Šta ako Britanija napusti EU?

0
891

Banka Engleske sprovela je istraživanje o prednosti i manama eventualnog istupanja Velike Britanije iz EU. Rezultati istraživanja, koje je trebalo da bude tajno, procureli su u javnost, i to baš pre početka pregovora Dejvida Kamerona i lidera EU o referendumu o ostanku Velike Britanije u zajednici evropskih zemalja.

420919_.bankofengland.arp_ff
Banka Engleske već je počela sa pripremom za mogući scenario istupanja iz EU

Podaci o istraživanju „greškom“ su došli do jednog od urednika britanskog „Gardijana“, koji ih je naravno odmah obelodanio.

Kameron je iskoristio samit EU u Letoniji da započne pregovore o izmeni uslova o članstvu Velike Britanije u EU. Britanski premijer nada se da će do 2017. godine biti spreman paket reformi, na osnovu kojeg će glasači odlučivati da li će Velika Britanija ostati članica unije, ili poći svojim putem.
Samit u Letoniji iskoristio za razgovor o promeni uslova članstva Britanije u EU: Dejvid Kameron

„Danas je u javnost procurela poverljiva dokumentacija na kojoj smo radili dosta dugo. U pitanju je istraživanje o referendumu u UK i ekonomskim posledicama potencijalnog istupanja iz Evropske unije“, navodi se u saopštenju za javnost.

U pomenutom saopštenju banka navodi da „nikoga ne treba da čudi što se takva istraživanja sprovode, jer je u pitanju ekonomska budućnost države, te da je to bila njihova dužnost.“
Rederendumom bi EU mogla da ostane bez jedne od članica osnivača
„Nije bilo prikladno podeliti sa javnošću postojanje ovakvog istraživanja, ali sad kad je već procurelo, obećavamo da ćemo pravovremeno objaviti detalje i dobijene rezultate“, obećali su iz Kraljevske banke.

Postojanje ovakvog istraživanja pokazuje da se velike banke u Velikoj Britaniji već pripremaju za jedan od dva moguća scenarija. Već duže vreme na Ostrvu sve su glasniji oni koji podržavaju izlazak iz EU, a potencijalni referendum koji je Kameron najavio 2017. godine, biće jedan od većih ispita za Veliku Britaniju, ali i Evropsku uniju, koja bi njime mogla da izgubi jednu od država osnivača.

Da Vas podsetimo:  Napadi na KRIK: „Mafijaško koljački portal“ koji je „opalio prvi metak u predsednika i državu“.

Čerčilov govor ključan za osnivanje EU

Britanski premijer Vinston Čerčil je 19. septembra 1946. na Univerzitetu u Cirihu održao govor koji po mnogima predstavlja prvi posleratni korak napravljen ka evropskoj integraciji. On je tom prilikom rekao:

– Danas želim da vam govorim o evropskoj tragediji. Postoji jedan lek koji bi mogao, ako bi bio usvojen globalno i spontano od strane velike većine ljudi u mnogim državama, poput čuda da potpuno promeni situaciju i da celu Evropu, ili njen veći deo, učini slobodnom i srećnom kao što je danas Švajcarska. Koji je to pouzdani lek? To je obnova evropske porodice, ili onolikog njenog dela koliki možemo obnoviti, i obezbeđivanje strukture koja bi joj omogućila da živi u miru, sigurnosti i slobodi. Moramo da napravimo neku vrstu Sjedinjenih Evropskih Država. Prvi korak u obnovi evropske porodice mora biti partnerstvo Francuske i Nemačke – rekao je tada britanski premijer.

Zahvaljujući Čerčilovom govoru, u Hagu je 1948. održana konferencija na kojoj su prisustvovali brojni političari i predstavnici vlada, ali i predstavnici raznih građanskih udruženja. Cilj konferencije bilo je osnivanje Saveta Evrope, a na njenom kraju je donet Statut Saveta Evrope. Statut je 5. maja 1949. u Londonu je potpisalo 10 evropskih zemalja — Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ovim događajem, koji je poznatiji kao Londonski sporazum, osnovan je Savet Evrope.

V. Filipović

Blic

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime