ŠTA JE STARO, A ŠTA NOVO U STUDENTSKIM BLOKADAMA?

Ovo što gledamo danas ima svoj koren u studentskim protestima od 1990. godine, ali sa nekim novinama. Istovremeno, u blokadama o kojima je reč, treba videti bližu i dalju budućnost političkog ponašanja studenata

AUTOR: Zoran Avramović

Pored nekoliko obeležja studenskih blokada krajem 2024/2025. tri će ostati, ne samo u trajnom sećanju, već i predmet društvenih istraživanja. Prvi je studensko-građansko-politički svakodnevni talas protestovanja koji traje već tri meseca. Da li postoji u svetu da se povodom neke slične tragedije (pad mosta, zgrade, požar, poplava sa desetinama i stotinama žrtava) svakodnevno održavaju blokade nekih institucija, javnog prostora i prava građana. Tako nešto nije zabeleženo u bilo kojoj državi. Drugi je negacija (skrnavljenja) običaja zadušnica. U pravoslavnom hrišćanstvu molitva za mrtve obavlja se prva tri dana po upokojenju, na sedam dana, četrdeset, pola godine i godinu. Takođe, sećanje na pokojnike se obavlja tokom četiri zadušnice u toku godine (zimske, letnje-Duhovi, jesenje – Mitrovdan, Miholjske i Pobusani ponedeljak (prvi ponedeljak po Uskrsu). U studenskim blokadama, svakodnevno, tri meseca odavanje počasti žrtvama od 15 minuta do sada nije viđeno u pravoslavlju. I konačno, da li neko zna da je ministar u vladi bilo koje države hapšen i optužen zbog slične tragedije?
Da pređemo na druge karakteristike blokade institucija obrazovanja i prava studenata i građana. Ovo što gledamo danas ima svoj koren u studenskim protestima od 1990. godine, ali sa nekim novinama. Istovremeno, u blokadama o kojima je reč, treba videti bližu i dalju budućnost političkog ponašanja studenata.
U nizu političkih demonstracija opozicije protiv SPS-a i S. Miloševića, 1991, 1992, 1996, 2000, i SNS i A. Vučiću, 2017, 2019, 2024. učestvovali su i studenske grupe, (ne)članovi političkih partija. Pretežno studenske demonstracije bile su „Studentski protest 1992“ kada su istaknuti politički ciljevi: 1. ostavka Slobodana Miloševića, 2. raspuštanje Skupštine Srbije, 3. raspisivanje izbora, 4. formiranje koalicione vlade. Zbog neregularnih izbora demonstrirali su 1995/1996, a nova generacija studenata 2017. godine, nastavila pod nazivom „Protest protiv diktature“. Obnova studenskih protesta u formi blokada izbila je 2024/2025. Činjenica je da studenti nisu demonstrirali od 2000 do 2012, dakle u vreme vlasti DOSa i Demokratske stranke, nisu demonstrirali protiv Oluje 1995, a ni protiv otimanja Kosova i Metohije i svega što se dešavalo od 2008. do 2024. sa nasiljem nad Srbima u Pokrajini, protiv stalnih napada na Republiku Srpsku, a kamoli protiv zapadnog mešanja u unutrašnju srpsku politiku.
Nema sumnje da su sve protekle studenske demonstracije, po osnovnim karakteristikama, bile oliičke i da se model protesta preuzimao od jednog do drugog datuma. Svaka nova demonstracija imala je da se ugleda na prethodnike. Ove najnovije iz 2024/2025. razlikuju se, videćemo, značajno od prethodnih. Međutim, ono što ih spaja, što je karakteristično za svaku studensku „pobunu“ u protekle tri decenije, svakako je činjenica da su dizali glas uglavnom protiv demokratski izabrane vlasti u Srbiji.

Šta je pokrenulo studentske blokade? Pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1.11. 2024 i pogibija 15 građana pokrenula je, razumljivo državne organe da otkriju odgovorne i uzroke ali je pokrenula i nasilne akcije grupacije građana, članove opozicionih stranaka, prema gradskim vlastima, zapravo prema Gradskoj kući i prostorijama stranke SNS ( napadnuto preko 100). Ubrzo su se uključile grupe studenata sa akcijom blokada univerziteta i fakulteta i pri tom postavile zahteve vlastima: otvaranje dokumentacije o nadstrešnici, osuda lica koja su napadala studente i odbacivanje krivičnih prijava protiv studenata koji su činili prestupe, dodela novca univerzitetima za materijalne troškove. Iako je državna vlast ispunila zahteve, grupacije u blokadi uporno izjavljuju da nisu, a sve po sistemu uvek traži više od onog što je ispunjeno. Izlazak na ulice privukao je i delove građana da odstoje 15 ili više minuta (čak i tri minuta i za troje mladih nesrećno stradalih u Raški).
Kako je izlazak na ulice postao svakodnevan da bi se 15 minuta ćutalo, što je nepoznato u pravoslavnom običaju zadušnica – a nije nigde viđeno nešto slično- neko se pobrinuo da pozove i učenike srednjih škola i njihove nastavnike. Neki su se odazvali, neki ne ali posebnu zaprepašćenost izaziva uključivanje nekih roditelja koji brane svojoj deci da odlaze u školu. Ovakav napad na osnovno i srednje obrazovanje nije odavno viđen. Bilo kakvo nezadovoljstvo ne bi smelo da se odrazi na pravo i obavezu dece da se obrazuju i vaspitavaju.
Na ove blokade se odazvao manji broj studenata, procene su oko 5 posto onih koji učestvuju u plenumima. Ova činjenica se zamagljuje jezički, koristi se imenica studenti u množini i tako se kod nepažljivog gledaoca TV stvara utisak da su svi studenti ili većina u blokadi.

Zahtevi studenata u blokadi Studenti koji blokiraju fakultete i ulice opravdavali su svoje ponašanje opštim ciljem-borba za pravdu- a u okviru opšte vrednosti, istakli su, kako je napred navedeno, više zahteve koji su pravne i finansijske prirode; povećanje novčanih sredstava za Univerzitet (otkuda i ovaj moralno problematičan zahtev koji nema veze sa nadstrešnicom!?).
Pogledajmo njihove ključne parole, transparente, plakate koje su dopunjavale istaknute zahteve. „Srbija mora da stane“ (!), „Ruke su vam krvave“ (sa praksom farbanja ulice), „Korupcija ubija“…
Dakle, šta žele studenti (u blokadi)? Žele pravdu. „Studenti se bore za pravdu i sigurnost u društvu“, što bi značilo da živimo u društvu nepravde i da državna vlast mirno gleda činjenja protiv zakona (!). Diskusija o pojmu pravde je manje važna od upotrebe sredstava za njeno ostvarivanje.

Sredstva studentskih blokada Sebe su studenti u blokadi predstavili kao „pokret za pravnu državu“, kao one koji su konačno pozvani da „uzmu slobodu u svoje ruke“, „mi smo protiv nasilja“. Da bi dosegli pravdu koristili su više sredstava. Osnovno sredstvo studenata u blokadi je nasilje nad profesorima, studentima koji nisu u blokadi, građanima. Oni pod kapom slobode („da ne studiramo, da ne radimo“) zabranjuju pravo drugim studentima da studiraju, profesorima da predaju, građanima da se slobodno kreću ulicama. Čist primer protivzakonitog delovanja. (Neki studenti su se umešali u opoziciono-partijsko i građansko fizičko nasilje kao što su ometanje skupova vlasti, upadanje u državne objekte, oštećenje prostorija SNS.) Studenti u blokadi nisu koristili fizičko nasilje u značenju tuča ali nasilje je bilo sredstvo. Pošto su stupili na stazu protivzakonitog delovanja (odbacivanje Studenskog parlamenta) osnovali su plenume na kojima je izrazita manjina studenata donosila odluke. Ovakva njihova praksa direktna je negacija pojma pravde jer se poništava njegova supstanca a to je jednakost; nema pravde bez jednakosti u pravima.
Koristili su i druga verbalna sredstva. Evo nekih. Da bi ostvarili željenu pravdu „Srbija mora da stane“; to nema nikakve veze sa pravdom već sa reakcionarnom težnjom zaustavljanja privrednog razvoja. Ko razuman može da razume zalaganje za ekonomsko propadanje? Ovakav zahtev je u osnovi politički i samo dopunjava osnovni karakter blokada fakulteta. Neka sredstva se pojavljuju na prikriven način. „Ruke su vam krvave“ (sa praksom farbanja ulice). Ova parola je optužba (koga?) bez ikakvog dokaza. Ova slika sa crvenim dlanom treba da sugerira adresu tragedije- aktualna vlast je namerno srušila nadstrešnicu! Po čemu? Ovo je nedostojno akademskog građanina.
Drugo parolaško sredstvo je takođe politička skrivalica. „Korupcija ubija“ – svaka borba protiv korupcije je pohvalna. Ali nije ona koja koristi sredstva korupcije za borbu protiv korupcije. Nema nikakve sumnje da neko finansira hranu, rekvizite, žute prsluke. Postoji nevidljiva ruka blokada. Odnekud dolazi novac; iz domaćih ili inostranih izvora. Postoji i politička korupcija, kada plaćaš aktera da ostvari neke tvoje ciljeve.
Nije prvi put da novac tajnim kanalima stiže u Srbiju da bi se ostvarili tajni politički planovi. Prisetimo se Međunarodne krizne grupe o SR Jugoslaviji koja je 1998. godine označila pet stubova Miloševićeve vladavine koje treba rušiti: vojska, policija, mediji, finansije SPS, a u cilju otimanja KiM i obaranja Miloševića. Danas se takva grupa ne vidi ali napadnut je šesti stub – sistem obrazovanja. Da i danas – 2025. deluje neka tajna grupa sa ciljem destabilizacije Srbije lako je konstatovati golim okom. O nevidljivoj ruci korupcije javno govore i najodgovrniji državni čelnici u čije informacije ne treba sumnjati. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić: „Strane obaveštajne službe pokušavaju da sruše Srbiju“ (Politika, 1.2. 2025), „Ogroman novac iz inostranstva uložen je za nemire i sukobe“ (Novosti, 2.2.2025). Blokade i nered u obrazovanju su, po rečima predsednika Vlade Miloša Vučevića „smišljene u inostranstvu, podlo smišljene s ciljem da nam direktno ugroze Srbiju kao državu“ (Politika, 29.1.2025). Najviši funkcioneri svake države dobijaju informacije koje građani nemaju. Otuda verodostojnost reči o delovanju stranih i domaćih špijuna u Srbiji.
Dakle, političko delovanja studenata nije se odvijalo u okviru zakona; osnovno sredstvo u blokadi je nasilno kršenje ustavnih prava i sloboda građana na studiranje i kretanje. Na verbalnom nivou oni su žedni pravde a praktično promovišu nepravdu kada ne dopuštaju studentima koji nisu u blokadi da ulaze na fakultet ili građanima slobodu kretanja. U sociologiji se jasno razlikuju manifestni i skriveni ciljevi događanja, akacija, namera i ostvarenja.

Ko daje podršku studentima u blokadi? Studenti koji blokiraju fakultete dobili su podršku dela javnosti i delova nastavnika i roditelja osnovnog i srednjeg obrazovanja. Šta se podržava? Zahtevi ili sredstva. Država je preduzela radnje o padu nadstrešnice, pomilovala učesnike u blokadama i demonstracijama, dodelila novca fakultetima pod pritiskom. Podrška se realno daje korišćenju protivpravnih sredstava: nasilje, blokada fakulteta, ulica, mostova i afirmaciji nejednakosti građana pred zakonom (zahtev da se oslobode studenti koji su kršili zakone). Najveću zapanjenost stvara podrška nekih profesora Pravnog fakulteta. Oni, pravnici, podržavaju kršenje ustavnih normi o pravu na obrazovanje i zakona o slobodi kretanja! Začudo i advokatska komora advokata daje podršku studentima u blokadi. Kakvi su to pravnici koji odobravaju kršenje ustavnih prava građana!
Umešali su se u podršku grupacije koje žele da se okoriste: radnici GSP, vojni penzioneri, glumci, bez ogledala u svoje lice, za „rad institucija i odgovoran odnos prema sopstvenoj delatnosti“.
Događa se i to da se ne gleda u zube svakoj podršci. Tako u vreme studenskih blokada nije se gledalo da im podrška obilata stiže iz Prištine, Zagreba, muslimanskog Sarajeva, ali iz nekih antsrpskih centara u Evropi. Svako nacionalno svestan zamislio bi se na političkoj sadržini takvih poruka. Nije prvi put u istoriji da se neki Srbi oslanjaju na podršku onoga koji drži, slikovito rečeno, nož iza leđa.

Nastavnici, đaci, roditelji „podržavaju studente“ Kakva je to svest i samovolja da neki nastavnici i direktori osnovnih i srednjih škola obustavljaju nastavu (zbog čega?) u uskraćuju pravo deci na obrazovanje. I ne samo to. Neki podstiču decu da ne idu na nastavu što znači da ostanu u stanovima ili da šetaju ulicama. Čist protivzakonit čin bez posledica!
Kad malog osnovca (treći razred) roditelj neće da pusti u školu jer se solidariše sa studentima, kada nastavnici neće da rade jer se solidarišu sa studentima, kad profesori pružaju podršku studentima, budimo sigurni da su to pojedinci i grupe koji pravila i zakon bacaju pod noge i da krše ne samo zakone već i osnovna načela humanosti. Kakvi su to Srbi među nama? Kako razumeti roditelja koji brani detetu da se obrazuje? Odgovor je mržnja prema izabranoj vlasti. Ali zašto za svoju mržnju koristi sopstveno dete! Može da mrzi kao član političke stranke, kao građanin na izborima ali ne može da ugrožava opšti interes obrazovanja.

Kakvo je znanje o demokratiji studenata u blokadi? Važan je odgovor na ovo pitanje. Studenti u blokadi su kroz srednje obrazovanje morali da steknu osnovne pojmove o demokratiji kao poretku regulacije društvenog života posredstvom pravila igre i proceduralnim izborima organa vlasti. To su oni zakoni, procedure koji obezbeđuju jednakost, slobodu i pravičnost. Svaki problem u društvu se rešava u okviru demokratskih normi (više u mojim knjigama Demokraija u školskim udžbenicima, 2000, Aorije obrazovanja za emokraiju, 2006). Morali su kroz srednje obrazovanje da se upoznaju sa nacionalnim vrednostima, rodoljubljem slavnih generacija iz bliže i dalje prošlosti. Pa kako onda razumeti odbacivanje ovog znanja o demokratiji, o patriotizmu na fakultetu? Kakav je to nacionalna, politička svest dela srpske omladine? Razume se, to se odnosi samo na one koji učestvuju u blokadi. Pretpostavka je da je njihovo nedemokratsko, protivpravno delovanje uslovljeno nasleđem, raicijom suenskih roesa (ne i blokada) tokom poslednje tri decenije. Moć nasleđa, iskustva protesta, običaja da se grupe studenata pojavljuju kao arbitri, „ispravljivači nepravdi“, političke sudije. Milošević je 1992 godine imao ogromnu podršku na izborima a studenti su tražili njegovu ostavku! I ta antidemokratska arbitraža se ponavlja. To su situacije kada razum zaćuti, znanje se gurne u stranu a volja, strasti i interesi upravljaju praktičnim ponašanjem.

Šta je inovacija studenskih blokada 2024/2025? Ima više tačaka razlikovanja u odnosu na prethodne studenske proteste. Na prvom mestu javnost ne zna ko je na čelu blokada, što ukazuje na neki oblik tajnosti. Nov je i način nevidljivog organizovanja i komuniciranja društvenim mrežama kojima se povezuju i deluju. Neko ipak mora da inicira ali mobilni telefon je novo sredstvo za skrivenu mobilizaciju. Javnost ne zna ko bi bio odgovoran za nasilje koje sprovode.
Karakteristično je da ne traže ostavku Aleksandra Vučića. Već samo izražavaju apstraktnu kritiku i nezadovoljstvo: nose plakat sloboda, znači da nema slobode, transparent protiv nasilja, znači da ima nasilja, viču u megafon pravda, znači nema pravde. Oni protestuju na ulicama a nema zahteva za ostavkama, za nove izbore, nema lidera, a ima opštih vrednosti za sva vremena – pravda, sloboda, protiv korupcije. I uporno ponavljaju da zahtevi nisu ispunjeni.
Novo je da nema otvorenih političkih zahteva ali je politika u pozadini- destabilizacija Srbije, i nesvesno krčenje puta nekim političkim organizacijama i udruženjima građana, podela SNS i birača. Ovde političko nije u smislu borbe za vlast već stvaranje klime nezadovoljstva, delegitimizacije, potkopavanje političkih autoriteta, deregulacije. To se zove krio oliika suenaa u blokai i ništa drugo.
Posebna novina je odavanje svakodnevne počasti od 15 minuta stradalima u Novom Sadu izlaskom na ulice, raskrsnice, mostove. Ova praksa da se svaki dan (tri meseca) u određeno vreme odaje počast, može se tumačiti jedino kao funkcija nekog drugog plana.
Novo je i to da ne izazivaju incidente već ih čekaju; da nekome prekipi i uleti u gomilu. Svakodnevno bi izazivali incidente ne toliko da mobilišu građane već da ih nerviraju. Da stvaraju atmosferu netrpeljivosti koju bi prebacili na leđa vlastima. I pravi cilj planera blokada je da se naprave pukotine u ranjivom sistemu obrazovanja jer ne može u drugim.
Novo je i simboličko odvajanje Vojvodine od Srbije. NATO je 1999. godine porušio sve mostove u Novom Sadu. Ko je sanjao da će neki studenti na fizički i simbolički način zatvoriti tri mosta 1.2.2025. godine.
A da li su svesni blokaderi da su podigli antisrpskog vampira iz tame, da su neki među njima progovorili „vojvođanskim jezikom“? U ovim blokadama čuje se i glas vojvođanskog separatizma.
Pri tom, začudo mogli su se videti u masi oni sa srpskim zastavama u rukama! Kome treba tumačiti da je to maskiranje anarhije i nekih nevidljivih planova?

Zaključak Ko ne vidi bližu i dalju socijalno-političku budućnost Srbije? Ona je u prošlosti, u načinu regrutacije građana koji poštuju demokratske norme i one koji ih ne poštuju. Ovo što gledamo danas na javnoj sceni ima koren u juče. To juče i danas biće sutra, a koncentriše se u obrazovnom i vaspitnom sistemu na sva tri stupnja.
Budućnost ovih blokada je u prošlosti. Ako se nešto ne promeni u sistemu obrazovanja i vaspitanja repeticija političkih studenata će se nastaviti. A ključ je u pravnom statusu institucije obrazovanja: douniverzitetsko obrazovanje je državno a visoko je samoupravno. Beogradski univerzitet je osnovala srpska država 1905. (neki računaju od 1808). Autonomija univerziteta se određivala kao sloboda nastave i nauke a ne da „bude ona busija (politička- Z. A,) iza čijeg će se zaklona moći napadati i rušiti i sama država“ (Ljubodrag Dimić, Kulurna oliika u Kraljevini Juoslaviji,1996/7). Takav status je održavan sve dok komunisti nisu prisvojili 1945 državno obrazovanje, a potom 1950, predali samoupravljačima („fabrike radnicima“) i tako je ostalo, uprkos sveopštim reformama, i u demokratskoj višestranačkoj državi! (više u mojoj knjizi Država i obrazovanje, 2005). U komunizmu jednopartijski, a u demokratiji višepartijski univerzitet u kome se raširila politička aktivnost profesora i studenata. I to uprkos zabrani političke aktivnosti na univerzitetu! Ona nije, razume se, sporna ako je izvan univerziteta, u političkim strankama. U svim demonstracijama studenata korišćen je univerzitet, a na razne načine učestvovale su i neke profesorske grupacije.
Ako se nešto ne promeni u pravnom statusu visokog obrazovanja, u zabrani studenske i profesorske političke upotrebe univerziteta, prošlost demonstracija i blokada će se ponavljati. Za 5 do 10 godina stupiće studenti u blokadi u radne dužnosti i građanski, politički život: sa kakvom svešću i kakvim znanjem o zakonima, propisima, pravilima javnog delovanja? Odgovor je poznat – sa ovakvim obrascima ponašanja kakvo danas i ovde pokazuju. Slično kao nekoliko studenskih generacija iz protekle tri decenije. I biće suparnici onima koji su usvojili demokratska pravila i običaje kao što je bilo u prošlosti. I tako će trpeljivu političku utakmicu zameniti ostrašćeno sukobljavanje strane koja ne bira sredstva i ona strane koja se drži demokratskih pravila.
Dakle, dok se univerzitet upravno ne vrati državi problemi sa njegovom političkom upotrebom će se obnavljati. A ko u toj reformi uspe dobiće najveći spomenik u obrazovnoj istoriji srpskog naroda.

Vaspitne posledice studentskih blokadaNasilje o kome je napred bilo reči sigurno će proizvesti niz posledica u društvu i obrazovanju. Na udaru su vaspitanje i obrazovanje. Autoritet nastavnika i učitelja sve više bledi, a blokadama dobija ubrzanje.
Mi svedočimo širenju teških oblika nasilja među maloletnicima, krađe, tuče, ubistva. Da li je neko stavio prst na čelo? Ako student, nastavnik, učitelj demonstrira samovolju pred drugim studentima, nastavnicima, učiteljima a tome se pridruže i roditelji, kako misle da prenose vaspitne i moralne vrednosti poštovanje pravila društvenog ponašanja. Ako privilegišu jednu stranu u sukobima, a drugu kažnjavaju kako misle da brane jednakost građana pred zakonom.
Omladina u osnovnim, srednjim i visokim školama koja ne poštuje pravila (zakone, Ustav) nastaviće da ih krši i onda kada stupe u neku profesiju. Dakle, u obrazovnoj delatnosti se stvara klica podela građana na one koji poštuju pravila i one koji ljube anarhiju. Ne treba prenebreći ulogu roditelja, vršnjaka, medija, ali u sistemu obrazovanja se stiču pojmovi o demokratiji i ljudskim pravima. Sa izlaskom iz sistema obrazovni subjekt se pridržava značenja ovih pojmova ili ih zamenjuje iskustvom, voljom, emocijama, sećanjem na dane samovolje. Oni koji ulaze u politički život, ulaze sa znanjima ili odbačenim znanjima o demokratiji. Glavni generator podele Srba na one koji poštuju pravila i one koji ih krše nalazi se u mladosti, u obrazovnim klupama. Ako mladi ljudi čine nasilje, verovatnoća je da će ga primenjivati i kasnije u životu. Ako neki politički akteri, članovi partija deluju protiv zakona i procedura, moramo da se pitamo odakle potiče takvo ponašanje? Kao i pitanje za drugu stranu: odakle potiče poštovanje zakona i pravila kod drugog dela omladine i građana? Očigledno je da ove dve, grubo podeljene, struje u političkom životu Srbije, već trideset godina imaju različito obrazovanje i vaspitanje, drugačije političke socijalizacije. Suština ovog uvida je da se te podele obnavljaju trideset godina na toj osnovi.
IZVOR: Pečat