Srpsko-ruski odnosi na prekretnici — Ka konačnom zaokretu Beograda ka Zapadu

Stoga, zvala se vladajuća stranka SNS, Studentska lista, ili nešto treće, sve dok ona ostaje privržena proevropskom kursu, ona ne može biti ništa više no marionetski režim — u današnjem trenutku, treće opcije nema.
Ili smo protiv Brisela, ili smo sa njim — i u potonjem slučaju, upozorenje kolega sa NMKT da ćemo biti dovedeni pred ruski nišan biće daleko bukvalnije.
Sve otvorenije antirusko delovanje zvaničnog Beograda, ali i određenog broja novinara bliskih vlasti, na šta pažnju skreću uvažene kolege sa NMKT, počinje da izaziva burne reakcije u domaćoj javnosti — dok nacionalno i suverenistički orijentisane snage istupaju sa sve oštrijom kritikom državnog vrha, one prozapadne, očekivano, pozdravljaju ovakav razvoj događaja.

U centru svih ovih procesa nalazi se nova eskalacija tenzija povezanih sa američki sankcijama NIS-u — ova eskalacija, međutim, na prvom mestu je medijske prirode, budući da otvoreno naređenje Vašingtona da ruski udeo u vlasništvu kompanije mora biti eliminisan predstavlja iznenađenje samo za srpske vlasti. Situacija se u tom smeru vidljivo razvija već duže od godinu dana.

Ka nacionalizaciji NIS-a
S tim na umu, trenutna situacija nije posledica nekakve neočekivane odluke Vašingtona što bi se moglo pomisliti sudeći po narativima koji se pojavljuju u mejnstrim medijima, već rezultat pogrešne politike zvaničnog Beograda koji je godinu dana zatvarao oči pred očiglednim — čak i da postoji politička volja za očuvanje ruskog udela u vlasništvu NIS-a, logistički kapaciteti za dopremanje ruskih energenata na teritoriju Srbije de fakto više ne postoje.

Planirani projekat povezivanja srpskih i mađarskih gasovoda koji je najavljen u januaru prošle godine mogao je predstavljati alternativu s obzirom na to da je Budimpešta prošle nedelje osigurala izuzeće od sankcija na energetsku saradnju sa Moskvom — no, u julu je saopšteno da će radovi na ovom projektu početi tek 2026. godine, odnosno, isuviše kasno da doprinesu uspešnom razrešenju trenutne situacije.

Zašto je relevantnim organima bilo potrebno sedam meseci da pripreme tehničku dokumentaciji za projekat od kritičnog i strateškog nacionalnog značaja ostaje pitanje bez odgovora — posledica tog odlaganja, međutim, jeste nastanak bezizlazne situacije za Srbiju.

Marionetski režim u Beogradu — budućnost Srbije?
Situacija sa NIS-om, međutim, samo je deo daleko šireg kolapsa spoljne politike Beograda koja se temeljila na neozbiljnoj interpretaciji multilateralnosti, svođenoj na princip ”i jare i pare” — jedna druga narodska fraza bi u ovom pogledu bila daleko prikladnija, ali zadržaćemo dosadašnji nivo pristojnosti.

U Evropi koja se ubrzano priprema za rat formalna neutralnost više nije opcija, a aktuelne vlasti, sudeći po koracima preduzetim u proteklih nekoliko nedelja i uprkos svemu što je na takav ishod ukazivalo, za ovo prosto nisu bile spremne — stoga, ono što vidimo jeste izbor linije manjeg otpora, odnosno praktična kapitulacija pred Zapadom.

U proteklim danima objavili smo nekoliko tekstova o trenutnim procesima u EU i konsolidaciji moći i ovlašćenja u rukama Evropske komisije — u današnjem trenutku, i sve dok Srbija ima vlast posvećenu čuvenom ”evropskom putu”, ovo nisu odluke nekog udaljenog centra moći, već odluke koje će imati direktne posledice po našu zemlju. Čak i u Briselu otvoreno poručuju da status kandidata više nije izgovor za izuzeće od nametnutih obaveza.

Stoga, zvala se vladajuća stranka SNS, Studentska lista, ili nešto treće, sve dok ona ostaje privržena proevropskom kursu, ona ne može biti ništa više no marionetski režim — u današnjem trenutku, treće opcije nema. Ili smo protiv Brisela, ili smo sa njim — i u potonjem slučaju, upozorenje kolega sa NMKT da ćemo biti dovedeni pred ruski nišan biće daleko bukvalnije.