Predstavnici Vlade Srbije prihvatili su predloge malinara za uređenje tržišta, ostaje da se izjasne izvoznici o akontnoj ceni od 1,45 evra po kilogramu.
Uredbe Vlade Srbije, čija primena bi trebalo da počne već od ponedeljka, biće ključne za uređenje tržišta maline, prepoznatljivog srpskog brenda. Na tome će biti posla ne samo za ministarstva poljoprivrede i trgovine, već i za MUP i za njegove različite resore, kako bi u čitavom lancu, zaključno sa kupovinom, uvozom i izvozom, sve bilo pod kontrolom, kaže za Sputnjik predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina, Dobrivoje Radović.
Država prihvatila zahteve
On je bio jedan od učesnika sastanka u Vladi Srbije, tokom koga su, kako kaže, prihvaćeni njihovi zahtevi koji su se ticali države.
„Od države smo tražili da se maksimalno uredi tržište. Uređenje tržišta bi doprinelo i skoku cene i ne bi došlo do ovoga do čega je došlo u prethodne tri-četiri godine. Tržište je bilo prepušteno samo sebi, kupcima, prekupcima, izvoznicima, hladnjačarima i tu su danak plaćali samo poljoprivredni proizvođači“, kaže Radović.
On je ukazao i da Udruženje malinara nije odustalo od zahteva upućenog izvoznicima da akontna cena kilograma maline bude 1,45 evra. Objasnio je i zašto, uz napomenu da na tržištu, i to ne samo na našem, nego i na evropskom i svetskom — ove godine nema maline.
„U ovoj godini, realno, ne verujem da će biti više od 35.000 tona, a posebno ako se nastave ovakve vremenske nepogode, kiša, pa toplo. U tom slučaju mislim da ćemo brzo berbu završiti. Zato smo i tražili da akontna cena bude 1,45 evra i onda da, u odnosu na ponudu i tražnju, cena eventualno ide na gore“, objašnjava Radović.
Potrebno je uređenje tržišta
Taj ovogodišnji rod će, kako kaže, biti dovoljan samo da se podmiri ono što su izvoznici, prema ugovorima iz prošle godine, ostali dužni evropskom i svetskom tržištu. On navodi da je ta količina između 30.000 i 40.000 tona.
„Samo smo tražili ono što je realno. Ako imate proizvođačku cenu od 140 dinara po kilogramu, pa na to dodate troškove prevoza i dodate to da, u okviru tih 1,45 evra, imate uračunato i osam odsto PDV-a koji država vraća, to je realno“, kaže sagovornik Sputnjika, i ističe da su od države tražili da taj povraćaj PDV-a direktno ide proizvođaču na račun, a ne otkupljivaču i izvozniku.
Radović kaže da se njihov zahtev za cenu maline odnosi na izvoznike, ali naglašava i da će veliki uticaj na cenu imati i uređenost tržišta.
„Ako to država uradi, to će samo po sebi uticati na akontnu cenu“, kaže Radović.
Sto posto u Srbiji
Prema onom što je dogovoreno, domaća malina, na daleko poznata u svetu po svom kvalitetu, dobiće i oznaku „100 posto proizvedeno u Srbiji“. To su proizvođači tražili, upravo zbog mešetara koji su uvozili manje kvalitetnu i jeftiniju malinu, zatim je mešali sa srpskom, a posle izvozili kao naš brend; tu prevaru su kupci, mahom na zapadu, odmah prepoznali, pa su i vraćali sporne kontigente.
On je to ilustrovao pršlogodišnjim podacima, prema kojima je u Srbiji proizvedeno 56.000 tona maline, dok je, po podacima Privredne komore, izvezeno 108.000 tona, od čega je oko 25.000 bila malina zaostala iz 2017. godine.
„Ta razlika od 30.000 tona je, po svemu sudeći, bila uvezena“, kaže predsednik Asocijacije malinara.
Zato će, smatra on, za malinare biti najbitnija ta oznaka da je malina proizvedena u Srbiji, kako ne bi izgubili tržište, jer je upravo nedostatak te oznake najviše uticao na propadanje srpske maline u prethodne tri godine.
Kako zaustaviti uništavanje malinjaka
„Ova proizvodnja koja ostaje na ispod pet tona maline po hektaru, a koju ćemo imati ove godine, ne vodi ničemu. Moramo vratiti standarde i kvantitet. Kvalitet imamo, ali nemamo kvantitet, pa da proizvodnja bude od 15 do 20 tona po hektaru, a ne od tri do pet. Radi se na svemu tome, videćemo“, uzdržan je predsednik Asocijacije malinara i kupinara.
„Ipak, nadamo se da će to što se preduzima uticati da se prestane sa uništavanjem malinjaka, a samo ove godine već ih je 20 odsto povađeno“, upozorava on.
„Tražili smo, i tu su mere, to je već na snazi, pet miliona dinara po hektaru za sađenje plantaže, 3,5 miliona za sadni materijal, 400.000 za obradu zemlje. Ako donesemo sve uredbe i ako država uredi tržište, mislim da nema razloga da se malinjak vadi. Dosta je povađeno, ali mislim da ćemo to vratiti i da možemo opet da budemo lideri, kao što smo bili i u Evropi i u svetu“, kaže Radović.
Ističe da će Asocijacija proizvođača malina i kupina, za koju je od izvoznika tražena akontna cena od 100 dinara za kilogram, pomno pratiti kako će biti primenjivane uredbe koje će vlada doneti.
„U slučaju da toga primenjivanja ne bude, znamo šta nam je činiti“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Mira Kankaraš Trklja
Izvor: rs.sputniknews.com
