Srpski seljak je umeo da se suprotstavi tiraniji, nije pisao pisma engleskoj kraljici da ga oslobađa

Sublimacija propalih pregovora opozicije i vlasti o izbornim uslovima pod pokroviteljstvom EU

Od početka je bilo jasno da se predstavnici aborigenskog dela EU (Slovenije i Slovačke) zaduženih za “divlji Zapadni Balkan” neće zalagati za demokratiju u Srbiji. Besramno je uopšte i očekivati uvođenje demokratije izvani – sloboda se ne daruje, ona se osvaja i to sopstvenim žrtvama. Srpski seljak je umeo da se suprotstavi tiraniji Milana i Aleksandra Obrenovića, nije pisao pisma engleskoj kraljici da ga oslobađa i uvodi parlamentarizam.

Opozicija je učešćem u nameštenim pregovorima pokazala svoju slabost i obesmislila svoje dalje delovanje. Svaki bojkot će nakon učešća u pregovorima izgledati kao priznanje niskog rejtinga. Opozicija je dalje napravila pogrešne korake objavljivanjem da će učestvovati na lokalnim izborima (Narodna stranka u Negotinu) i da bojkot nije opcija (Borko Stefanović iz SSP).

Učešćem u pregovorima zajedno sa lažnom opozicijom (gospoda koja pijuckaju vino na Vučićevom kanabeu u Vili Mir), koja predstavlja vučićevsku iteraciju potemkinskih sela, realna opozicija je pokazala da bi radije podelila među svojim alavim članstvom šaku zobi sa Vučićevog stola (jer mrvice su ipak za ljude), nego što bi se iskreno borila za demokratiju (istupano je sa zahtevima da se državna podrška partijama isplati pre njihovog ulaska u parlament).

Vučića je moguće pobediti na predsedničkim izborima samo kroz dva ispunjena uslova:

1. realna opozicija istupa sa zajedničkim kandidatom, po preimućstvu poznatom politički ne radikalno liberalnom osobom;

2. Ivica Dačić se kandiduje kao Vučićev protivkandidat. Ova dva uslova obezbeđuju drugi krug uprkos svemu i neminovni poraz Vučića u drugom krugu.

Realna opozicija je uradila gotovo sve da do ispunjenja ova dva uslova ne dođe, jer Dačić nije lud da stavi svoju glavu na panj u toj kalkulaciji.

Pretnje ulicom su besmislene sve dok Vučić uživa podršku Zapada, a kako su za vreme pregovora realnoj opoziciji poluevropljani Fajon i Bilčik utrljali na nos, ta podrška je stabilna kano klisurina. Još samo nedostaje da realna opozicija jedva prebaci cenzus i uđe u Vučićevu Skupštinu gumenog pečata, gde će poslužiti za legitimizaciju svih njegovih postupaka od Kosova do ekologije, jer to je ono što je režimu i potrebno – slaba, poslušna, ali prisutna opozicija.

Deficit opozicije loše izgleda pred zapadnim partnerima.

autor:Aleksandar Đokić

https://politicki.rs/