Srpski scenario na američkim izborima

Da. Pogodili smo. I s ponosom mogu da primetim da smo među retkima koji su u srpskim medijima stisli petlju i napisali da će Tramp pobediti. Ne zato što smo navijali za Trampa, a protiv Hilari Klinton. Nego zato što smo znali da procenimo. Pri tom, nije u pitanju samo puko pogađanje (na kraju krajeva – šanse su bile pola pola). Mi smo to i argumentovali u analizi Nikole Dmitrašinovića koja je dočekana prilično negativnim komentarima.

ŠTA SE, ZAPRAVO, DESILO

Kako je milijarder kog su mediji – najprostije rečeno – zajebavali – došao na čelo deklarativno najmoćnije svetske države?

U najkraćem – dogodio se srpski scenario.

Demokrate su u proteklih osam godina bile uljuljkane i sprovodile ono što se zove „tradicionalnom američkom politikom“. Baš kao što su to bile demokrate u Srbiji. I slušale su procene raznoraznih preplaćenih marketinških stručnjaka kako je upravo to što oni rade – najbolje.

Budite sigurni da bi izborna noć bila mnogo, mnogo neizvesnija, da su se demokrate odlučile da stanu iza Bernija Sandersa. Odluka da se okrenu porodici Klinton – koja inače pliva u stotinama miliona dolara zarađenih na krajnje spekulativan način – pokazala se pogubnom i donela im „backfire“ efekat (rezultate suprotne od očekivanih).

Ništa manje poguban efekat nije imala ni Sandersova podrška (da budemo precizniji – dogovor) supruzi nekadašnjeg predsednika SAD, koji će u našoj istoriji ostati zapamćen kao čovek koji nas je bombardovao.

Tradicionalna američka politika (gle, baš kao u Srbiji) stavljala je interes neoliberalnog kapitala iznad interesa običnog čoveka. Deklarativno je (baš kao i u Srbiji) donošeno više zakona koji su za cilj imali zaštitu običnog čoveka, ali suštinski – zver neoliberalnog kapitalizma je gutala sve više i više.

Za razliku od srpske politike – američka globalna politika se zasniva na „donošenju demokratije“ u neke daleke (i naftom ili rudama bogate) zemlje. Svako donošenje demokratije koje se dešavalo pod Obamom u proteklih osam godina – završavalo se na dva načina: Enormnim ugovorima, teškim na stotine milijardi dolara za izradu naoružanja i – metalnim kovčezima prekrivenim američkim zastavama. Upravo ta politika je zaslužna za to što je hiljade mladih Amerikanaca vraćeno u svoju zemlju u njima.

S druge strane, infrastruktura u SAD je propadala. I kad kažemo – infrastruktura – ne mislim samo na puteve, nego i na ljude, koji su osnov infrastrukture jednog potrošačkog društva. Za prosečnog Amerikanca, koji već osam godina živi u krizi, bile su potrebne promene: Banke u SAD su nemilosrdne. Sudovi brzi. Poslovi, novac i imovina se gubi preko noći. Prosečan Amerikanac, naviknut na potrošačko društvo više ne želi da tako živi. I u Donaldu Trampu vidi – sebe. Čoveka koji je četiri puta bankrotirao – ali se opet digao.

Kada je u poslednjih sedam dana Donald Tramp sručio čitavo bogatstvo (25 miliona dolara) na TV kampanju u samo nekoliko „kritičnih“ država – svakome ko ozbiljno posmatra političke procese u svetu bilo je jasno da je obezbedio većinu glasača, ali da mu fali veoma malo elektorskih glasova. Hilari Klinton je bilo jasno da će izgubiti izbore onog trenutka kada su stigli rezultati iz Arizone – njene rodne države. Kandidatkinji demokrata osvetilo se to što je zanemarila najvažnije biračko telo u Americi – radničku belu klasu, zaključuje CNN. Rednecks. O njima smo pisali u analizi pomenutoj na početku teksta.

NEGO, ZAŠTO SRBI SLAVE? 

Razloga za to je više. Naravno, pre svega zato što je ona (zajedno sa svojim suprugom i možda još Medlin Olbrajt) „oličenje vaskolikog zla koje je eruptiralo u agresiji na tadašnju Jugoslaviju i masovnom bombardovanju Srbije“.

Osim toga, ono što vole Albanci (a Rama je neskriveno davao podršku za Hilari i izrazio žalost zbog toga što je ona izgubila), Srbi – ne podnose.

Srbi slave i zato što je Putin navijao za Trampa. 

Ima tu i ona teorija zavere, prema kojoj iza porodice Klinton stoje masoni. Koliko da vam kažem da je veliku podršku Donaldu Trampu (kao i – hups, Velikom Vođi s ove strane bare) dao bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani – mason u samom vrhu globalnog pokreta slobodnog zidarstva.

Interesantno je da su i ostali narodi bivše Jugoslavije (ako je verovati rezultatima sa internet stranice Worldwide.vote) podržali u ogromnoj većini kandidata republikanaca. Kao i oni koji su dali svoj glas iz gotovo svih zemalja Evropske unije. U Srbiji Trampovu pobedu slave i četnici i komunjare, i ekstremni levičari i ekstremni desničari, ali pravi, racionalni razlog za to – ne može da vam da niko od njih.

Sve u svemu – Srbi nemaju pojma zbog čega slave Trampovu pobedu.

DA LI ĆE TRAMPOVA POBEDA DONETI NEŠTO NOVO?

Kratko – ne. 

Više će biti novina u SAD, iako ni one neće biti dramatične. Novi veliki poglavica već je uputio poruku da treba popušiti lulu mira, kako bi se Amerika vratila na staze stare slave. Oni su važniji sami sebi u ovom trenutku. Nas 90 odsto njih ne ume da nađe na mapi.

Uostalom Kajl Skot (ili Skat, kako vam drago), ambasador SAD je i sam rekao da neće biti nikakve promene politike prema Srbiji nakon izbora, bez obzira na to ko pobedi.

Dakle – da znate: Dok Veliki Vođa ne siđe s vlasti u Srbiji, on se sa Donaldom neće videti, osim u mimohodu. A Beograd će biti zatvaran hermetički svaki put ako i kada u njega bude dolazio Majk Pens. Zapamtite to ime. Biće to novi veliki prijatelj Gospodara Vučića i veoma brzo će u zaborav gurnuti Džozefa Bajdena.

Živi bili pa videli. Nego, da li znate da opet u Srbiji ima nekih poplava? 

Aleksandar Bećić

www.kolumnista.com