Srpski narativ nije puka priča o prošlosti, niti zbir datuma i bitaka i vladara. To je živa svest jednog naroda o tome ko je, odakle je i kuda ide.
U njemu se prepliću zavet, stradanje, vera, kultura, jezik, pamćenje predaka i odgovornost prema potomcima.
U Svetosavskom duhu, srpski narativ počinje od Hristovog puta, od izbora da je bolje izgubiti carstvo zemaljsko nego obraz i dušu. To je put služenja, a ne nasilja… put žrtve, a ne mržnje… put uzdizanja čoveka, a ne njegovog poniženja.
Sveti Sava nas uči da narod postoji onoliko koliko živi u vrlini, prosveti, slozi i ljubavi.
Taj narativ pamti Kosovo, Duboku dolinu, Jasenovac, Jadovno, Prebilovce, albansku golgotu, pucnja u fresku Isusa, Pasja groblja, Lisičiji potok, Goli otok, Košare i Paštrik… ali ih ne nosimo kao kamen osvete, već kao opomenu da se zlo više nikada ne ponovi i da se istina ne zaboravi.
Pamćenje bez istine vodi u zabludu, a istina bez ljubavi u surovost.
Zato nam je potrebno oboje.
Čega moramo da se držimo?
Moramo se držati vere koja nas je održala kada je sve drugo propadalo… a iz vere smo uvek vaskrsavali.
Moramo se držati jezika i pisma, jer bez njih narod postaje senka.
Moramo se držati porodice, jer se u njoj uči i molitva i poštenje.
Moramo se držati zaveta predaka, ali i odgovornosti da budemo dostojni potomaka.
I iznad svega… moramo se držati bratske sloge, jer razjedinjen narod lako postaje tuđa priča… i tako postaje frustriran i pun negativne energije i patološke mržnje.
Svetosavlje nije prkos radi prkosa, već istrajnost u dobru. Ako toga budemo svesni, Srpski Narativ neće biti odbrana od sveta, već naše dostojanstveno mesto u njemu.
Zato mi Srbi nemamo pravo na naivnost ni na zaborav. Naša obaveza je da državu, kulturu i javno slovo merimo sopstvenim srpskim interesom, istinom našeg iskustva i pamćenjem naših žrtava.
Niko drugi to za nas neće činiti, niti će naše rane boleti tuđom merom.
Ko pristaje da umanjuje srpsko stradanje, taj pristaje da umanji i pravo na budućnost.
Na brutalne optužbe, na pokušaje krivotvorenja istorije koje nam dolazi iz okruženja i na neprestano širenje neprijateljstva prema Srbima, moramo odgovarati sabrano, argumentovano i istrajno… da se čuje istina još jače, da se ne postidimo sutra pred precima, kao što se stide danas naši stari i da nas potomci ne pitaju zašto smo ćutali.
Naša snaga nije u uvredi, već u nepokolebljivom pamćenju i u spremnosti da stanemo iza svake dokazane činjenice iako je bolna a nekada i ponizna. Ali, veličina je i priznati grešku.
Jer ako se ne budemo upravljali srpskim interesom i sopstvenim dostojanstvom, drugi će nas deliti i voditi tuđim računicama. A narod koji zaboravi ko je i šta je pretrpeo, lako postaje plen tuđih priča.
Nema preče ideologije od Srpstva i Srpskog zaveta, oko toga svi moramo da se okupimo, radi spasenja.
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
Sve što napisa g. Bojanić stoji.Ima jedno “ali“.Kaže jedna poslkovica :ko istoriju zaboravlja,ona mu se ponavlja.Mi smo pod okupacijom,a ta okupacija ne dozvoljava da se iznosi istina,pa je na svaki način sakrivaju.Umesto da istoričari iznose istinu po stvarnim događajima,došlo je do rijaliti programa,a na svim tv stanicama je zabranjena istina.Pa su se setili devedesetih da kažu,“za sve je kriva Jugoslavija“,a zašto i odakle vetar duva,pa naravno iz Vatikana,jer im je pravoslavlje bilo na vratima,a Srbi živeli slobodno.Ma šta ko mislio o Karađorđevićima, uz neke njihove greške,Jugoslavija je koliko toliko bila zaštita Srbima van Srbije.Knez Pavle je znajući to potpisao iznuđeni pakt sa Nemcima,nakon Hitlerovog izlaganja da će mo izbeći ustaše,hortijevce,balije i arnaute,što se zahvaljujući Engleskoj i njihovim špijunima u liku Simovića (1945 poslat od engleza titu da ga penzioniše i sina mu zaposli u ministarstvo In. poslova.Psa šta je tu kriva Jugoslavija.Jel zato kriva Jug. ili titova okupacija koja je do danas skrivala istinu https://www.koreni.rs/ustaski-zlocin-u-drakulicu-krvava-lekcija-iz-istorije/,, a što i dalje kriju titovi naslednici.
Југословенство је упропастило Србство!
sveti sava je stvarao srbiju a mi smo je rastociki
ko su ti drugi , jel su ti drugi unistili privredu ekonomiju univerzet u beogradu jedini koji ima tradiciju i ugled, energoprojekt, imt u rakovici, kosovo i metohiju manastire u makedoniji itd .
jel si ti drugi doneli drogu omladini, nezaposlenost i lopovluk ne to smo mi sami sebi
Srpsko stradanje je dobrim dolom bilo posledica loseg vodjenje politike celnika srpskog naroda i drzave .
Danas isto urusavanje obrazovanja zdravstva pravosudja, vojske nije nam ucinila neka strana sila nego mi sami sebi.
srpsko stradanje je dobrim dolom bilo posledica loseg vodjenje politike celnika srpskog naroda i drzave
Danas isto urusavanje obrazovanja zdravstva pravosudja, vojske nije nam ucinila neka strana sila nego mi sami .