Srpski tinejdžeri u kandžama huligana – zastrašujući podaci o mladima „sa tribina“

0
105

Navijanje prestaje tamo gde počinje kriminal. Bilo da su iz siromašne, disfunkcionalne, imućne ili ugledne porodice, tinejdžeri prvim odlaskom na gostovanje omiljenog fudbalskog kluba vrlo lako mogu da upadnu u kandže huliganizma, koje ih vremenom oblikuju u kriminalce koji se skrivaju iza tribine.

Kriminalcima iz redova navijača tinejdžeri su pogodna ciljna grupa, jer mogu da budu i konzumenti i distributeri narkotika, a mogu i da obavljaju druga krivična dela za njih.

Najnovije istraživanje „Zloupotreba droge – adolescenti u Beogradu“, autorke Ivane Radovanović, docenta na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, pokazalo je da svaki sedmi srednjoškolac diluje drogu, da je svaki deseti član navijačke grupe i potvrdilo tezu da je dilovanje i korišćenje narkotika među srednjoškolcima povezano s onima koji su članovi navijačkih grupa, piše „Politika“.

Tinejdžeri u kandžama huliganizma

Stručnjak za fudbalski huliganizam, docent Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu Božidar Otašević za Sputnjik predočava da većina mladih huligana postaju narko-dileri kao stariji maloletnici (od 16 do 18 godina) ili mlađi punoletnici (od 18 do 21 godine).

„Ja sam sprovodio istraživanje na uzorku od 30 vođa navijača i utvrdio da njihova kriminalna karijera, period od prvog do poslednjeg izvršenja krivičnog dela, traje od osam do 15 godina. Svi oni se prvo javljaju kao izvršioci imovinskih krivičnih dela, krivičnih dela s manjim stepenom društvene opasnosti, da bi tek u kasnijim fazama kriminalne karijere oni imali problem s krivičnim delima koja su povezana s narko-kriminalom“, ističe Otašević.

Od navijača do kriminalca

Prvi kontakt s navijanjem budući navijači ostvaruju mnogo pre tinejdžerskih dana. Pojedina istraživanja su pokazala da navijači počnu da navijaju za svoj klub sa šest i po godina, a prvu utakmicu posete sa osam. Navijačkoj grupi pristupaju nešto kasnije, između 14. i 16. godine života.

Da Vas podsetimo:  Bajdenova čestitka Vučiću

„Iz radoznalosti oni počinju da idu na gostovanja. Onda upadaju u kandže fudbalskog huliganizma, gde ih čeka ozbiljna polikriminalna aktivnost i oni često počinju da vrše krivična dela koja nemaju veze sa sportom i nasiljem. Mnogi od njih tada prvi put konzumiraju drogu i alkohol, počinju da rade krivična dela s manjim stepenom društvene opasnosti, kao što su krađe, neplaćanje računa po restoranima i slično“, pojašnjava Otašević.

Nasilničko ponašanje u navijačkim grupama uglavnom je rezultat nepromišljenosti, razvojne krize, odnosno problema s identitetom, teškoćama na emotivnom planu. Ono može biti posledica i obrazovne i vaspitne zapuštenosti, zbog čega nije važno da li maloletnik potiče iz imućne, siromašne, ugledne ili disfunkcionalne porodice.

„Ekstremnim navijačima popularnost u grupi raste ako konzumiraju droge i alkohol i pod njihovim dejstvom počnu da se ponašaju veoma nasilno. Oni u tim situacijama imaju odloženo vreme samokontrole, jačanje muškog identiteta, pošto je fudbalski huliganizam uglavnom stvar muškog dela populacije, što je ujedno i način života većine ekstremnih navijača“, predočava Otašević.

Nasilničko ponašanje u navijačkim grupama uglavnom je rezultat nepromišljenosti, razvojne krize, odnosno problema s identitetom, teškoćama na emotivnom planu, ali može biti i posledica i obrazovne i vaspitne zapuštenosti

 

Struktura navijačkih grupa

Članovi navijačkih grupa mahom su muškarci stariji od 25 godina, a neki su čak zašli u petu deceniju života. U pojedinim grupama ima i žena, ali je njih vrlo malo. Organizaciona struktura ima tri elementa: vođe, najuže jezgro i simpatizere navijačke grupe.

„Vođe navijača i jezgro su stalni element navijačke grupe. Kod njih postoji stroga hijerarhija, a gde je hijererhija, tu je i uniformno ponašanje, stroga podela poslova. Tačno se zna ko je zadužen za navijačke rekvizite, a ko za komunikaciju s upravom kluba, nadležnim organima, advokatima i medijima. Stroga hijerarhija nije fenomen karakterističan za Srbiju, nego za sve navijačke grupe, gde god se one nalaze, a posebno za Balkan“, napominje Otašević.

Navijači koji postanu huligani delima i vremenom se penju se na hijerarhijskoj lestvici tribine, ne bi li postali članovi najužeg jezgra grupe ili čak njene vođe, kada otpočinje ozbiljnije bavljenje kriminalom.

Da Vas podsetimo:  LANE GUTOVIĆ: Narod ništa nije naučio

Preventivni programi – ključni

Dugogodišnje zatvorske kazne, teške telesne povrede i smrt – moguće su posledice koje čekaju sve tinejdžere koji pođu koracima huligana. Da bi se tome stalo na put, neophodno je razvijanje preventivnih programa u osnovnim školama i neprestano praćenje rizičnih navijača.

„Preventivni programi moraju da se odnose na određeni klub. U njima moraju da učestvuju centri za socijalni rad, škole, roditelji, vrhunski sportisti, mediji i drugi. Već u najranijim razredima osnovnih škola mora da se govori o pozitivnim i negativnim stranama navijanja i da se skrene pažnja deci, kroz negativne primere, šta može da ih snađe ako posegnu za članstvom u navijačkim grupama i kriminalnim ili asocijalnim ponašanjem“, zaključuje Otašević.

Sprovođenjem preventivnih programa suzbilo bi se generacijsko obnaljanje fudbalskog huliganizma i dugoročno bi se promenila struktura publike na stadionima.

U Srbiji postoje pionirski preventivni projekti, ali tema nasilja u sportu još uvek ne zavređuje dovoljno pažnje u društvu. Mnoge zemlje Zapadne Evrope, poput Nemačke, Belgije i Holandije uveliko sprovode preventivne programe, koji nisu iskorenili nasilje u sportu, ali su ga sveli na društveno prihvatljiv nivo.

Izvor: Sputnik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime