Već drugu školsku godinu zaredom, opustošenu tragedijama, devastirano školstvo bori se da dostojanstveno dovede do kraja. Nepostojećim resursima i konkretnim merama od strane nadležnog ministarstva, prosvetni radnici u Srbiji istrajavaju na braniku obrazovanja, osiromašeni, poniženi, zanemareni, pretučeni…
Jedna stotina hiljada ljudi ovoj zemlji nije bitna. Jedna stotina hiljada zaposlenih u prosvetnom sistemu čeka da bude primećena i uvažena.
Već dugo ništa afirmativno nisam čula o prosvetnim radnicima, zaslužuju li oni uopšte da budu na listi prioriteta? ,,Sitni su oni ljudi koji učiteljev rad za sitno smatraju“, zapisao je Dositej Obradović.
U ovoj zemlji ima obzira za sve osim za obrazovanje. To je zato što prosvetni radnici rade u idealnim uslovima, njih đaci vole, roditelji poštuju. Škole su opremljene kao da smo u Finskoj, plate su kao u Norveškoj, a u školi su svi srećni i zadovoljni kao u Danskoj.
Politički podobni direktori nasilje u školama prikrivaju od javnosti, a današnji štrajk prosvetnih radnika smatraju političkim marketingom.
Da se nije desila korona naši nadležni ne bi znala da su nam bolnice u očajnom stanju, da nemamo opremu, da nemamo lekare.
Šta još treba da se desi da bi nadležni videli kakvo nam je stanje u školama? Doprinosi za školstvo su mnogo manji nego za zdravstvo i za druge delatnosti.(Samo je kultura gora od prosvete). Sva povećanja plata u prosveti procentualno su bila najniža. Kada se objave plate budžetskih korisnika, svima se objavljuju osnovice, samo je plata prosvetnih radnika objavljena sa minulim radom od 30 godina u prosveti.
Ne želim nikoga da vređam, svaki je posao odgovaran i važan, ali neka se jednom uzme u obzir koliko je neko proveo obrazujući se za svoje zanimanje. Status službenog lica nije nam dodeljenj, pa je samim tim i poslata poruka da svako može fizički da se obračuna sa nastavnikom ili profesorom.
Posledice ovakvog nemara i zanemarivanja prosvete upravo su nemili događaji koji se nižu iz dana u dan. Napretka i razvoja jednog društva nema bez dobrog obrazovanja. Današnji štrajk prosvetnih radnika odraz je kolegijalnosti i potrebe da štiteći jedni druge, zaštite sami sebe. ,,Vostani Serbije…“zvonilo je za uzbunu!
Ovakvim nemarom prema obrazovanju naša deca samo će biti jeftina, prosta radna snaga. Nadajmo se da će se svega ovoga prosvetni radnici setiti 2. juna, kada će biti u prilici da raspolažu svojim jedinim resursom, pravom glasa.
Autorka teksta: Vesna Jarotijević
