Šta je u pozadini navodne pretnje od državnog udara

0
1485

kugadoktor01

Ustavni sud je doneo odluku da odbaci zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, jer smatra da je reč o političkom a ne o pravnom pitanju [1]. Pravednija odluka bi bila da se Ustavni sud izjasnio kako pravo ne postoji osim kao pojam. Teoretski nije teško definisati ustanovljena pravila i norme, ali praktično važe nedefinisana pravila koja poništavaju pravno uređenje države i podstiču bezakonje. Takvom odlukom Ustavni sud je definitivno potvrdio da u Srbiji ne postoji pravo, institucije a samim tim ni država. Postoji ogoljena sila uzurpiranih državnih institucija, koje sprovode tuđe interese.

S toga je neadekvatno govoriti o državnom udaru nepostojeće države, već bi pravi termin bio destabilizacija kolonije. Na opasnost od „državnog udara“ upozorila je stranka Treća Srbija, koja je na konferenciji za štampu iznela tvrdnje da Srđa Popović nekadašnji član Otpora, odnosno njegova organizacija Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije (CANVAS), udružena sa drugim NVO, političkim organizacijama, kriminalnim klanovima i novinarima sličnih pogleda na svet, planira akcije usmerene protiv Vojvodine i Srbije [2].

Organizacija CANVAS je nedavno stavljena na listu terorističkih organizacija jedne zemlje Bliskog Istoka, posle niza nasilnih svrgavanja vlasti sprovedenih uz pomoć organizacije Srđe Popovića. Međutim, suština je u tome što Popović nije sposoban ništa da planira, već isključivo da sprovodi tuđe planove [3]. Poznato je da je iza organizacije Otpor stajala državna Američka agencija za međunarodni razvoj, Agencija za pomoć stranim vladama i Američka obaveštajna služba (CIA), koja je preko američkih nevladinih organizacija napravljenih da služe kao pokriće osnovala, organizovala i finansirala istu. Neke od organizacija koje su finansirale Otpor/CANVAS, a time i državne udare u suverenim državama su Freedom House, Međunarodni republikanski institut, Institut za otvoreno društvo, Američki institut za mir, USAID, Nacionalni fond za demokratiju (NED) [4].

Pre svega Treća Srbija ne nudi objašnjenje ko planira „državni udar“ ili destabilizaciju, odnosno po čijem nalogu treća strana treba u tome da učestvue. Ukoliko neka politička organizacija istupa sa poluinformacijama, ona doprinosi dezinformisanosti a time nesvesno ili svesno učestvuje u haosu koji najavljuje. Ne može istovremeno nešto da se kaže i da se prećuti, a pored toga u sadašnjoj situaciji taktiziranje nije moguće. Zato se Treća Srbija nalazi u „nezgodnoj“ poziciji koja ne dozvoljava razjašnjavanje izrečenog.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da Vašington u Srbiji kontroliše zakonodavnu sudsku i izvršnu vlast, medije, institucije pa čak i većinu političkih organizacija koje su takozvana opozicija (ovde mislim na DS, NDS, LDP i sl.), jasno je da odlučuje o svemu. U suštini SAD već godinama postavljaju i smenjuju političke figure u Srbiji tako da se vlast menja, ali režim ostaje isti. Ovaj sistem moguće je definisati kao prividnu demokratiju u kojoj svako ponuđeno rešenje ima isti karakter, po uzoru na američki model. Dakle planove za destabilizaciju Srbije ima Vašington (a ne Srđa Popović), na šta sam više puta upozoravala, između ostalog i na konferenciji za novinare RIA Novosti u Moskvi: „Zapad može u svakom trenutku da pokrene neki novi sukob na Balkanu pošto kontroliše situaciju i ima sve poluge u rukama (medije, institiucije, političare pod kontrolom i dr.) [5] Uz Srbiju ovde treba skrenuti pažnju i na činjenicu da većina novonastalih državica bivše Jugoslavije nije suverena.

Da Vas podsetimo:  Preminuo kompozitor Zoran Simjanović: Igrajmo taj tango smrti, kao onaj strašni dasa Flojd

kugadoktor02

SUVERENITET SRBIJE U PRAKSI

Sadašnja vlast u Srbiji, preuzela je obaveze oko predaje Kosova i Metohije instaliranim terorističkim strukturama u pokrajini, odnosno legalizacije otimanja dela srpske teritorije, koju Vašington želi da pretvori u narko-terorističku „državu“. Pored toga, preuzela je obaveze oko aranžmana sa MMF, koji rezultuje ekonomskim uništavanjem Srbije. Sve obaveze su uredno ispunili na štetu državnih i nacionalnih interesa Srbije.

U međuvremenu su stigli novi zahtevi, kako to obično biva, koje sadašnja vlast u Srbiji nije spremna u ovom trenutku da prihvati. Saradnja sa Zapadom podrazumeva pravilo da, ukoliko neko prihvati jednom da radi protiv državnih i nacionalnih interesa, prihvatio je to i svaki sledeći put, a suprotstavljanje tome za njih nije prihvatljivo. Mnogo je primera političara koji su bili saradnici Zapada, a u jednom momentu su poželeli da vode suverenu politiku. Poznato je i kako su završili političke karijere. Novi zahtevi Zapada, vezani su za uvođenje sankcija Rusiji i osudu navodne ruske agresije na Ukrajinu. Članstvo u EU svakako podrazumeva zajedničku spoljnu politiku i od Srbije se zahteva u tom smislu da kao kandidat za članstvo uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, što znači da se složi sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji, prema interesu Vašingtona, a na sopstvenu štetu. U većini slučajeva članstvo u EU takođe podrazumeva zajedničku bezbednosnu politiku u kojoj ključnu ulogu ima agresorski NATO. Umesto da vlast u Srbiji podvlači sličnost između sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i Ukrajine, ulogu Zapada u otpočinjanju tih ratova i informacionom, medijskom i vojnom ratu protiv samo jedne strane (Srbije, a sada Rusije), ona nastavlja da sprovodi planove Zapada, istovremeno skidajući odgovornost Zapada odnosno preuzimajući njihovu krivicu na štetu Srbije. Koliko će vlast u Srbiji moći da odloži nove zadatke koje je dobila od svojih vlastodavaca, zavisiće kako od spoljnog tako i od unutrašnjeg pritiska. Važno je napomenuti da oba pritiska dolaze iz istog centra, odnosno od strane naših strateških „partnera“ iz Vašingtona i Brisela, uz pomoć svih poluga koje imaju pod kontrolom.

U Srbiji se već godinama vodi antiruska kampanja, pre svega uz pomoć zapadnih medija (a svi mediji u Srbiji su zapadni ako izuzmemo internet i nekoliko štampanih mesečnika) i preko NVO, političara, kvazianalitičara i stručnjaka, koje je angažovao Zapad [6].

Nakon izjave predsednika RF da se obustavlja izgradnja Južnog toka zbog nemogućnosti njegove realizacije usled stavova EU, mediji su preokrenuli činjenice lažnim optužbama kako je Rusija kriva zbog toga što se projekat neće realizovati i kako je Srbija „prevarena“ jer je uložila dosta novca. Iako je projekat Južni tok bio od ključne važnosti za oporavak srpske ekonomije i poboljšanje energetske bezbednosti, Vlada Srbije je činila sve da odmogne njegovu realizaciju (poznato je da je Zorana Mihajlović na svoju ruku prepravljala ugovor o isporuci ruskog gasa između Rusije i Srbije).

Takođe se u medijima pojavio naslov „Rusija i Kina izdale Srbiju“ [7] povodom prijema kvazidržave Kosovo u Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Mediji povezuju odluke zapadne nevladine organizacije (MOK) sa sedištem u Švajcarskoj [8] sa zvaničnim stavom Rusije i Kine iako je poznato da ove zemlje ne žele da priznaju protivpravno delovanje SAD na otcepljenju južne srpske pokrajine. Važnije od toga je da se Srbija nije zvanično uložila prigovor na ovakvu odluku i da se predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac složio sa odlukom uz izjavu da je prihvata „u interesu sporta“ [8]. Sadašnja vlast je daleko odmakla i uzgradnji državnosti narko-terorističkog Kosova i sada je u završnoj fazi, koja podrazumeva učlanjivanje Kosova u međunarodne institucije, na kraju i u UN, kao i potpisivanje međudržavnog sporazuma sa teroristima UČK. Srpska vlast pokušava da svoju politiku predaje prebaci na prijateljske zemlje, pre svega Rusiju.

Da Vas podsetimo:  Priština radu su u skladu sa Vučićevim potpisom na izdajničkom sporazumu – LICEMERNI IZDAJNIK

Zbog informacionog haosa, koji savršeno odgovara opisanim metodama manipulacije svešću (Naom Čomski), ljudi nisu u stanju da razlikuju loše od dobrog. Ivo Andrić je to vrlo lepo objasnio rečima: „Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”

ŠTA SE SPREMA?

Ukrajina je primer države koju je Zapad godinama uništavao (kao i Srbiju) i čije državne institucije, vojska i vlast samo formalno postoje. Vašingtonu je bilo dovoljno samo nekoliko meseci aktivnog sprovođenja destabilizacije da izazove rat i haos, koji će imati dalekosežne posledice. Kada država nema vojsku, čvrste institucije i ekonomiju, već političare i oligarhe kao vladajuću „elitu“ koja se vodi isključivo sopstvenim interesima, onda je propast samo pitanje vremena. Sve prethodno se odnosi kako na Ukrajinu tako i na Srbiju. Reforme, kao i tranzicija, odnosno pljačkaške privatizacije sprovedene prema strategiji Zapada u jugositočnoj Evropi i na području Rusije, imale su za cilj da trajno poremete te države i onemoguće njihov dalji razvoj. NATO reforme vojno-odbrambenih snaga imale su za cilj uništavanje vojske za odbranu nacionalnih interesa i njihovo prevođenje u vojsku koja ratuje za američke interese (profesionalizacija vojske, ukidanje obaveznog vojnog roka, mirovne misije i sl.). U takvim okolnostima političke marionete upravljaju virtuelnom državom, koja nije u stanju da se odbrani ni od kakvih napada. Zapravo nema ni vlasti ni države, i takve okolnosti se mogu pre nazvati anarhijom, koja se na određeni način kontroliše spolja kroz uzurpirane institucije. Dakle Beograd može lako da postane Kijev ne zbog toga što srpski banderovci poput Dušana Janjića plaše narod, lobirajući istovremeno za albanske teroriste i trgovce ljudskim organima da će, ukoliko vlast u Srbiji okrene leđa perspektivnim evrointegracijama, nastati Evromajdan, već zbog toga što Vašington namerava da destabilizuje Srbiju ukoliko je ne okrene protiv Rusije. Čak i da vlast u Srbiji pristane na ucene Zapada i svrsta se u antiruski front, to bi takođe izazvalo destabilizaciju. Izbor praktično ne postoji, u oba slučaja rezultat bi bio isti.

kugadoktor003

Ne možemo da kažemo da dosadašnja politika Srbije, odnosno srpske vlasti, nije bila kako antisrpska tako i antiruska jer tu tezu osporavaju činjenice da su Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i njihovi saradnici uspostavili granicu između centralne Srbije i južne srpske pokrajine, da su pristali na sve ultimatume Vašingtona i Brisela i tako prihvatili učešće u izgradnji druge „države“ na sopstvenoj teritoriji, da su ugasili srpske institucije na Kosovu i Metohiji, i da sada idu dalje sa učlanjivanjem terorističke bande u međunarodne institucije. Oni su takođe prihvatili aranžmane MMF, koji ekonomski uništavaju Srbiju. Nije prihvaćen ni jedan ponuđeni dogovor sa Rusijom o ulaganju u Vojsku Srbije, koji bi značajno poboljšao borbenu gotovost vojske, ni investiranje ruske strane u razvoj srpske poljoprivrede. Srpska vlast u kontinuitetu onemogućava realizaciju infrastrukturnih projekata koji su dogovoreni između Srbije i RF, gde je najbolji primer projekat od strateške važnosti Južni tok. Vojska Srbije ide na zajedničke vežbe sa NATO i sarađuje sa američkom vojskom, čije delovanje je usmereno kako protiv Srbije tako i protiv Rusije. Već duže vreme NATO sprovodi intenzivnu kampanju u Srbiji promocijom svoje „humanitarne“ organizacije, za šta su izdvojena velika sredstva. Dok Rusija zastupa srpsku poziciju odbrane Kosova i Metohije u skladu sa Međunarodnim pravom, Srbija ističe kako podržava teritorijalni integritet Ukrajine (misleći tu i na Krim), a istovremeno ne podržavajući teritorijalni integritet sopstvene zemlje. Moglo bi još mnogo primera da se navede, ali je pozicija srpske vlasti sasvim jasna.

Da Vas podsetimo:  Vučić tvrdi da kod sebe nema 2 minuta snimka nesreće u Doljevcu

Vašington nikad nije organizovao prevrate i državne udare protiv vlasti koja sprovodi njihove interese, tako da ne postoji bojazan za Vučića, Nikolića, Dačića i njihove saradnike, sve dok sarađuju sa svojim zapadnim partnerima tj. nadređenima. Postoji opasnost za srpski narod, i ona je u poslednje vreme uočljiva kroz provokacije kako muslimanskih ekstremista u Raškoj oblasti (marš u Novom Pazaru), tako i albanskih terorista na Kosovu i Metohiji, u Preševskoj dolini, u Beogradu (zastava Velike Albanije na Marakani). Ovde se treba podsetiti i ubistva srpskog mladića u Turskoj. Zapad posle Sirije i Ukrajine radi na destabilizaciji mnogih područja, a Balkan je za njih laka meta.

U međuvremenu je u Srbiju došao i FBI da dodatno pomogne oko „izgradnje institucija“, tj. terorizma, kao da je osnivanje terorističke države na teritoriji Srbije i izgradnja „kosovskih institucija“ bila nedovoljna pomoć [10].

Sve dalje akcije biće sprovedene u cilju sprečavanja ruskog prisustva u Srbiji i stvaranja slike da Rusija želi da destabiliše Srbiju. Nedavno sam u patriotskom krugu čula naizgled potpunu ludost jednog profesora kako Rusija mobiliše svoje „agente“ u Srbiji u cilju destabilizacije zemlje. Kasnije sam shvatila da ta ludost nije slučajno izrečena, već sa određenim ciljem. Uostalom već decenijama se Srbima podmeću raznorazne „patriotske“ organizacije i pojedinci za koje se pre ili kasnije ispostavi da sprovode strane interese.

Sadašnje „patriote“ na vlasti su delimično razotkrivene (delimično zahvaljujući medijima i dezinformacijama), tako da je Zapadu potrebna organizacija koja će osnažiti „patriotsku“ opredeljenost vlasti. Ko će poslužiti u tom cilju, ostaje nam da vidimo, možda u sledećoj rekonstrukciji vlade. U međuvremenu će se nastaviti novi pritisci i zahtevi za uvođenje sankcija Rusiji sa istovremenim intenziviranjem antiruske kampanje kako preko medija tako i preko „patriotskih krugova“, koji to izgovaraju „u poverenju“. Kada će i da li će imperija pred ponorom odlučiti da napravi novi rat na Balkanu ili će narastajući sukobi u svetu prerasti u Treći svetski rat, zavisi isključivo od njihovih procena. Za sada gube kontrolu na svim poljima, i za njih je rat potreba i pitanje opstanka. Jedina pozitivna procena koja bi mogla da se da, uzimajući u obzir ne tako optimistična dešavanja koja će uslediti, Američka imperija je pred sigurnim porazom.

dragana-trifkovic-ria04-150x150

Dragana Trifković

Novi standard

_________

Uputnice:

[1] http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/POLITIKA-SAZNAJE-Ustavni-sud-odbio-da-odlucuje-o-Briselskom-sporazumu.sr.html

[2] http://trecasrbija.rs/vesti/saopstenje-za-javnost-sprema-se-drzavni-udar-u-srbiji/

[3] http://www.danas.rs/danasrs/politika/srdja_popovic_treca_srbija_mi_je_nacrtala_metu_na_ledjima.56.html?news_id=293999

[4] http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Kome-je-pripala-istocna-Evropa/Kako-je-finansiran-Kanvas.lt.html

[5] http://pressria.ru/pressclub/20140815/949466428.html5

[6] http://srbin.info/2014/12/14/ko-sprovodi-i-po-cijem-nalogu-antirusku-kampanju-u-srpskim-medijima/

[7] http://www.kurir.rs/sport/fudbal/rusija-i-kina-izdale-srbiju-kosovo-na-olimpijadi-clanak-1616109

[8] http://www.olympic.org/news/127th-ioc-session-comes-to-close-in-monaco/242155

[9] http://www.novosti.rs/vesti/sport.297.html:523532-Bah-Divac-se-nevoljno-slozio-sa-prijemom-Kosova-u-MOK

[10] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/518731/FBI-stigao-u-Beograd

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime