Šta donosi izveštaj Evropske komisije u vezi sa medijima – Novinari su izloženi nasilju

0
350
Foto: pixabay.com

Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, a celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja treba dalje ojačati, uključujući i u praksi

Uopšteno govoreći, novinari imaju malo sigurnosti na poslu, a uređivačko okruženje, koje favorizuje „tabloidizam”, nije pogodno za poboljšanje novinarskih standarda. Nova medijska strategija podvukla je potrebu za jačanjem sigurnosti zaposlenja novinara i uloge novinarskih udruženja u pitanjima povezanim sa sindikatima i zapošljavanjem.

Ovo su neke od konstatacija iznetih u  Izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona Saopštenje o politici proširenja EU.

Primenite Medijsku strategiju

U Izveštaju se konstatuje i to da primena nove medijske strategije još nije započela i nije zabeležen nikakav konkretan napredak u pogledu poboljšanja sveukupnog okruženja za ostvarivanje slobode izražavanja. Ostale prošlogodišnje preporuke, zaključak je Komisije, tek treba da se realizuju i stoga i dalje važe. Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, a celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja treba dalje ojačati, uključujući i u praksi.

„Zaštitnik građana je 22. maja 2020. godine sa predstavnicima sedam medijskih udruženja i sva tri novinarska sindikata potpisao sporazum o uspostavljanju platforme za registraciju slučajeva pritisaka na novinare i druge medijske aktere i ugrožavanja njihove bezbednosti. Ova inicijativa zasniva se na prethodno uspostavljenoj praksi udruženja medija da objavljuju godišnje statističke izveštaje.

Transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele budžetskih sredstava, posebno na lokalnom nivou, tek treba da se uspostavi.

Nova medijska strategija Srbije ukazala je na ova pitanja. Kada je reč o  medijskom praćenju izborne kampanje, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je u svom preliminarnom izveštaju utvrdio da su i novoosnovani nadžorni odbor u Narodnoj skupštini i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) bili pasivni, iako je REM bio aktivniji u završnoj fazi kampanja. ODIHR je takođe otkrio da većina TV kanala sa nacionalnom frekvencijom i novina promovišu Vladinu politiku i da je nekoliko medija koji su nudili alternativne poglede imalo ograničen doseg i nisu bili efikasna protivteža, što je narušilo raznolikost političkih stavova dostupnih kroz tradicionalne medije, kroz koje većina glasača dobija informacije”, konstatuje se u Izveštaju.

Da Vas podsetimo:  Ako službe REM-a ne pokrenu postupak, ja ću podneti prijavu

Kako do jednakog položaja medija

Prioriteti Srbije trebalo bi, po slovu Izveštaja, da budu stvaranje povoljnog okruženja u kojem se nesmetano može ostvariti sloboda izražavanja i obezbeđivanje da organi za sprovođenje zakona i sudske vlasti pravilno i brzo reaguju na pretnje, fizičke napade, nasilje i slučajeve narušavanja privatnosti nad novinarima i blogerima, kao i da Vladini zvaničnici javno osude ovakve slučajeve; obezbeđivanje pune primene medijskih propisa i jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije i povećanje njegovog kapaciteta za proaktivni rad; obezbeđenje odgovarajućeg finansiranja javnih radiodifuznih usluga, transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i povećane transparentnosti vlasništva medija i oglašavanja.

U Izveštaju se podseća na to da je “tokom vanrednog stanja usled bolesti KOVID-19, Vlada je usvojila 28. marta 2020. Uredbu o centralizovanju svih informacija o pandemiji isključivo posredstvom Vladinog Kriznog štaba, koja je potom povučena 2. aprila”.

Verbalni napadi i kampanje blaćenja

Konstatuje se i to da su se verbalni napadi i kampanje blaćenja protiv novinara intenzivirali u periodu pre izbora. Savet za štampu nastavio je da beleži porast kršenja novinarskog kodeksa profesionalnog ponašanja u štampanim medijima.

“Ponovljene izjave visokih državnih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati. Često odbijanje javnih tela da otkriju informacije ili ćutanje uprave, nakon zahteva podnetih u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i dalje ometaju rad novinara. Broj žalbi novinara Povereniku za informacije od javnog značaja povećao se u 2019. u poređenju sa 2018. godinom. Javni radiodifuzni servis Tokom celokupnog izveštajnog perioda primećeno je da javni radiodifuzni servisi neuravnoteženo predstavljaju pluralizam javnih stavova. Što se tiče perioda koji je prethodio izborima, ODIHR je u svom preliminarnom izveštaju utvrdio da su javni emiteri omogućili učesnicima u nadmetanju besplatno emitovanje i jednak pristup izbornom programu, kako to zakon zahteva. Međutim, Vlada je imala koristi od opsežnog izveštavanja u drugim uredničkim programima. Potrebno je unaprediti javni radiodifuzni servis na jezicima manjina, naročito u pogledu Radio televizije Srbije (RTS). Uprkos povećanju za oko 15 odsto pretplate u januaru 2020. godine, privremena priroda modela finansiranja – kombinacija pretplate, budžetskih subvencija i komercijalnih doprinosa – ostavlja javne emitere ranjivim u pogledu političkog uticaja” ocenjuje se u Izveštaju Evropske komisije.

Da Vas podsetimo:  Država mora da omogući građanima da znaju sve o zagađivanju životne sredine

„Većina TV kanala sa nacionalnom frekvencijom i novina promovišu Vladinu politiku, što narušava raznolikost političkih stavova dostupnih u tradicionalnim medijima, kroz koje većina glasača dobija informacije“

(ODIHR)

Hapšenje novinarke

„Novinarka (Ana Lalić, prim. red.) je uhapšena nakon što je napisala članak koji opisuje nedostatak zaštitne opreme od bolesti KOVID-19 u bolnici. Iako su krivične prijave protiv nje zbog izazivanja panike povučene mesec dana kasnije, novinarka je od tada nastavila da bude žrtva kampanje blaćenja, verbalnog zlostavljanja i pretnji, uključujući i zvaničnike na visokom položaju. Mera ograničenja pristupa novinarima dnevnim konferencijama za štampu o pandemiji bila je na snazi deset dana, a zatim povučena“, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Redakcija Dosijea
IzvorNUNS/UNS

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime