Šta ćeš tamo gde „nemamo ništa“, Aleksandre Vučiću?!

2
1703

Šta ćeš na Kosovu i Metohiji, Aleksandre Vučiću, kad tamo “nemamo ništa”?!

Ideš nigde da onima koji su ništa objasniš kako će jedino razgraničenjem postati nešto- tuđini na svojemu doveka! Povešćeš dežurne mahače da ti kliču dok bezočno lažeš sirake tužne kako je za njih najbolje ono najgore- da postoje ali da ne traju. Da tinjaju na zavetnoj “tuđini” dok ih ne podjarmi zaborav, trn, nesvršene letine, puste kolevke, zatravljena groblja…

Veliš da ćeš tamo gde noga srpskog državnika kročila nije, u daleka i zaboravljena sela- odakle ti pomisao da si državnik, junače potemkinovskih hodočašća?!

Državnik koji im ide u “položajnike” da im otme državu!

Da ih uteši kako si im pronašao strateškog partnera za dokapitalizaciju vekova na ognjištu- izdaju?!

Šta ćeš reći starcu kad stane pred tebe i ćutke te prostreli pogledom?

Hoćeš li tim očima punim Srbije objasniti kako se to vidik rzgraničava, kako ćete to negde na horizontu povući crtu dokle je Srbija a odakle mit?!

Znaš li da te oči ne gledaju u tebe već u tebi nepojmljive daljine gde se Srbija za vjek- vjekova okumila s Gospodom Kosovom i Metohijom!

Ne znaš, naravno da ne znaš, to su tek oči za tebe a ne zbeg neprolaznosti u trajanju.

Te bore, prst duboke, nisu tek težačke spomenice već prečice do Gračanice, Samodreže, Dečana, Zočišta, Gorioča, Bogorodice Ljeviške, Svetih Arhangela, Sokolice, Deviča, Budisavca…

To su, nevero, korita Drima, Ibra, Sitnice, Laba, svih Bistrica…

Šta ćeš reći starci u crnini na pragu obezglavnjenog doma?!

Da će razgraničenjem minuti bol? Da će nestati grobova sinova? Da će zadušnice premetnuti u poklade?

Da će crnina vremenom izbledeti da suncu razgraničenog neba…

Da Vas podsetimo:  Artikulacija

Naletiš li negde na starinu u šikari vitomiričkog groblja gde sakuplja rasute sinovljeve kosti objasni mu, molim te, kako da ih razgraniči?! Šta sina da ostavi tamo gde nemamo ništa a koliko da ponese u Srbiju?!

U stvari, nemoj! Ako ostavi šta opet ćemo i tamo gde “nemamo ništa”- imati nešto a taman ste lepo ovaplodili laž, najgnusniju laž, kako nam valja radovati se ako sve damo za još naramak vam puste, obezbožene i gole vlasti!

Objasni tamo gde ni jedan srpski državnik pre tebe nije kročio kako se boriš za trupac Dušanovih šam- dudova koje si satro i umetrio!

Objasni kako se ne zanosimo da će nam iko dati čitavo Kosovo i Metohiju, jer ga i ne tražiš!

Ne želiš ga, ništa ti ne znači, zvona su za tebe zveketi; tamjaništa opor miris izdaje; liturgije, ispovesti, pričesti…vapaj beskraja koji će plaćeni “apostoli” nadglasati jevađeljima jada o večnom prokletstvu Srbije bez Kosova i Metohije!

Ne ideš ti tamo gde ni jedan srpski državnik još bio nije, već tamo odakle se ni jedan Srbin nije drznuo da progna i prokaže Srbiju do tebe!

Čemu uopšte odlaziš ako na Kosovu i Metohiji “nemamo ništa”?!

Ako već odlaziš onda zastani, pogledaj u nebo, videćeš liniju koja se razgraničiti ne može i ne sme- liniju kojom je Srbija zanavek svezana za svod Kosovom i Metohijom, i to nije mit, Aleksandre Vučiću, već blagodat i milost Božija kojom je ova divna mučenica naša vazda vaskrsavala…

Potreš li je- umiraće u agoniji doveka, vaskrsenja će ostati da lutaju po jalovim koritima onih reka i prečica u borama starca koji će ćutke stati pred tebe zagledan kroz tebe.

Zagledan u ono što ti u slepilu izdaje videti ne možeš- Srbiju kako bez Kosova i Metohije vene ko božur.

Da Vas podsetimo:  Pismo Lončaru koje je napisala devojka čija je majka teško bolesna

Ne ište on ni vode ni sunca već Srbina da ga uzbere kako bi nanovo vaskrsao…

Mihailo Medenica

dvaujedan.wordpress.com

 

2 KOMENTARA

  1. Krkobrk,molim te ne izjedačavaj Srbe i jevreje.Niti smo,niti će mo biti isto,jer je to uvreda za nas Srbe.Inače si za ostalo u pravu.Srbi se moraju što pre dizati,inače će nas nestati.

  2. Poštovani Mihailo, mnogo mi je žao, a verujem i svim drugima koji prate tvoj rad, što tvoje reči neće dopreti do zaglupljenog dela Srbije koji svaki put iznova glasa za najvećeg izdajnika srpskog roda od kako je sveta i veka. Godinama sam se pitao zašto, kako, odakle toliko želje za autodestrukcijom, odakle toliko gluposti?… Ali prirodna selekcija čini svoje, teška srca to prihvatam. U svakom ratu nam izginu najbolji, najhrabriji, najpametniji, najlepši, a nakon rata ostane mulj i talog od kojeg se narod ponovo izdiže. Posle 2. velikog rata srpsku mladost je podizao i vaspitavao komunistički đavo, koji je to tako dobro odradio da se još dugo nećemo od toga oporaviti. Jevreji su čekali 2.000 godina, bili strpljivi, dosledni i disciplinovani, možda je i nama to način da se otreznimo i počnemo da se borimo za svoje interese. Ali realno, nama će uz poznati srpski mentalitet biti potrebno oko 10.000 godina da se ponovo vratimo na svoje… Glavu gore, Mihailo, izrastao si u pravog mudraca, molim se da te stvaralačka snaga nikada ne izda.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime