Šta kad ti dete kaže „K“? Zabrinjavajuće istraživanje o govoru mladih u Srbiji

0
879
Foto: pixabay.com

Prema podacima udruženja „Izražajnost“, procenjuje se da u svakodnevnom govoru koristimo 30000 reči, dok mladi u Srbiji pod uticajem poštapalica, skraćenica i stranih reči aktivno koriste samo 2000. Na osnovu tog istraživanja, ako budemo pisali kao što govorimo, crno nam se piše.

Slobodan Roksandić, komunikolog i jedan od osnivača udruženja „Izražajnost“ tvrdi da kroz obrazovanje u Srbiji nemamo ni približno dovoljno prilike da usavršimo govorne veštine, a da u digitalnoj eri deca već od malih nogu uz tablete i telefone ne stvaraju kvalitetne govorne navike.

Prema Roksandićevim rečima Srbija spada u red zemalja koja najviše konzumira medijske sadržaje, a imajući u vidu da je tu prisutan veliki broj onih koji ne govore za primer, onda je to još jedan pokazatelj zašto se govori loše. Jutjub i društvene mreže koje koristi većina dece i mladih,  a koje karakteriše ogromna količina anglicizama, psovki, žargona, takođe se preslikavaju na njihov govor.

„Kada čitamo, mi umemo da prepoznamo značenje jednog broja reči, ali kada govorimo mi aktivno koristimo veoma malo reči. Deca i mladi, procenjuje se, koriste svega 2000 reči prosečno. A nama je, kao što kaže doktor Smiljka Vasić koja je ceo život i karijeru posvetila glasu i govoru, potrebno znanje i aktivno korišćenje 800 reči da bismo se uopšte minimalno sporazumevali na jednom jeziku (dobar, dan, zdravo, kako, si, mama, tata…), to je minimum. Ako mi kažemo da je sada prosek kod dece oko 2000, to je vrlo malo“, ilustruje Roksandić za Sputnjik.

Kad ti kaže „K“ – sve je u redu 

Rečnik dece i mladih veoma je siromašan, njima je sve „super“ i „kul“. Ona će u SMS komunikaciji umesto „važi“, „dobro“, „u redu“ radije napisati „ok“ ili samo „k“, što je najnoviji trend.

Da Vas podsetimo:  Srpski gladijatori

„Deca se jednostavno sve više oslanjaju na SMS komunikaciju. Vuk Karadžić je svojevremeno rekao: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano“, sada to dobija jedan novi kontekst u 21. veku i modernom vremenu. Ako zaista pišemo kao što govorimo crno nam se piše“, upozorava komunikolog.

Prvi korak u delovanju na poboljšanje kvaliteta govora naše dece i omladine je prema Roksandićevim rečima uspostavljanje teme kulture govora u društvu na visoku ravan, mora se postaviti teza da onaj ko razvija kulturu govora i usmeno izražavanje dobija važnu veštinu kojom će u životu biti uspešan ma čime se bavio.

„Kada vidimo kako se Jutjuberi utrkuju ko će da objavi ko je više zaradio, a izražavaju se kako se izražavaju, mladi dobijaju krajnje pogrešnu sliku da nije važno u životu raditi na usmenom izražavanju. Zašto kažem pogrešno, zato što će sutra ta deca i ti mladi raditi u bankama, biće programeri, radiće u osiguravajućim kućama, radiće kao nastavnici, lekari, arhitekte. Itekako je važno da ono što rade, svoje ideje, prezentacije, talente umeju da izraze, da kažu“, objašnjava Roksandić.

Drugi korak su roditelji koji moraju više da povedu računa, da više čitaju deci i obraćaju pažnju na to šta im i kako govore, jer kao što govore roditelji, tako će govoriti i deca.

Zakazala i prosveta 

Najvažnija karika u uticaju na izražavanje mladih je prosveta za koju naš sagovornik smatra da nema adekvatan nastavni plan kojim bi nastavnici i učitelji u praksi znali odakle da pođu, i na tome bi trebalo značajno da se poradi.

Lingvista Marina Nikolić i član Instituta za srpski jezik, sa druge strane, rekla nam je da vladaju predrasude o jeziku mladih i da je karakteristika mladih ljudi, posebno onih u tinejdžerskom uzrastu, da im je sužen rečnik. Ona to objašnjava ovako:

Da Vas podsetimo:  Startup je gubljenje vremena. Ne izmišljajte, već kopirajte.

„To se dešava iz psiholoških razloga. To su osetljive godine, oni stiču obilje iskustava i doživljavaju različite vrste emocija, a nisu kadri da ih iskazuju. Zato vrlo često kada razgovaramo sa tinejdžerima čujemo ih da zamuckuju, da koriste poštapalice ne samo zato što su oni to naučili ili čuli iz okruženja, već zato što im je to zgodno da pokušaju da se na što bolji način izraze. Dakle, poštapalice koriste više kao pauze u govoru, što i jeste njihova funkcija, da bi oni osmislili kako da iskažu neke svoje emocije, doživljaje, iskustva, mišljenja i stavove“.

Najezda reči iz engleskog jezika 

Nikolićeva je ukazala na evidentnu najezdu reči iz engleskog jezika, kao i naboj reči i terminologije društvenih mreža, ali prema njenim rečima za ove pojmove nema adekvatnih reči u našem jeziku, tako da se one modifikuju dodavanjem srpskih sufiksa i tako postaju deo srpskog jezika.

Sagovornica Sputnjika je istakla da se bezrazložno stavlja sigma na mlade, jer je oduvek njihov žargon bio razvijen i da oni nisu jezički siromašni. Osnovci i srednjoškolci su u obavezi da vode drugačiju vrstu diskursa u školi i na igralištu ili kod kuće. To  jeste stvar koja se uči, ali Nikolićeva u tome ne vidi problem kod današnje omladine.

„Ako govorimo o standardnom jezičkom, odnosno književnom izrazu, tu postoje manjkavosti zato što mislim da ne čitaju dovoljno, ne slušaju možda sadržaje koji bi podstakli njihovo jezičko bogatstvo. Nemaju nekih emisija koje bi podstakle možda njihovu jezičku kreativnost, nema dovoljno konkursa da bi se oni literarno iskazali. Možda bi se tu moglo poraditi, ali ne bih podcenjivala mlade ljude, njihove mozgove i jezičku kreativnost uopšte“, uverena je Nikolićeva.

Da Vas podsetimo:  Konačno dostupan potpuni prevod Zakonopravila Svetog Save

Kako resetovati sistem? 

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đukanović, rekao je za Sputnjik da su poštapalice i skraćenice specifične jezičke formacije koje se koriste decenijama unazad. Ono na šta je on skrenuo pažnju je da se zaboravlja da kroz osnovnu i srednju školu, o tome kako učenici govore, ne treba da vode računa samo nastavnici srpskog jezika, već i svi ostali.

„Prosto bi trebalo promeniti odnos prema jeziku i onome što učimo mlade. Trebalo bi im objasniti zašto bi trebalo da se izražavaju lepo da bi ih drugi ljudi razumeli. Zašto ne bi trebalo da govore svi u glas, jer inače jedni druge ne razumete. Nažalost, došla su vremena gde u javnom životu preovlađuju prostakluci i vikanje i govor u glas, i „šta ima veze kako sam rekao“ i „zašto je to bitno i kome je to bitno“. I u takvoj situaciji ja nemam ideju kako bi se ceo sistem resetovao i kako bi se od neke nulte generacije ponovo uspostavio nekakav obrazac učenja jezika koji bi za dvadeset ili trideset godina doveo do nečeg boljeg“, zaključio je Đukanović.

Bojana Stojadinović
Izvor: Sputnik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime