Mnogi mediji na srpskom jeziku na Kosovu mogli bi uskoro da budu ugašeni zbog malog tržišta i finansijske neodrživosti – jedan je od zaključaka debate u Kosovskoj Mitrovici o položaju srpskih medija.
O zločinima u Žutoj kući govore strani ali ne i domaći novinari. Ni jedan novinar sa KiM nikada nije istraživao zločine počinjene na ovom mestu a prenose saopštenja političara direktno umešanih u ovaj zločin, poput Hašima Tačija.
Dopisnica Radio Beograda Tanja Vujisić izjavila je da lokalni mediji nemaju dovoljnu podršku donatora iz međunarodne zajednice, ali ni podršku iz Beograda i da se boji da bi moglo da dođe do gašenja nekih medija na Kosovu, prenosi Tanjug.
Ona smatra da se medijima koji emituju program na srpskom jeziku mora pružiti podrška kako bi te redakcije postale informativne, izrazivši bojazan da će se odlaskom „ljudi“ (Srba) sa Kosova gasiti i mediji i da bi moglo da ih ostane samo par na severu Kosova, Štrpcu i Gračanici.
Ovo je vrlo interesantan „samoubilački“ simptom. Kada bi medijski bila obrađivana, umesto što se prećutkuje problematika odlaska Srba, a što je pogubna i uglavnom protivzakonita politika svih umešanih strana na KiM, i te kako bi se takvom provokacijom iskristalisali interesi i pojavili finansijeri koji bi podržali postojanje i razvoj takvih medija.
Ona se takođe žalila na saopštenja koja novinari dobijaju iz „kabineta“ takozvane „predsednice Kosova“ koja se uvek puna grešaka bez imalo truda da se sa poštovanjem odnose prema njima. Kako to da novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku mogu da poštuju takozvanu „predsednicu Kosova“ a ona njih ne može… I čude se tako već decenijama nečemu što se nikada nije ni menjalo.
Biljana Radomirović novinarka Politike istakla je da biti novinar na Kosovu i u drugoj sredini u centralnoj Srbiji ili regionu nije isto.
„Ovde je jako teško, u stvari živimo sudbinu ovog naroda ovde…. Nije isto biti novinar u Jagodini i na Kosovu i Metohiji jer nama ovde radni dan traje 24 sata, stalno smo pod stresom, što je u stvari jedan od najvećih problema svih novinara“, naglasila je Radomirović.
Budimir Ničić – najrealniji.
Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić je istakao da su srpski mediji na Kosovu “više slobodni nego neslobodni” ali ne zato što živimo u uređenom demokratskom društvu, već zato što novinari nisu dovoljno zagrebali ispod površine.
„Dosta često izveštavamo površno o nekakvim protokolima, prenosimo izjave, malo ima istraživačkih priča i kritičkog izveštavanja i na kraju nema potrebe da neko guši slobodu ako ga niste dirnuli tamo gde boli“, rekao je Ničić.
On je govorio i o pokušaju radio stanica da se udruže i tako nadoknade nedostatak medija na srpskom jeziku koji bi pokrivao celu teritoriju Kosova i Metohije. To je nekakav način da ti mediji ostave upečatljiv utisak na finansijere ali svakako ne može biti trajno rešenje. Razlog je prost. Mediji su perjanica politike koju sprovodi Vlada republike Srbije protiv svoje južne pokrajine i kao takvi, u konkurenciji sa velikim i afirmisanim agencijama, ćutljivi lokalni mediji apsolutno ne pružaju ništa što bi zadovoljilo interese koje po pretpostavci treba da zastupaju a o kojima ne govore te su, praktično, sami sebe ugasili.
