine ili Kiparskih para iznetih u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Novac je iznošen džakovima preko Aerodrom Surčin i “poštari” su bili poverljivi ljudi RDB i Slobodana Miloševića. Sve u svemu ljudi na vlasti se pretvaraju da su “čisti” dok se ne dokaže suprotno, a sve se radi da se to ne dokaže jer su i strani interesi mešani. Svedoci smo pada ili zatvorskih kazni ministara u Grčkoj i drugim državama EU zbog koruptivnih radnji i uzimanja provizija za kupovinu oružja,podmornica ili drugih transakcija. Srbija funkcioniše kao da je sve “med i mleko”. Sve će to biti dok mleko ne zagori, odonsn, dok ne “prekipi”

Tomislav Kresović

www.vidovdan.rs