Od 2000. godine do nedavno Srbija nije bila država već savremeni Terezinštat. Ona nije imala vlade već ekvivalente nekadašnjem Judenratu i vladare sa ovlašćenjima poput onih koje su u Terezinštatu imali Benjamin Murmelštajn, Paul Epštajn i Jakob Edelštajn.
Sudbina Zorana Đinđića veoma podseća na sudbine poslednje dvojice sa spiska. Valjao je dokle god je logor uređivao po volji savremenih nacista i onog momenta kada se usudio da pomisli da je povoljan trenutak da se iz logora prokopa neki tunel za koji će okupator znati ali u koji neće imati pristupa stigla ga je kazna namenjena detaširanom rukovodiocu koji se odmetnuo u redove „neevroatlantskih“ Srba.
Akademska uglađenost i aristokratski pristupi dugogodišnjoj aktivnoj kolaboraciji koji su prethodili njegovom prelasku na teren kakve takve odbrane nacionalnog mu nisu kod okupatora bile olakkšavajuće okolnosti. Okupator je napravio misaoni nadvožnjak između volova sa Pala i aktuelnog trenutka u kojem je Đinđić apelovao da Srbija prestane da bude moneta za potkusurivanje i bez obaziranja na sve ono što se nalazilo ispod nadvožnjaka, utvrdio je da se radi o ciljanoj prevari te ekspresno presudio i izvršio egzekuciju.
Tadić je preigravanjem sa barikadama na Kosmetu tokom posete Angele Merkel dobio odgovarajuće poruke pa je zato sa smirenjem, neki kažu i visokom skrivenom dozom olakšanja odstupio s vlasti. Sadašnje projavljivanje želje za likvidacijom visokih rukovodioca u Srbiji ima iste motive, s time, što ma koliko lično imao distancu prema Vučićevom režimu, osećam da je njegova politika tzv. aktivne neutralnosti kojom je pokušao da napravi antibučni zid prema okupatoru krenula ka fazi razmišljanja o aktivnom otporu sa snagama koje trenutno ima i koje svakog momenta proba na razne načine da uveća.
Vučić dobro zna da ni u bilo kakvom prenešenom značenju nije smeo da javno opiše situaciju u kojoj bi se srpski tenkovi pojavili na Ibru ali je to ipak uradio. Ono što okupatora ograničava da Vučiću ekspresno pošalje metak za krupnu divljač i ponovi već uhodanu matricu rešavanja najkrupnijih problema koje imaju sa Srbima je izmena rasporeda snaga u svetskom političkom i medijskom prostoru.
Kada su takvu operaciju obavljali sa Đinđićem o tome je mogao planetu „tačno izvestiti“ samo CNN i BBC dok sa današnjim statusom RTija, Rie i Sputnjika i sa njima drugih sadejstvujućih nacionalnih servisa drugih država i nekim odmetnutim ali bitnim medijima na samom Zapadu, narativ o prirodnom nastavku srpske kraljoubilačke prirode ne bi tako lako opstao kao glavni uzročnik atentata.
U tom smislu je okupator bio prinuđen da unese malo kreativnosti u matricu pa su došli do zaključka da bi, i ako ne potpuni, ali vrlo sličan benefit dobili egzekucijom Andreja Vučića što bi kod pojednostavljenog CNN-ovog konzumenta prozvelo zaključivanje da je to udar na kriminalnu porodicu na vlasti a što je sve prirodno kada je cela država kriminalna.
Tim više što se država makar i ako u veoma ograničenim političkim, vojnim i ekonomskim formama i stilovima počela malkice oslanjati i na Rusku federaciju i Kinu. Da smo kriminalni narod kod prosečnog CNN-ovog konzumeta je to odavno usvojen i potvrđen stav.
Vučić sve to zna. Zato je i osmislio i napravio ceo igrokaz sa bombaškim i mitraljeskim gnezdima po Beogradu sa kojima je poslao poruku okupatoru da zna šta mu misle i da neće odustati bez borbe. Ti igrokazi ali i stvarna namera okupatora su i odličan alibi za pokušaj konačnog uklanjanja zapadnjačke vrlo dobro pozicionirane strukture u bezbednosnim službama.
Ono što je invalidno u celokupnoj akciji koju je Vučićeva administracija pokrenula je neshvatanje da se obračunom sa stranom agenturom iz sfera bezbednosti, čak i ako u tom sukobu Vučić odnese pobedu, za državu nije ništa bitnije postiglo ako se na miru ostavi finansijska i medijska agentura Zapada u državi a koja po svojim rezultatima delovanja ne ubada ništa pliće i tuplje u srpsko nacionalno tkivo od Zapadnih bezbednjaka.
Zamisao da se kopira ruska situacija kohabitacije nacionalno prosvećene državne vlasti sa nasleđenim neoliberalnim finanasijskim i delimično medijskim poretkom jednostavno u našem slučaju nije moguća zbog čvrstog okruženja u kojem se Srbija nalazi. Mi nemamo ni jedan «prijateljski granični prelaz» kao što Rusija, recimo ima prema Kini. U ostalom, i u samoj Rusiji se nazire početak raskida te neprirodne koalicije i pitanje je bliskog vremena kada će ruska ekonomija sa neoliberalne preći na državno upravljačku u interesu povećanja standarda celokupnog stanovništva a ne samo srednjeg sloja.
Pokojni Dragoš Kalajić je napisao divan tekst „Pozovi MMF radi samoubistva“ i zaista, Zapadne službe bezbednosti rado povuku obarač na vladara ali saradnja sa MMF-om, Svetskom bankom i slepo opstajanje na SSP-u sa EU rezultuju da sve više u srpskom stanovništvu imamo ljudi koji obarač povuku dok im je cev naslonjena na slepoočnicu, pa čak i gore situacije, da pre nego što cev stave na sopstvenu slepoočnicu prethodno izmasakriraju celokupnu porodicu.
U srpskom slučaju, ako se istinski teži spasavanju države i njenom izvlačenju iz uništiteljskog NATO i EU zagrljaja, vođenje bitke samo sa bezbednosnim aspektom okupacije u kojoj se nalazimo a ostavljanjem na miru kompletne finansijske oligarhije oslonjene na vojno-političke klanove Zapada koji tokom svojih špekulacija ujedno uspešno grade bazis za delovanje svojih političkih krila u našoj zemlji je posao koji je unapred osuđen na propast i za rezultat će imati samo fiktivnu i neiskrenu nacionalnu auru oko nosioca vlasti radi privremenog sopstvenog utvrđivanja pozicija a nastavak siromašenja stanovništva i njegov dalji odliv i izumiranje.
Našem narodu nije potrebna i ne žudi za bezbednosnom posebnošću u okviru EU i NATO poretka. Našem narodu je potrebna sloboda u njenom potpunom značenju i opredmećenju. Kada vlasti budu iskreno krenule u tom pravcu imaće apsolutnu i nedvojbenu podršku. Ovo čemu sada prisustvujemo nije dovoljno i podseća na mogućnost da i Vučić jednog dana u budućnosti, kao Benjamin Murmelštajn, ostatku ostataka svog naroda pošalje memoare i bude zvezda filma nekog novog Lazmana u kojem će pokušavati da se opravda za učinjeno i neučinjeno.
Oliver Vulović
www.vidovdan.org
