Srpski poljoprivrednici će u drugoj polovini ove godine biti u prilici da konkurišu za sredstva iz pretpristupnih fondova EU koja će, sudeći po izjavama zvaničnika, značajno uticati na razvoj poljoprivrede u našoj zemlji. Sputnjik je istraživao šta će sve biti potrebno našem poljoprivredniku kako bi došao do tih sredstava.
Iako je celokupna konkursna dokumentacija i dalje na usaglašavanja u Briselu, opšti kriterijumi su već propisani. Glavni kriterijum je da poljoprivrednik, prilikom konkurisanja, mora da obezbedi pun iznos novca potrebnog za realizaciju investicije, nakon čega se kvalifikuje da dobije povraćaj od maksimalnih 70 odsto sredstava celokupnog ulaganja.
Pored toga, neophodan je čitav niz dokumenata, počev od biznis plana i izvoda sa bankovnih računa, preko ugovora o zakupu ili uverenja da je vlasnik zemljišta, do potvrde da nije korisnik drugih javnih sredstava za istu tu investiciju. Projekti obuhvataju sva poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom i preradom mleka, uzgojem stoke, kao i gajenjem voća i povrća.
Mleko
Kada je reč o proizvodnji mleka, govorimo o poljoprivrednim gazdinstvima od najmanje 20 i najviše 300 krava. Oni koji odgovaraju tom kriterijumu moći će da apliciraju za sredstva za izgradnju, rekonstrukciju ili opremanje štala za krave–muzare, uključujući opremu za muženje, hlađenje mleka, kao i za upravljanje otpadima.
Pored toga, poljoprivrednici će moći da dobiju sredstva i za nabavku poljoprivredne mehanizacije, uključujući traktore od 100 kilovata, kao i prateću opremu.
Bitno je napomenuti da investicija ne sme početi pre odobravanja projekta, jer ukoliko bilo šta bude realizovano pre samog potpisivanja projekta, taj deo neće biti prihvatljiv za nadoknadu od IPARD agencije.
Meso
Za one koji se bave preradom mesa, poljoprivredna gazdinstva se smatraju pogodnim ukoliko broje između 20 i 1.000 goveda, 150 i 1.000 ovaca i koza, 4.000 i 50.000 brojlera (kokoške za tov), odnosno najmanje 100, a najviše 10.000 svinja.
Oni će sredstva moći da koriste za izgradnju ili opremanje štala, uvođenje mera za sprečavanje zagađenja vazduha, izgradnju skladišta, kao i za nabavku specifične opreme za čuvanje stočne hrane i stajnjaka.
Voće, povrće i ostali usevi
Kada je reč o voću i povrću, kvalifikuju se ona gazdinstva koja imaju minimum dva hektara jagodičastog i pet hektara ostalog voća, dok je gornja granica 20, odnosno 100 hektara.
Projekti koji mogu biti odobreni podrazumevaju kupovinu traktora, mašina i prateće opreme, izgradnju objekata i opremanje mašinama za proizvodnju voća i rasada, investiranje u protivgradnu zaštitu, sisteme navodnjavanja i izgradnje ili rekonstrukcije skladišta.
Za projekte koje se tiču ostalih useva postoje određena ograničenja, odnosno moguća je nabavka celokupne poljoprivredne mehanizacije osim kombajna, kao i izgradnja prostora za skladištenje.
Država obučava savetnike
Pomoćnik ministra za ruralni razvoj Dragan Mirković za Sputnjik kaže da će se nakon uvođenja ovih subvencija pokriti celokupna kategorija svih manjih i srednjih gazdinstava kako bi se u narednih pet godina prilagodili da nakon ulaska Srbije u EU budu metodološki osposobljeni da koriste i povlače sredstva koja će tada biti mnogo veća.
To znači da će Srbija putem državnih subvencija pokrivati ona gazdinstva koja ne odgovaraju kriterijumima IPARD–a, iako neće biti moguće da jedno gazdinstvo konkuriše istovremeno i za sredstva EU i za domaće subvencije.
Pored toga, Ministarstvo poljoprivrede je u protekle dve godine obučavala lokalne samouprave i odredila 35 savetnika koji će obuhvatiti celokupnu teritoriju naše zemlje kako bi bili na usluzi svim korisnicima koji budu bili zainteresovani za ovaj program. Oni će pomagati poljoprivrednicima prilikom izrade biznis planova i popunjavanja konkursne dokumentacije i to bez nadoknade.
Mirković dodaje da će svaki korisnik u bilo kojoj opštini tačno znati kome da se obrati kako bi dobio sve informacije i svu neophodnu pomoć.
Kompletnu dokumentaciju oko IPARD programa možete videti na sajtu Ministarstva, a glavni kriterijumi opisani su u osmom poglavlju.
Miloš Ćurčin
sputniknews
Ne vidim ovde tri najinteresantnije stvari. Jedna je kako (tj. osa cijim kreditima) poljoprivrednici obezbedjuju sredstva, druga da li ce biti uslovljavanja u pogledu toga kako se pare trose {tj. ciji se proizvodi kupuju), i treca da li ce biti uslovljavanja u pogledu toga sta se proizvodi i gde se i kako plasira. Ako podjemo od realne pretpostavke da je cilj EU pre svega promovisanje interesa njenih najsnaznijih clanica, a ne unapredjenje poljoprivrede Srbuje (tj. stvaranje novog konkurenta), za ocekivati je da je i ovaj lepo upakovan EU paket samo jos jedna varijacija na njenu omiljenu „mu_a za bubrege“ temu, gde su tzv. „donacije“ pre svega instrument kontrole i ekspoloatacije poljoprivrede Srbije.