Preporuke koje je Evropska komisija dala Srbiji u sferi spoljne i bezbednosne politike nisu pokušaj da se naša zemlja privoli da prati spoljnu politiku EU jer takva politika ni ne postoji niti će, ovako kako je formulisana protiv Rusije, dugo opstati. One su samo korišćenje još jednog kanala da Vašington, a ne Brisel, izvrši jači pritisak na Srbiju.
Ista meta, isto rastojanje, ovako analitičar Dušan Proroković ocenjuje izveštaj Brisela u vezi sa poglavljem 31, gde se daju preporuke Beogradu da poboljša usaglašenost sa deklaracijama EU i odlukama Saveta i da usvoji zakon o mehanizmu praćenja za sprovođenje restriktivnih mera EU, čitaj sankcija protiv Rusije. Konstatuje se i da se Srbija nije priključila odlukama Saveta uključujući restriktivne mere EU kad je reč o, kako se navodi, nelegalnoj aneksiji Krima od strane Rusije i događajima u istočnoj Ukrajini i ukazuje na „visok nivo kontakata sa Rusijom“.
„Od Srbije se očekuje da prati politiku EU kada je reč ne samo o Rusiji nego i o ostalim spoljnopolitičkim ciljevima, ali problem je što spoljna politika EU ne postoji. Članice EU se jesu usaglasile da uvedu sankcije Rusiji, ali kad pogledamo njihov odnos prema nizu drugih pitanja od Sirije preko Libije i odnosa sa Kinom, videćemo veliki stepen nesaglasnosti. Tako da ne znam šta bi Srbija trebalo da prati kad imamo nesporazume unutar same Unije“, kaže Proroković.
Zanimljivo je i da su u nedelji u kojoj je pisan izveštaj Evropske komisije za Srbiju u okviru poglavlja 31 Moskvu posetila dva visoka zvaničnika dve vodeće zemlje Evropske unije: bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi i aktuelni nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel. Obojica su podvukla da Brisel i ključne evropske države moraju da menjaju svoj odnos prema Moskvi, jer sankcije i zategnuti odnosi štete i jednoj i drugoj strani.
„Zbog svega toga poglavlje 31 ne vidim kao pokušaj da se Srbija privoli da prati spoljnu politiku EU, jer niti takva politika postoji niti će, ovako kako je formulisana protiv Rusije, dugo opstati, već pre svega vidim kao korišćenje jednog kanala od strane Vašingtona da izvrši jači pritisak na Srbiju. SAD su i do sada koristile EU i njene institucije da uređuju političke odnose na Balkanu, a ne vidim da se nešto u tom smislu menja niti da vetar duva sa neke druge strane“, navodi Proroković.
Na pitanje da li ton izveštaja EK pokazuje da tesni odnosi Srbije i Rusije ostaju trn u oku Brisela, naš sagovornik kaže da takav nivo odnosa svakako smeta Evropskoj uniji, a da je nabrajanje poseta predsednika Srbije Moskvi i ruskog predsednika Beogradu, kao i vežbi vojske dve zemlje „poruka našim vlastima da se svaki njihov korak pomno prati i da se njihove aktivnosti arhiviraju“, i „neka vrsta upozorenja“ da se napravi novi balans i da se „tamo ređe putuje“.
„Odnosi Srbije i Rusije svakako nisu po volji EK, ali ne bih rekao da su trn u oku“, kaže šef odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Aleksandar Senić, koji se slaže da se tvrdnje o „visokom nivou“ tih odnosa može protumačiti kao zamerka, premda to nigde nije napisano.
On podseća da Evropska komisija zahteva od Srbije da u potpunosti prati spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije, a da je ove godine nivo te usaglašenosti 65 odsto u odnosu na 62 odsto prošle godine.
„Što se tiče donošenja zakona kojim bi mogle da se uvedu sankcije Rusiji, mislim da taj zakon u ovom trenutku Srbiji nije neophodan i da postoje mnogo krupnije stvari koje Srbija treba da rešava. U narednom periodu fokus treba da bude ispunjavanje predloga, sugestija i nivoa pravne regulative EU u poglavljima 23 i 24, a poglavlje 31 će u nekom trenutku doći na red, ali do tada se mogu promeniti odnosi između EU i Rusije. Srbija ne treba da uvodi sankcije Rusiji, ni u ovom trenutku ni sledeće godine, jer nije doprinela da se odnosi između Rusije i EU komplikuju i zaoštravaju“, ističe Senić.
Prema njegovim rečima, poglavlje 31 moglo bi da dođe na red najranije za tri godine, dok nas, hipotetički gledano, do članstva deli od pet do deset godina.
„Tada će, kao što je Hrvatska istupila iz CEFTA da bi prustupila EU, tako i Srbija, da bi postala članica Unije, morati da istupi iz svih drugih sporazuma koje EU nema sa drugim zemljama. To pravilo je sasvim jasno. Ali treba ostaviti i mogućnost da EU pregovora u ime Srbije sa Rusijom oko toga kako i na koji način će se zaštititi interesi Srbije kao nove članice EU. Pričamo hipotetički i o periodu koji nije kraći od pet godina, ali verovatno će taj trenutak doći do 10 godina, tako da je nezahvalno davati prognoze“, ističe Senić.
Proroković pak ukazuje da nijedno poglavlje, čak i da se otvori u bliskoj budućnosti, neće biti zatvoreno za dugo vremena.
„Postavlja se pitanje kako mi da uđemo u EU kad javnost u evropskim zemljama ne želi proširenje. Poslednje istraživanje iz Nemačke od pre nekih godinu i po pokazalo je da se 70 odsto građana Nemačke protivi prijemu balkanskih zemalja u EU. Danas je to mnogo više, tako da ne vidim mehanizam da budemo primljeni. Ovo su samo dimne zavese koje treba da posluže ubeđivanju srpske javnosti kako imamo evropsku perspektivu“, zaključuje Proroković.
Tanja Trikić
rs.sputniknews.com
