autor:Dragiša Čolić
„Jasne su sledeće stvari: Vlast ide na iscrpljivanje studenata i na kraju će u tome uspeti. Sud u NS će stvar oko nadstrešnic da razvlači u nedogled. Batinaši ne bivaju procesuirani. Ja neću podržavvati studentske proteste na štetu njihovog zdravlja. Ako stanovnništvo (opozicija, sindikati, svi) nije za višednevni generalni štrajk i podizanje uloga hitno, bez odlaganja, sve će biti uzalud. Deca su spasila svoju dušu, šta čekaju ostali?“
Ova objava profesora Nebojše Romčevića je postala viralna i sa njom se svi slažu i slažu … i opet slažu, a onda mirno „iz fotelje“ promene kanal da vide ima li još nečega čime bi mogli da se slažu, pa tako to ostade viralno samo na društvenim mrežama, a ne i na ono malo javnih opozicionih medija. Najgledanijim od njih, N1 i NovaS, ne pada nna pamet da se zameraju Evropi koja gleda svoja posla a oni u nju, čak i pored sve očiglednijeg da je Vučić i dalje „konj na koga oni igraju“ u ostvarenju svijih političkih prioriteta, a isto je i sa još uvek najvećom opoziciomom strankom DS, čiji politički lideri Dragan Đilas i Borko Stefanović bespogovorno gledaju u Evropu i čekaju da Bajden pobedi Trampa i ponovo dođe na vlast.
I sad, kako dalje, a rekoh svi se slažemo sa Nebojšom Romčevićem. Muči se i ovaj autor koga proglasiše za hroničara, a on samo posmatra i beleži ono što po svojoj pameti vidi i kako vidi. Najpre sam, uplašen da se i ovi studentski protesti ne završe kao i svi do sada, a Vučić se u tome izveštio – pustite ih neka šetaju umoriće se, pokušao da ih nagovorim na saradnju sa opozicijom jer to je jedini kvazi institucionalni oblik delovanja koji bi bio pozvan da politički artikuliše to što studenti rade, te da opozicija mora da preuzme taj deo posla jer zbog koga i postoji, studenti to odbiše – čini se s pravom, bar za sada dok nam je opozicija ovakva kakva jeste. Priznadoh to, a sa tim se složiše i oni koji se sa svačim slažu, čak me i pohvališe – eto i on se slaže sa nama.
Sad kad čitam objavu Nebojše Romčevića sa kojom se svi slažemo, počinjem ponovo da prepoznajem ono čega sam se prethodno plašio, a u to me uveravaju i sve češći vapaji studenata – mi smo uradili svoje, sada ste vi na redu, iako i dalje ima onih koji oštro zagovaraju tezu da se ne sme mešati u „studentska posla“. Nisu to studentska, već naša posla. Uostalom, kada su to studenti rekli da oni hoće da pobede i dođu na vlast. Oni su samo lansirali dve fenomenalne, za vlast neispunjive poruke – Vraćanje vlasti institucijama sistema i Nisi nadležan i sada oni koji su nadležni – i na jednoj i na drugoj strani, treba da završe posao.
A ko je taj koji bi bio nadčežan na ovoj „našoj“ strani. Okreni obrni, opet dolazimo do opozicije, jer građani već daju svoj doprinos time što učestvuju kao podrška u studentskim protestima, što pružaju podršku i na lokalu – samo u pet, od ukupno 168 opština i gradova u zemlji nije bilo organizovanih protesta, a takvo animiranje naroda nije uspela da učini ni jedna opoziciona stranka, dakle baza za njihovo dalje delovanje postoji.
Ali ne za ovakvo delovanje opozicije kakvo je do sada bilo. Ne mogu da kažem sada, jer ih nigde nit vidim, nit čujem. Stiče se utisak da samo čekaju sednicu Skupštine da opet demonstriraju neki od svojih čuvenih performansa, a onda sve ponovo – Jovo nanovo. Pročitala ih i predsednica Skupštine, neću da joj pominjem ime, rekoh nedavno – iz higijenskih razloga, pa više nema ni Skupštine ni performansa.
Vazda im zameram – manite se tih vaših ideoloških nadgornjavanja, ujedinite se bar oko ovih stvari koje su studenti pokrenuli, kad osvojite vlast biće prilike da se do mile volje nadmećete oko profiliranja svojih političkih stavova. Koncentrišite se oko konkretnih stvari. Eto, pominje se kao ideja generalni štrajk i već se javljaju oni koji to opstruišu. Dušan Kovačević, dokazano pametan, čije tekstove svi volimo, opsetio se one devize – bolje biti mudar nego pametan, te da bi od toga moglo i da se profitira, pa u situaciji kad je većina pozorišta u bojkotu, on rešio da Zvezdara teatar radi – zbog studenata!, za koje će jutarnje predstave biti besplatne. I sad će studenti, kad se promrzli vrate sa bojkota, ujutru čim se probude, pohrliti u pozorište, jer je besplatno. Krenite u uređivanje izbornih uslova, jer na kraju dana ipak će sve morati da se završi na izborima. Pođite od pročešljavanja biračkih spiskova, jer ako se izbori održe pod istim izbornim uslovima, bolje da nismo krešili.
Znam, neće to biti ni malo lako, a znam i zbog čega – ima među vama onih (čini se onih najvećih) koji čekaju da neko drugi uradi taj posao i tako čekajući vode računa samo o svom opozicionom rejtingu sa koga će startovati u podeli vlasti kad se to desi. Ogradite se od takvih i javno ih prozovizte da i mi znamo ko su, a vi nađite smisao u onome i onima koji ostaše. Ni studentski pokret se u početku – kad se desio onaj incident na FDU, nije činio velikim, ali je u međuvremenu narastao do ovih visina. Podržaemo vas u tome.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
