Šta nam je Rusija dala? Pa kad već pitate, pomoć bez koje bi Prvi ustanak trajao par nedelja. Rusi su dali i novac i odrede, ali i diplomatsku pomoć i logistiku. Ušli su u rat sa Turcima i gazili ih na svim frontovima. Tačno je da smo ostavljeni otomanskom udaru posle toga, ali to je bilo zato što je u tom trenutku Napoleon gazio kao oluja ka Moskvi, a Rusi bili prinuđeni da brane svoju državnost, slobodu i živote od francuskog osvajača. Znamo kako se to završilo za Napoleona i Veliku armiju. Čak i dok je branila živu glavu, Rusija je izdejstvovala Bukureštanski mir koji je predviđao opštu amnestiju za ustanike. Odbili smo ga i stradali 1813. stravično u turskoj jezivoj retribuciji nad srpskim civilima.
Miloševa Srbija dobija samoupravu i autonomiju upravo pod pokroviteljstvom i diplomatskim pritiskom ruskog cara. Akermanskom konvencijom u članu 5 daje autonomiju Srbiji i vraća joj šest nahija. To je iznuđeno silom ruskog oružja. Kada je Turska pogazila Akermansku konvenciju, ruskom pobedom u ratu postignut je Jedrenski mir, koji nam je dao autonomiju.
Pomoć Rusije smo dobili 1914. godine, kada je imperator Nikolaj Romanov stao kao zaštitnik Srbije pred Austrougarsku i Nemačku i time sprečio da budemo satrani sa zemljom bez velikih saveznika. Nikolaj Romanov zaslužuje spomenik u Beogradu kao prijatelj srpskog naroda jer nas je spasao od potpune destrukcije. U Srbiji postoje groblja ruskim dobrovoljcima koji su tada ovde ginuli.
Gazeći ka Berlinu, Crvena armija je pomogla Narodnooslobilačkoj vojski Jugoslavije da istera okupatora i izbriše domaće kvislinške formacije. Mi smo svoju zemlju većinski oslobodili sami, ali ne treba zaboraviti doprinos heroja nesalomive i nepobedive Crvene armije, niti logističku podršku koja je partizanima dolazila iz Moskve u toku celog rata.
Pomoć u dobrovoljcima i informacijama dobili smo i u Ratu za jugoslovensko nasleđe u odbrani Kosmeta. Pomoć smo dobili vetom Ruske Federacije na pokušaj blaćenja srpskog naroda kao genocidnog. Pomoć smo dobili u diplomatskoj odbrani Kosova.
Naravno, bilo je momenata kada nismo dobili pomoć od Rusije, kada se ona petljala u naše interne poslove, čak i kada je htela da nam komada državu. Sanstefanski mir je bio u korist Bugarske, tridesetih je SSSR hteo da razbije Jugoslaviju jer smo primili Vrangela i bele koji su u Moskvi percepirani kao izdajnici, a 1948. je Staljin hteo armijom da nas pretvori u satelitet. Takvi momenti su posledica geopolitike, položaja velike sile, istorijskih okolnosti i našeg pokušaja da nikad ne budemo ničiji. Nismo klekli ruskoj imperiji ni kada je bila bela, ni kada je bila crvena.
Ipak, tragično je i nezahvalno da pitamo šta smo dobili od Moskve. Dobili smo mnogo, a ako kome nije jasno, neka okrene srpsku trobojku naopako. Ne treba pljuvati u pomoć. Veću ni od koga dobili nismo. Možda bismo više razumeli kada bismo shvatili da je Rusija imperija, a ne majka koja mora da vodi računa o detetu.
Za Moskvu nas veže krv naših starih koja se zajednički prolila za pobedu i slobodu, kultura, vera i vekovi međusobnih odnosa. Ne treba da idemo pod Moskovom, ali nije dobro ni pljuvati u tanjir iz kog se jelo.
