Srpstvo je, u stvari, svetosavlje!

2
688


Na Saboru u Žiči, na Spasovdan pre 800 godina, Sveti Sava je okupio krštene Srbe da im kaže da njih u zajednicu ne sabira država, već Hristos, da samo kroz Svetu Trojicu činimo zajednicu. Tako je nastala srpska nacija!

Piše: Donko Rakočević

Jednu od najboljih definicija srpstva dao je, vjerovali ili ne, hrvatski istoričar, sociolog i pravnik Ivo Pilar (1874-1933), koji se smatra utemeljivačem hrvatske geopolitike. Pred kraj Prvog svjetskog rata, i to u Beču, objavio je knjigu koja je preštampana u ustaškom Zagrebu 1943. godine, u kojoj između ostalog kaže:

„Sava je sa svojim ocem Nemanjom sagradio manastir Hilandar. Iz hiljadugodišnjeg nasleđa brušenog na Svetoj gori, Sveti Sava je crpeo ne samo znanje već svu životnu mudrost i smisao postojanja. On je položio temelje srpskoj naciji, stvorio početak, a svi kasniji Nemanjići iđahu putem što im ga on bijaše utro. I tako sve do dan danas…“.

Pilar je isticao da Srbi mogu da opstanu i bez države, i bez vojske, ali da ne mogu bez Svetog Save i svetosavske narodne crkve. A to je suština srpstva!

Srbi su od naroda uzrasli do nacije u vreme nepostojanja svoje države i okupacije svog državnog prostora. Zahvaljujući svojoj Crkvi, Srbi su i bez državnih institucija, od etničke zajednice postali zavjetna zajednica – savez naroda sa vaskrslim Hristom, odnosno vjerujući narod okupljen oko Crkve Hristove.

Kako je pisao filozof i njegošolog dr Žarko Vidović, Srbi su zavjetna zajednica, a ne krvna. U Crnoj Gori, kao i u drugim srpskim zemljama, Srbin je mogao postati svako od soja (kao Nikitovići sa Durmitora, od jednog poljskog pustolova iz 17. vijeka), pod uslovom da nam je po Bogu i stremljenjima – brat. Zato sve DNK analize i genetičarske ekspertize, za (ne)pripadnost srpskoj naciji nemaju nikakav značaj.

Da Vas podsetimo:  ZLOČIN SA PREDUMIŠLjAJEM: SRBIJANIZACIJA SRBA

Srpsko nacionalno pitanje je zapravo crkveno pitanje. Otpadanje Crnogoraca od srpske nacije – neposredna je posledica otpadanja od Crkve i Boga. Kada je Crkva, u vreme komunista, praktično bila zabranjena, nije bilo ni Srba, svi su bili Jugosloveni.

Zbog specifičnog porijekla srpske nacije, bezbožništvo u srpskom narodu dovodi do osipanja istorijske svijesti, a samim tim i do osipanja nacionalnog bića srpskog naroda. Zato će sve veći povratak Crkvi u Crnoj Gori, dati rezultate i u nacionalnom smislu, što ćemo vidjeti već na narednom popisu stanovništva.

izvor:http://sedmica.me

2 KOMENTARA

  1. “Srpstvo je, u stvari, svetosavlje!“?!
    СРПство не може бити Свето-Савље, то може бити само – СРБство.
    Југословенство је угушило СРБство.
    Срби су се одрекли крштеног и миропомазаног имена своје државе Краљевине
    СРБије, од времена Светога Саве, и од тада је све кренуло низбрдо – прихвативши
    ново, некрштено име – ЈУГОСЛАВИЈА?!
    Имена велике већине држава света, а Европе тек, у свом имену садржи име
    ВЕЋИНСКОГ НАРОДА те државе, а са Југославијом и Совјетским Савезом то није
    био случај, и зато су – пропали, а њихови већински народи то – крвљу платили.
    Срби још увек то плаћају крвљу!
    Идеја југословенства би се, можда, и одржала, да је назив/име нове државе било –
    ВЕЛИКА СРБИЈА, што би значило да је то држава већинског СРБСКОГ НАРОДА
    – ослободиоца – и свих осталих народа који су живели на тој територији.
    Онај ко се одрекне свог крштеног имена, не може се надати никавом добру,
    а како врме одмиче то се све више историјски потврђује и доказује.
    Реч има силу значења, а она је веома сликовито и симболички изражена
    у имену – СРБИЈА:

    Слови Реч Божију И ЈА- јесам Онај који јесам/јесте /Име Божије!/.
    А може и:
    Сила Речи Божије И ЈА-јесам Онај који јесам/јесте / Име Божије!/.
    У смислу горе реченог, преко имена народа – СРБИ и имена државе – Србија,
    ми јесмо “небески народ“, не по заслузи, већ по назначењу!
    Одрекавши се тога, одустајањем од крштеног и миропомазаног имена Србија и
    преименовањем СРБског у СРПски народ, идемо ка историјском самопорицању
    и нестајању!
    Можемо ли и смемо ли ми то да чинимо због наших предака и потомака и,
    пре свега, Божијег назначења нашег историјског бивствовања на Мајци Земљи?
    Може се ово учинити као мала језичка акробација, мнипулација… , али Свети
    Сава говори, да је ЈЕЗИК ЈЕДНОГ НАРОДА – ДУХ ТОГА НАРОДА!

  2. Setili smo se srpstva posle vise od pola veka
    Srpstvo postoji od kad postoji srpski narod a taj osecej varira od osobe do osobe

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime