Šta se desilo sa babama?

3
1257

kaporDa te babe uče patriotizmu, jedna je najfrekfentnijih „mudrih misli“ koje se u prigodnom lecederskom okviru sreću na Internetu. Niko se ne upušta u razmišljanje o izreci koja bi svojom prirodom trebala da navede na razmišljanje. Pa da vidimo šta je sa babama, dobrim kućnim vaspitanjem i patriotizmom. Najpre da pomenemo nekoliko pozitivnih primera, računajući da su pozitivni primeri oni koji se najvećma promiču u javnosti.

Ruška Jahić

Osamdesetogodišnja ždrebica Ruška Jahić nedavno je dala ekskluzivnu izjavu od koje ćete se naježiti:„Udala bih se za Vučića ili Putina“.

„Vladimir ne bi morao mnogo da se trudi oko mene, a Aleksandar je beskrajno inteligentan i voli Srbiju”. Televizijska voditeljka Ruška Jakić iza sebe ima tri braka, ali ne odustaje od toga da i četvrti put uplovi u bračne vode, i to ni manje ni više nego sa nekim političarem. Ruška svojim izjavma oduvek diže medijsku prašinu, a za „Alo!” otkriva da su njeni idealni muškarci veliki moćnici, i to premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Domaće a Egipćansko, mumija s manirima Kleopatre

Gde ćete naći u svetskim razmerama ovakvu patriotsku požrtvovnost? Kakav strastven primer unukama, ili pre, čukun-unukama, kako treba voleti Srbiju i šta je zdravo rusofilstvo! Ruška, vekovna (HH i HHI) usrećiteljka muške dece, bez malograđanskih predrasuda objasnila je jednom prilikom tajnu svog izgleda: „Svako jutro se pogledam u ogledalo i kažem „Dobro jutro lepotice“. Vekovna lepotica je divan je dokaz kako se razvijala Srbija kada se oslobodila stega nazadnog patrijalhizma.

Verica Rakočević

Ljubav modne kreatorke Verice Rakočević i tri decenije mlađeg kompozitora Veljka Kuzmančevića i te kako je uzburkala javnost. Pričalo se da je se porodica odrekla i da je njihova veza zapravo samo marketinški trik, ali srpskaKoko Šaneluspela je da svima zapuši usta. Udala se i to na reci, sa sve tamburašima. Preselila se iz centra grada na Avalu, gde je kupila kuću i rešila da se skloni od vreve i negativnih ljudi željnih druženja iz koristi i tapšanja po ramenu i dupetu.

Ruškina Prva Pratilja

Primenom aritmetičke regresije, doći ćemo do spoznaje da u nas devojke od četrdeset godina imaju momke od 12 godina. Tako se približavamo svetskim standardima. U Americi, za kojom skoro svi čeznemo, jedna majka troje dece, savatala je komšiju upravo tog uzrasta, mada, bejaše Crnac. Druga pak, nastavnica srednje škole, dok joj je muž kao marinac rokao decu po Srednjem Istoku, u dopunskoj nastavi obučila pola školskog ragbi-tima. To je kod njih postaonarodni običaj.

Da Vas podsetimo:  CEPORA otvara svoja vrata novim članovima tima

Evo, pridružujemo se.

Utom je stigla vest da je kćerka Verice Rakočević u vezi sa Marijom Šerifović. I posle kažu da smo zaostali?! A Sodoma i Gomora su nam u kući. Zahvaljujući babama.

Zagorka Golubović

Zagorka Golubović je sa 14 godina postala skojevka, odvojila se od porodice, da bi kako kaže „izvršila partijski zadatak“ u Valjevu. U 17. godini se udaje, u devetnaestoj postaje majka i završava prekinuto školovanje, sa 23 godine diplomira filozofiju i postaje profesorka u Zemunskoj gimnaziji.

Zaga Golubović: „dragi Borise stanje je katastrofalno“

Latinka Perovich ucestvuje na debati o srpskoj istoriji i istoriografiji  "Interpretacija ili revizija" dans u Gete institutu. (BETAPHOTO/MARKO RUPENA/TC)
Latinka Perović

Koji „partijski zadatak“ za napupelu pijunjerku, do da se bavi konspirativnim žbunijerstvom? Samo što se rat završio, ušla je fazu udaje, zatim je noseća kao kćerka RadovanaIII.Kad je stigla da zaokruži doškolovánje (završetak naknadnog školovanja), usput muvajući se kao petnaestogodišnjakinja po ministarstvima? Na kraju rata 1945. godine nije imala završenu ni osnovnu školu, da bi 1953. bila fakultetski obrazovana? I to pored bojnih materinskih, bračnih, vanbračnih i partijskih zadataka? Tajna je u volšebnim moćima večernjih škola koje su izrodile blistavu plejadu akademika. A i Paja i Jare su se tako domogli pusule da mogu da voze kamion.
Posle je više od deceniju o trošku države proučavala „šta je to demokratija“ i podržavala Borisa Tadića.

Naravno, dete joj je otišlo čim prije na truli zapad. Znali su komunisti da je njihovo za malena carstvo. I što se čuditi što skojevka iz 1944. zagovara truli zapad. A pri tome ne odustaje od ideologije Drezdenske pivnice iz 1928.?

Latinka Perović

Strah od situacije da se Srbija nađe sama na jednoj strani a sve ostale republike i obe pokrajine na drugoj – postojao je i dramatične 1971. godine, u vreme donošenja ustavnih amandmana koji su bili osnova za Ustav 1974. Njih je, zaboravlja se, omogućila liberalna orijentacija tadašnjeg partijskog rukovodstva u Srbiji, koje je u autonomijama videlo korist za razvoj, demokratiju i stabilnost same Srbije. Da se podsetimo, to je bilo vreme opšteg bujanja, pa ako hoćete i divljanja ustaštva, dok za Latinku to ne beše važno, već je insistirala da se Srbija što više usitni, kako bi se bolje razvijala. Od razvoja smo dobili šiptarski teror i progon Srba sa Kosova, Vojvodinu koja je postala hrvatsko-slovenački trabant i ustavnu podlogu za konačno komadanje Jugoslavije. Da apsurd bude potpun, onda je najure zbog nekakvog „anarho-liberalizma“.

Baba Lata je majka druge Srbije. Bila je sekretar Saveza komunista Srbije od 1968. do 1972. godine, kada je zajedno sa Markom Nikezićem i saradnicima smenjena pod optužbom za anarho-liberalizam. Od tada, radi na proučavanju istorije Srbije. Sada u LDP politički guru Čede-Praška.
I sumnja li neko da se za sve decenije studiranja srpske istorije Latinka za jotu opametila i shvatila da je odgovorna za razaranje Srbije. Ma kakvi. Kako bi inače, posle svega imala obraza da izjavi:
„Malo je reći, bez ikakvih iluzija o drugim nacionalizmima, da su veliko(srbijanski) nacionalisti u novoj nacionalsocijalističkoj, grandodržavnoj varijanti u opozicionom vulgo-tradicionalnom značenju – bili najodgovorniji za raspad Jugoslavije na način koji je posve nepoznat i u najprimitivnijim zajednicama danas. U svakom slučaju, sadržajno uzevši, veliko(srbijanski) nacionalizam legitimira nastupanje tradicionalnog i savremenog hrvatskog separatizma i izaziva sve ostale.“

Da Vas podsetimo:  Lični pratilac-zanimanje ili prakljača za pranje novca

No, uvek ima u žitu kukolja, pa da pomenemo i takvu negativnu pojavu.

Milunka Savić

Pa naravno. Upravo u vrme kada je velika teoretičarka uništavala Srbiju, a Ruška, novinarka od tri rečenice, menjala u socijalističkoj slobodi paripe, cenzurisan je intervju sa Milunkom Savić. Aprila 1971. godine Milunku Savić posetila je novinarka Ljiljana Banićanin, napisala reportažu o njoj, koja tada nije objavljena, jer je prema shvatanjima vlasti bila nacionalistička, veličala je srpskog heroja.

Milunka Savić – heroina velikog rata 1971. godine

„Obučena u dva debela džempera, duge vunene čarape, vunene dokolenice i povrh svega umotana u zimsko ćebe – tako nas je dočekala Milunka Savić, nekadašnja žena bombaš, najhrabrija žena ratnik u Prvom svetskom ratu, četiri puta ranjena, nosilac Karađorđeve zvezde s mačevima, dve Legije časti, Francuskog ratnog krsta s palmom, Albanske spomenice i mnogih drugih odlikovanja. Sva odeća na njoj već davno je izgubila boju od dugog nošenja i pranja.
Zamislite partizanske progonitelje Milunke Savić u istoj situaciji? A tako je, evo, prikazano u skarabudženoj TV drami, koju smo pre nekoliko dana imali prilike da svarujemo. Posle decenija, on sedi pored istog „smederevca“ kao i Milunka gorko se kajući? Kao, oznaš s dušom? Gde takvi žive dok ih savest proganja? Dedinje, „Krug dvojke“, tamo su stacionirani takvi, kakav crni „smederevac“: I, nameće se, kao „shvatili su“? Ko je shvatio da su bili na neprijateljskoj strani svom narodu, oznaši? Zar ne vidimo da upravo likuju?

Jednu rečenicu iz te skrnave TV drame izdvojićemo: „Milunka igra valcer kraj smrdljivog klozeta trćerazredne kafane“. I kaže, „Neka, i ovo je Srbija!“. Zamislite predhodne prikazane četiri dame u istoj situaciji. Nemoguće! To je establišment, to su elite, to je socijalistička finoća. Srbija? Ma marš, luzeri!

Takav nam je moralno-politički profil savremenih baba.

Momo Kapor

Da Vas podsetimo:  Pismo srpskog ratnika 1915: „Ko da smo se mi Srbi u Boga sas kamenje gađali“

Očigledno, nešto duboko ne valja sa tako „pitkom“ formulacijom Moma Kapora. Pa najbolje videti kakvo je domaće vaspitanje i babeći patriotizam ove naše znamenite ličnosti.

Ukratko: Momova majka Bojana je poginula prilikom bombardovanja Sarajeva na početku rata, štiteći telom sina. Njeno ime se nije pominjalo u porodici verovatno jer je poticala iz politički nepodobne porodice, ma kakvo bilo zvanično obrazloženje.

Otac Gojko se (zvanično) iz zarobljeništva vratio 1945, a po priči samog Moma 1943 godine. Svakako, došao je u Sarajevo da vidi sina tek 1946 godine. Nedugo zatim, otišao je u Ameriku da „sređuje finansijsko stanje po našim konzulatima“, a sina ostavio na kvartiru kod nekih prijatelja. Iz biografije se vidi da se o Momu Kaporu više brinuo neki Rus „Vlasovac“ od rođenog oca.
Stric Čedo Kapor je tek kapitalni primer. Zaglavio posle Španskog građanskog rata u logoru za komuniste u Francuskoj i zatim se, početkom 1942. – obratiti pažnju –preko Nemačke vratio u Hercegovinu i priključio partizanima taman na vreme da pruži svoj doprinos „levom skretanju“. Veruje li neko da je komunista Čedo mogao da prođe preko okupirane Francuske, pa kroz Nemačku, pa preko još neke nacističke države i stigne u Hercegovinu bez saglasnosti strašnog Gestapoa? Posle se baškario, u foteljama predsednika Auto-moto saveza Jugoslavije i sličnih značajnih ustanova.

Kakvi divni primeri dobrog kućnog vaspitanja i od babe naučenog patriotizma.

Sam Momo Kapor je bio kao tinejdžer gelipter. Izbačen iz škole zbog jedanaest kečeva i nebrojeno neopravdanih izostanaka. Imao je keca iz i srpskog jezika pa čak i fizičkog. Jedino nije ima slabu iz crtanja, pošto iz tog predmeta niko nije ni imao slabu ocenu. Pisao je „laku“ literaturu i slikao lake slike za zidove salona novih bogataša oliti nuvo riša. Slabog fundamentalnog obrazovanja nešto dublje nije ni mogao da ostvari. Uz to novinar i filmski scenarista. Od svega po malo. I naravno, nema umetnika sa plemenitom patinom ako nije boem. Novokomponovani beogradski boem u ovom slučaju. Konačna definicija: po zanimanju gradska faca.
Od svega što je stvarao, a Momo Kapor je stvarao mnogo, izgleda da će sve nadživeti ta jedna misao da je patriotizam stvar kućnog vaspitanja i da te patriotizmu baba nauči.

Ima dobrih i loših baba. Na žalost, kod nas su potpunu prevagu odnele zle babe. I kad su suđaje ne jednom detetu već čitavom narodu zle babetine i ostarele kurtizane, bolja sudbina od one koju nosimo nije mogla ni da nam bude zapisana.

Đorđe Ivković

(Nimbusov Podrum)

3 KOMENTARA

  1. Hm,hmm…Slovenija i Vojvodina su bile, najrazvijenije,sa najvecim zivotnim standardom, sto je rezultat rada i saradnje..a, drugi su,uporno dokazivali “ da socijalisticka izgradnja nisu moguce“..Vojvodinu je „matica“ sobaljila na ledja,stiteci je od drugih !

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime