Srpsko narodno vijeće iz Hrvatske u Potočarima odalo počast žrtvama „genocida“

0
899

screenshot-www oslobodjenje ba 2014-11-08 23-00-57


Nekritičko suočavanje

Lepo je to kada neko hoće da se „suoči sa prošlošću“. Ali, na ovim našim prostorima na takvu vrstu „suočavanja“, izgleda, spremni su samo Srbi. Opet, ako neko namerava da se s nečim „suoči“, on mora znati šta je to sa čim hoće da se suoči. Sentimentalnost i saosećanje s tuđim bolom jeste vrlina koja čoveka afirmiše kao umno biće i izdiže ga između ostalog živog sveta. Ali, saosećanje koje je zasnovano na jednostranom poimanju/viđenju stvarnosti, koje su svi dužni da bezuslovno prihvate, nikako ne može biti vrlina, niti je u krajnjem zbiru bilo kome od korist, a ponajmanje onom ko saoseća „na reč“.

Istorijska nauka bi morala dati poslednju reč, kada je u pitanju srebrenička tragedija. Takva pošast je odnela i na stotine srpskih života, koje u ovakvom saosećanju sa „nevinim žrtvama“, čak, kako vidimo, i sami Srbi zaboravljaju. Naime, lepo je biti empatičan; to jeste uživljavati se u tuđi bol i tugovati zajedno sa bivšim (da li i sadašnjim?) neprijateljem. Takav čin je svakako uzvišen, ali bi on morao da bude zasnovan na pravim činjenicama, onima koje su nedvosmisleno utvrđene.

Eto, kako da se utvrdi istina, ako i sami Srbi pristaju da se na neviđeno slože da su u Srebrenici stradali samo muslimanski civili (muškarci i dečaci)? Prost uvid na ono što se te 2005. godine događalo u Srebrenici i Žepi govori da je stvarnost bila sasvim drugačija od onoga kako je ona muslimanskom i zapadnom propagandom kasnije predstavljena. Jednostavno, istorijska istina je da je muslimanskoj vojsci tada ponuđeno da se preda i sačuva živote svojih vojnika. Oni to nisu prihvatili i krenuli su u proboj ka teritoriji pod muslimanskom kontrolom. Sami su sebi izabrali ono što im se kasnije dogodilo i ne mali broj onih koji su u takav juriš krenuli izginuli su na putu ka Tuzli.

Da Vas podsetimo:  U Crnoj Gori se dešava hrvatski scenario

Jedan broj muslimanskih ratnih zarobljenika, koji nikada nije precizno utvrđen (a najverovatnije se radilo o nekoliko stotina), jeste streljan – i time je počinjen ratni zločin. Ali, nedopustivo je da se takav zločin nazove genocidom bez ikakve osnove u realnosti. Uostalom, ko god je video snimak dolaska srebreničkih „civila“ u Nezuk (na „slobodnu“ muslimansku teritoriju) mogao je da se uveri da je ona muslimanska vojnička kolona koja je u julu ’95. krenula iz Srebrenice bila vrlo dobro naoružana. A vojna kolona koja ne želi da položi oružje, po svim međunarodnim normama i zakonima, predstavlja legitimnu vojnu metu. A ratni zločin je, nažalost, bio pratilac svakog rata u modernoj istoriji, bez obzira o kojoj se sukobljenoj strani govorilo.

D.G.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime