Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da će od 1. januara 2020. umesto dosadašnjeg arbitrarnog povećanja penzija, biti ponovo uvedena tzv „švajcarska formula ” indeksacije penzija. To znači da će se penzije 50 odsto usklađivati sa nominalnim rastom plata u Srbiji, a 50 odsto sa rastom inflacije. Najavio je i jednokratnu pomoć od 5000 dinara za sve penzionere čemu se protivi Fiskalni savet, kao i povećanje od 5,5 odsto naredne godine.
Međutim ono što nije ministar nije rekao, a Vlada Ane Brnabić je navodno dogovorila sa MMF-om u okviru savetodavnog aranžmana još letos, jeste uvođenje i gornje granice za penzijske izdatke u vidu udela penzija u BDP-u.
Učešće penzija u BDP je pre smanjenja penzija, u januaru 2013. bilo veće od 12,5 odsto da bi vremenom palo na sadašnjih 10,5 odsto, pokazuje računica MMF objavljena u dokumentu nakon druge revizije MMF u julu 2019. godine.
Prema projekcijama objavljenim u tom dokumentu, za penzije bi od 2020. do 2024. trebalo da se izdvaja maksimum 10,3 odsto BDP-a.
U apsolutnim iznosima gledano zbog rasta BDP izdvajanja će rasti: za ovu godinu je planirano da se iz budžeta izdvoji 563 milijarde dinara, naredne 2020. godine 602 milijarde, pa 643 mlrd 2021. da bi iznos svake godine rastao do skoro 800 milijardi dinara 2024. godine.
Misija MMF je takođe citiramo „podsticala“ srpsku stranu da uvede još jedan niži „gornji plafon”.
U slučaju da rashodi za penzije pređu taj nivo, onda bi se penzije usklađivale samo sa inflacijom, a ne i sa rastom plata. Nije, međutim poznato da li su srpske vlasti usvojile ovaj predlog.
