Programiranje i farmacija su grane kojima uvek fali radne snage, dok sociolozi i politikolozi teško dolaze do posla. Međutim, sve veći broj poslodavaca od kandidata pre traži potrebne veštine, nego diplomu.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje do posla najlakše dolaze stručnjaci iz IT tehnologija, a kako je potražnja za njima ogromna u obzir dolaze različiti smerovi kojih ima kako na tehničkim fakultetima, tako na Fakultetu organizacionih nauka, a postoje i brojni privatni fakulteti koji pružaju znanja iz te oblasti. Poslodavci se ne libe da zaposle i one koji su znanja stekli kroz razne kurseve, a neki su samouki i posao traže samostalno na bezbroj sajtova koje angažuju ljude po projektu.
Toga su svesni i oni koji godinama traže posao, pa se na obuke ove službe u oblasti programiranja ove godine prijavilo 7.800 ljudi s biroa.
Do posla lako dolaze i diplomci mašinskih i građevinskih fakulteta, ali pod uslovom da imaju odgovarajuće licence, a traženi su i profesori matematike i fizike.
Svesni toga da će u IT indistriji najlakše doći do posla, mnogo maturanti se upravo opredeljuju za takve smerove, što pokazuju i statistike, jer se broj mesta na fakultetima koji nude obrazovanje u toj oblasti svake godine povećava. Tako se na Elektrotehničkom fakultetu za jedno mesto bore tri studenta. Takva situacija je doduše i na Fakultetu političkih nauka, čiji studenti ne mogu da dođu do posla tako lako.
Diplomirani politikolozi na posao mogu čekati i godinama, zajedno sa sociolozima i istoričarima umestnosti, jer njihova zanimanja nisu tražena. Zato mnogi od njih nalaze posao u drugim oblastima u kojima mogu da se prilagode i gde ima je znanje s fakulteta delimočno upotrebljivo.
Tradicionalno su popularni ekonomski i pravni fakulteti na kojima se studenti vode parolom da su ta zanimanja potrebna svakoj kompaniji. No, razvoj tehnologija, pravljenje malih kompanija koji poslove ekonomista i pravnika poveravaju agencijama, smanjio je potrebu za tim kadrom. Time su studenti primorani da se specijalizuju u određenim indiustrijama, kako bi pronašli željeni posao.
Filološki fakultet je decenijama jednako tražen, ali dok neki s njim lako dolaze do posla u raznim oblastima, od prevođenja, profesure, do poslova sudskih tumača, većina poslove traži u drugim oblastima, jer nisu završili „popularni jezik“.
Međutim, sve te statistike, kažu psiholozi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ne treba da budu presudne prilikom izbora onoga što želimo da radimo i studiramo. Pre svega treba da se vodimo unutrašnjim željama, talentima i znanjem, a statistike mogu samo da nas usmere, kako bismo nakon završetka imali manje problema da nađemo posao.
Treba znati i da je gigantu poput Gugla postalo važnije kakva znanja i veštine poseduju kandidati, nego koju diplomu imaju. Sve više kompanija je počelo da se služi tim modelom, tako da bi bilo dobro da još tokom studija saznate koje veštine traže vaši željeni poslodavci i na vreme počnete da ih usavršavate i da se namećete kao dobar izbor budućeg poslodavca. Druga mogućnost je da sami pokrenete svoj biznis, za šta takođe Nacionalna služba, ali i drugi, organizuju obuke.
Petar Paunović
Izvor: Noizz.rs
Ajd sad malo realnosti. U IT trenutno zaista ima posla i dobro se placa, ali trenutno, internet je manje vise jos uvek sveza stvar, za 5-10 godina to trziste ce se preplaviti radnom snagom i cena rada ce pasti kao i potraznja. Za sve ostale struke zna se, clanska kartica ili jaka veza, kraj price. A isto tako za 5-10 godina ce biti skoro pa nemoguce naci dobrog majstora, keramicara, stolara, varioca i slicno, i ti ljudi ce se debelo placati. Doduse kod nas vlada misljenje da je sramota baviti se takvim poslovima. Niko ne brani stolaru da u slobodno vreme cita i obrazuje se, danas je bar literatura dostupna svima.
Tužno je koliko se već godinama ponavljaju isti fakulteti. Toliko je fakulteta u našoj zemlji a toliko malo plaćenih i skoro nepostojećih zanimanja kasnije da je ogroman broj onih sa kojima ćete moći samo da se selite jer ovde leba od njih nećete videti.