Šta se krije iza priče o „strateškom partnerstvu Srbije i SAD“

0
111

Sve češće se u srpskoj javnosti lansira teza da je neophodno da se sklopi Strateško partnerstvo Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ali, niko da nam objasni da li će ta „vizija za budućnost“ da se uspostavi po pravilima i interesima Vašingtona ili Beograda i srpskog naroda.

Jer, teško je zamisliti da Amerika pristane na strateško partnerstvo sa Srbijom kao neutralnom i suverenom zemljom koja odbija da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

Na tu „obavezu“, da konačno i definitivno odaberemo stranu i okrenemo kompas ka Zapadu, gotovo svake nedelje nas podseća upravo američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil.

Teško je zamisliti i da Vašington pristane na strateško partnerstvo sa Srbijom koja odbija da prihvati nezavisnost Kosova, ne pristaje na članstvo lažne države u međunarodnim organizacijama i Ujedinjenim nacijama i ne želi ni da razgovara o međusobnom priznanju.

A upravo na to međusobno priznanje neprekidno poziva Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Balkan koji to očigledno vidi kao krunu svoje misije u ovom delu sveta.

Teško je zamisliti da Amerika pristane na strateško partnerstvo sa Srbijom koja svake godine odaju poštu žrtvama NATO agresije 1999. godine i pali sveće Milici Rakić

Upravo na zaborav tog zločina i na „okretanje budućnosti“ sa amnezijom, Srbe cinično poziva američki ambasador kao predstavnik zvanične politike SAD.

Pomalo je nezamislivo da Amerika sklopi strateško partnerstvo sa Srbijom koja održava najbolje veze sa Republikom Srpskom i liderom prekodrinskih Srba Miloradom Dodikom.

Pa upravo Amerikanci predano godinama rade na tome da Beograd okrene leđa Banjaluci, da Srbija pokida veze i da zaboravi na interese Republike Srpske, a da BiH nastavi dalje u pravcu unitarizacije države.

Kako će Amerika da pristane na strateško partnerstvo sa Srbijom koja gaji najjače veze sa srpskim narodom u Crnoj Gori.

Da Vas podsetimo:  Interregnum vodi u nove sukobe na severu Kosova

Pa upravo američke diplomate sve godinama čine da se politički uticaj predstavnika srpskog naroda u toj zemlji svede na najmanju moguću meru, a čak i ako se Srbi nađu na strani vladajuće većine važno je da se ne vide, da budu skrajnuti i marginalizovani i ne daj Bože da se nešto i pitaju.

Teško je zamisliti da Amerikanci pristanu na strateško partnerstvo sa zemljom u kojoj ne mogu da biraju predsednika, parlamentarnu većinu, premijera, ministre niti da skidaju i postavljaju vlast kako im dune.

Pa upravo je suština intervenističke filozofije SAD proteklih decenija da instaliraju vladajuću strukturu po svojoj volji koja će sprovoditi pre svega interese Vašingtona, a ne svog naroda.

Tako da, načelno rečeno, nije loše kad mala zemlja sklapa strateška partnerstva sa velikim silama i to bi po pravilu moglo da bude korisno i da ima pozitivne strane.

Ali niko nije objasnio šta bi u delikatnom istorijskom momentu za svet bila cena strateškog partnerstva Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Ako to podrazumeva potpuno gaženje elementarnih interesa srpskog naroda, da bi Eskobar i Hil bili srećni i nasmejani, da bi došla poneka američka investicija i formirala se neka kopija ZSO na nezavisnom Kosovu, onda od toga nema ništa.

Daleko vam lepo partnerstvo.

autor:Predrag Vasiljević

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime