Na Saboru u Žiči, na Spasovdan pre 800 godina, Sveti Sava je okupio krštene Srbe da im kaže da njih u zajednicu ne sabira država, već Hristos, da samo kroz Svetu Trojicu činimo zajednicu. Tako je nastala srpska nacija!
Piše: Donko Rakočević
Jednu od najboljih definicija srpstva dao je, vjerovali ili ne, hrvatski istoričar, sociolog i pravnik Ivo Pilar (1874-1933), koji se smatra utemeljivačem hrvatske geopolitike. Pred kraj Prvog svjetskog rata, i to u Beču, objavio je knjigu koja je preštampana u ustaškom Zagrebu 1943. godine, u kojoj između ostalog kaže:
„Sava je sa svojim ocem Nemanjom sagradio manastir Hilandar. Iz hiljadugodišnjeg nasleđa brušenog na Svetoj gori, Sveti Sava je crpeo ne samo znanje već svu životnu mudrost i smisao postojanja. On je položio temelje srpskoj naciji, stvorio početak, a svi kasniji Nemanjići iđahu putem što im ga on bijaše utro. I tako sve do dan danas…“.
Pilar je isticao da Srbi mogu da opstanu i bez države, i bez vojske, ali da ne mogu bez Svetog Save i svetosavske narodne crkve. A to je suština srpstva!
Srbi su od naroda uzrasli do nacije u vreme nepostojanja svoje države i okupacije svog državnog prostora. Zahvaljujući svojoj Crkvi, Srbi su i bez državnih institucija, od etničke zajednice postali zavjetna zajednica – savez naroda sa vaskrslim Hristom, odnosno vjerujući narod okupljen oko Crkve Hristove.
Kako je pisao filozof i njegošolog dr Žarko Vidović, Srbi su zavjetna zajednica, a ne krvna. U Crnoj Gori, kao i u drugim srpskim zemljama, Srbin je mogao postati svako od soja (kao Nikitovići sa Durmitora, od jednog poljskog pustolova iz 17. vijeka), pod uslovom da nam je po Bogu i stremljenjima – brat. Zato sve DNK analize i genetičarske ekspertize, za (ne)pripadnost srpskoj naciji nemaju nikakav značaj.
Srpsko nacionalno pitanje je zapravo crkveno pitanje. Otpadanje Crnogoraca od srpske nacije – neposredna je posledica otpadanja od Crkve i Boga. Kada je Crkva, u vreme komunista, praktično bila zabranjena, nije bilo ni Srba, svi su bili Jugosloveni.
Zbog specifičnog porijekla srpske nacije, bezbožništvo u srpskom narodu dovodi do osipanja istorijske svijesti, a samim tim i do osipanja nacionalnog bića srpskog naroda. Zato će sve veći povratak Crkvi u Crnoj Gori, dati rezultate i u nacionalnom smislu, što ćemo vidjeti već na narednom popisu stanovništva.
izvor:http://sedmica.me
“Srpstvo je, u stvari, svetosavlje!“?!
СРПство не може бити Свето-Савље, то може бити само – СРБство.
Југословенство је угушило СРБство.
Срби су се одрекли крштеног и миропомазаног имена своје државе Краљевине
СРБије, од времена Светога Саве, и од тада је све кренуло низбрдо – прихвативши
ново, некрштено име – ЈУГОСЛАВИЈА?!
Имена велике већине држава света, а Европе тек, у свом имену садржи име
ВЕЋИНСКОГ НАРОДА те државе, а са Југославијом и Совјетским Савезом то није
био случај, и зато су – пропали, а њихови већински народи то – крвљу платили.
Срби још увек то плаћају крвљу!
Идеја југословенства би се, можда, и одржала, да је назив/име нове државе било –
ВЕЛИКА СРБИЈА, што би значило да је то држава већинског СРБСКОГ НАРОДА
– ослободиоца – и свих осталих народа који су живели на тој територији.
Онај ко се одрекне свог крштеног имена, не може се надати никавом добру,
а како врме одмиче то се све више историјски потврђује и доказује.
Реч има силу значења, а она је веома сликовито и симболички изражена
у имену – СРБИЈА:
Слови Реч Божију И ЈА- јесам Онај који јесам/јесте /Име Божије!/.
А може и:
Сила Речи Божије И ЈА-јесам Онај који јесам/јесте / Име Божије!/.
У смислу горе реченог, преко имена народа – СРБИ и имена државе – Србија,
ми јесмо “небески народ“, не по заслузи, већ по назначењу!
Одрекавши се тога, одустајањем од крштеног и миропомазаног имена Србија и
преименовањем СРБског у СРПски народ, идемо ка историјском самопорицању
и нестајању!
Можемо ли и смемо ли ми то да чинимо због наших предака и потомака и,
пре свега, Божијег назначења нашег историјског бивствовања на Мајци Земљи?
Може се ово учинити као мала језичка акробација, мнипулација… , али Свети
Сава говори, да је ЈЕЗИК ЈЕДНОГ НАРОДА – ДУХ ТОГА НАРОДА!
Setili smo se srpstva posle vise od pola veka
Srpstvo postoji od kad postoji srpski narod a taj osecej varira od osobe do osobe