Šta smo imali – 2014.

0
665

20140428_081001

Početak 2014. obeležen je raspisivanjem vanrednih parlamentaranih izbora, u maju su Srbiju zadesile katastrofalne polave, a na samom kraju godine u Beogradu je održavan Samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope.

Izbori

Nakon što je Srbija 21. januara i zvanično postala kandidat za članstvo u EU, doneta je odluka o raspisivanju parlamentarnih izbora. Na takvu odluku čekao se Aleksandar Vučić. Na izbornoj skupštini SNS, održanoj 25. januara, Vučić je rekao da je vreme da se „polože računi“ i „proveri volja naroda“. Izbori su raspisani za 16. mart godine, nepune dve godine nakon redovnih izbora i samo šest meseci nakon rekonstrukcije republičke Vlade. Najbolji izborni rezultat ostvarila je Srpska napredna stranka (SNS), odnosno lista “Aleksandar Vučić – budućnost u koju verujemo”, osvojivši 48,8 odsto glasova građana, a time i 158 od ukupno 250 mandata u Skupštini Srbije. Nova vlada formirana je 27. aprila.

Poplave

Nakon samo dve nedelje od formiranja nove Vlade, veliki deo Srbije i region pogodile su katastrofalne poplave izazvane ogromnim kišama. Zvanična procena štete u ekonomiji usled poplava je 1,6 milijardi evra, pokazuje izveštaj o procenama potrebnih sanacija Vlade Srbije koji je sastavljen uz pomoć EU, Svetske banke i Ujedinjenih nacija, saopštila je Evropska banka za obnovu i razvoj. Najveće gubitke pretrpeo je energetski sektor, a šteta, prema procenama, iznosi 700-800 miliona evra. Nove poplave su u septembru pogodile istočne delove Srbije. Nadležni su najavili da će proces sanacije biti brži, jer je broj pogođenih u septembarskim poplavama manji.

Premijer Aleksandar Vučić rekao je 27. decembra da je država za 17.643 porodice izdvojila 4,22 milijarde dinara na ime materijalne pomoći zbog štete koju su pretrpele u majskim poplavama. Od te sume 119 porodica dobilo je novac za izgradnju kuća, 173 kuće su izgrađene, a gradnja 45 biće završena u januaru, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Posle velikih majskih poplava, Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavila je da će “svi putevi” i regionalni i državni putevi, ali i lokalni, biti popravljeni do oktobra. Prvog oktobra ministarka je izjavila da su obnovljeni svi državni putevi oštećeni u majskim poplavama u dužini od 142 kilometra, na 190 putnih pravaca. A na pitanje novinara da li su obnovljeni i lokalni putevi, ona je rekla da većina jeste, i da je to u nadležnosti lokalnih samouprava, ali da je država preuzela obavezu da im pomogne u tome.
Na donatorskoj konferenciji za saniranje štete od poplava u Srbiji, održanoj 16. jula u Briselu, prikupljeno je nešto više od 995 miliona evra. Nešto više od 106 miliona evra su donacije, a oko 889 miliona evra je u formi kredita, koje će pod više ili manje povoljnim uslovima naša zemlja morati da vrati. Najveći donator je Evropska unija sa 80 miliona evra.

Diplomatija

Prošla godina označena je u pojedinim medijama kao period “diplomatske ofanzive” Vlade Srbije. Premijer Vučić sastao se, između ostalih, i sa predsednikom Ruske federacije Vladimirom Putinom, kancelarkom Nemačke Angelom Merkel i premijerom Kine Li Kećangom.
U prvu zvaničnu posetu kao premijer Aleksandar Vučić otišao je u Sarajevo 13. maja. Premijer Vučić sastao se 11. juna sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel, a ovu posetu premijer je označio izuzetno važnom. Srbija je 17. juna Srbija dočekala tri strana gosta: ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, premijerku Slovenije Alenku Bratušek i potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Crne Gore Igora Lukšića. Početkom jula delegacija Srbije, na čelu sa premijerom, bila je u poseti Rusiji, a nakon ove posete potpisan je ugovor o izgradnji “Južnog toka”. Premijer je istakao da Srbija “ima možda i najbolje uslove u odnosu na sve druge zemlje” koje će graditi gasovod.
Premijer se početkom jula sastao u Parizu sa francuskim premijerom Manuelom Valsom sa kojim je razgovarao o predstojećoj donatorskoj konferenciji, a Vals je u npvembru bio u poseti Beogradu. U poseti Srbiji bili su i italijanska ministarka spoljnih poslova Frederika Mogerini, premijer Rumunije Viktor Ponta, predsednik Slovenije Borut Pahor.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko bio je u dvodnevnoj poseti Beogradu na poziv predsednika Srbije Tomislava Nikolića upravo na dan kada se premijer Vučić u Berlinu sastao sa kancelarkom Angelom Merkel. To je u pojedinim medijima okarakterisano kao skandal. Početkom septembra premijer Vučić učestvovao je na Svetskom ekonomskom forumu u Kini. Tom prilikom Vučić se sastao sa premijerom Vlade Narodne Republike Kine Li Kećangom, kao i sa predstavnicima kineskih kompanija i banaka zainteresovanih za ulaganja u Srbiju. Vučić je istakao da je sa kineskim premijerom te dogovorio održavanje samita 16 šefova vlada zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu, u decembru.
Predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je 16. oktobra Beograd, gde se sastao sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandrom Vučićem. Putina je Nikolić odlikovao Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici, a ruski predsednik je prisustvovao velikoj vojnoj parade održanoj povodom 70 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. U prisustvu dva predsednika potpisano je sedam sporazuma, memoranduma i protokola.
Premijer Vučić dva puta je u oktobru razgovarao telefonom sa sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džozefom Bajdenom, a istog meseca telefonom je razgovarao i sa premijerom Francuske Manuelom Valsom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Nakon incidenta na utakmici Srbija – Albanija, poseta albanskog premijera Edija Rame Beogradu odložena je za 10. novembar. Prilikom posete Rama je pozvao Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, na šta je premijer Vučić reagovao da “nije očekivao provokaciju” i da albanski premijer pominje Kosovo u Beogradu i to u kontekstu koji nije bio predviđen u programu posete.
Pred sam kraj godine, u Beogradu je održavan Samit šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Premijer Vučić je istakao da će “građani Srbije osetiti značajne koristi od dogovora koji su danas postignuti”. Premijeri Srbije i Kine Aleksandar Vučić i Li Kećijang, otvorili su “Pupinov most” koji povezuje Zemun i Borču na Dunavu.

Da Vas podsetimo:  Naprednjaci u Novom Sadu grade spomenik na kojem će se naći i ime mađarskog fašiste

Evrointegracije

“Nameravamo da pred sebe postavimo ambiciozan zadatak da otvorimo prva pregovaračka poglavlja već tokom predsedavanja Grčke, sredinom ove godine”. Ovako je premijer Vučić govorio u svom ekspozeu u aprilu ove godine kada je preuzimao mesto predsednika Vlade od Ivice Dačića. Međutim, na kraju 2014. Srbija nije dobila datum za otvaranje bilo kog poglavlja u pregovorima sa EU. Prema rečima šefice pregovaračkog tima Tanje Miščević, napredak predstavalja to što je završeno 26 od ukupno 35 skrininga oblasti o kojima se pregovara. Poslednjih nedelja u godini ponovo je podgrejana priča o novim uslovima Nemačke za otvaranje pregovora i to pre svega zbog izjava predsednika Tomislava Nikolića da mu je evropski komesar Johanes Han nedvosmisleno rekao da će EU tražiti od Srbije da prizna Kosovo pre ulaska u EU. Međutim, iz Nemačke to demantuju govoreći da se tih 11 uslova odnose samo na implementaciju svega dogovorenog u Briselu između Beograda i Prištine.

Ekonomija

U 2014. godini doneto je nekoliko važnih sistemskih zakona iz oblasti ekonomije – Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U novembru je počeo da se primenjuje zakon o smanjenju penzija i plata u javnom sektoru što, kako to ističe aktuelna vlast, predstavlja osnovu fiskalne konsolidacije. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju omogućeno je da se od januara 2015. godine na svakih šest meseci povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, kako bi se do 2032. godine ona bila 65 godina i izjednačila se sa uslovima za muškarce. Bitne promene su napravljene i Zakonom o radu u kome je ukinuto plaćanje otpremnine za ceo staž, kao i smanjenje naknada za minuli rad. Sindikat je zbog ovih promena izrazio nezadovoljstvo, organizovao proteste, ali bez uspeha. Zakon o poreskom postupku predviđa veće kazne za neplaćanje poreza, kao i efikasniji rad poreske uprave. Bitan efekat ovog zakona trebalo bi da bude smanjenje administrativnih troškova zbog prelaska na elektronsko plaćanje poreza, kao i vremena koje je za to potrebno. Opozicija je bila protiv ovog zakona navodeći da će zbog drastičnog povećanja kazni, veliki broj privrednika biti oteran u sivu zonu. Zakonom o stečaju predviđeno je povećanja transparentnosti postupka, sprečavanje zloupotreba i povećanje prava poverilaca.
Ministar finansija Dušan Vujović je Zakon o privatizaciji okarakterisao kao „leks specijalis“, navodeći da sa njima imamo fleksibilniji izbor modela, metoda i mera privatizacije koji će omogućiti da preduzeća pronađu potencijalne partnere, investitore, kupce i vrate se u život. U 2014. godini su urađena i dva rebalansa budžeta. Prvi krajem oktobra, drugi krajem decembra. Vlada je obrazoložila da su drugi rebalans doneli jer su imali više 70 milijardi očekivanih ušteda i zato mogu da rebalansom vrate dugove od pre pet i više godina.

Energetika

Odustajanje Rusije od izgradnje gasovoda „Južni tok“ iznenadilo je mnoge. Rusija je to odustajanje obrazložila time da EU postavlja uslove protiv njegove gradnje. Ovdašnji zvaničnici izjavili su da će naći alternativu gasovodu „Južni tok“.
U 2014. godini sa kineskom državnom delegacijom dogovorena je izgradnja nove termoelektrane u Kostolcu i proširenje Površinskog kopa „Drmno“. U ovaj projekat, kako je najavljeno, biće uloženo 715 miliona dolara. U 2014. godini elektroenergetski sistem je pretrpeo veliku štetu od poplava. Najgore su prošli površinski kopovi u Rudarskom basenu „Kolubara“ koji su pretvoreni u jezera. Zbog dugotrajnog ispumpavanja vode iz površinskih kopova Tamnava Zapadno polje i Veliki Crljeni, Srbija je morala da donese plan za uvoz uglja.

Da Vas podsetimo:  Ombudsman kontroliše rad inspekcije zbog situacije u "Juri" u Leskovcu i Nišu

Zdravstvo

I 2014. vodile su se polemike o lošem stanju u zdravstvu. Direktor Kliničkog centra Srbije dr Miljko Ristić izjavio je da “u Srbiji bez veze ne može da se dobije dobra lekarska pomoć”. Osim ove tvrdnje, Ristić je takođe naveo i da znanje pojedinih lekara nije na zadovoljavajućem nivou što je izazvalo burne rekcije njegovih kolega. Na samom kraju godine, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da ne očekuje nove štrajkove zdravstvenih radnika, koji su u prethodnom periodu imali nekoliko manjih štrajkova upozorenja, zbog nezadovoljstva svojim materijalnim položajem. Krajem prošle godine poečo je sa radom i dugo najavljivani Fond za lečenje dece u inostranstvu. Osnivač Fonda je Vlada Srbije koja je kao početni kapital uplatila milion evra. Međutim, pozitivne reakcije javnosti na osnivanje fonda nisu potrajale, jer je vrlo brzo odluka da se „Zojin zakon”, koji se odnosi na lečenje dece obolele od retkih bolesti, ne stavi na dnevni red zasedanja parlamenta naišla na osudu većine građana. Ipak, ministar zdravlja najavio je da će se „Zojin zakon“ naći pred poslanicima u januaru. Za ovu godinu odložena je i istraga o nestalim bebama, iako je država Srbija, po presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, do 9. septembra trebalo da obezbedi naknade za roditelje nestalih beba i reši sporne slučajeve. Krajem novembra u Srbiji je otvorena nova Klinika za kardiohirurgiju i transplantologiju u Nišu, nakon tri godine zakašnjenja. Pred sam kraj godine Vlada Srbije je saopštila da će cena više od 4.000 lekova biti snižena za 15 odsto.

Ljudska prava

Na skali od 1 do 10 institucije i vlast u Srbiji ove godine dobile su šesticu za poštovanje ljudskih prava od predsednika skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meha Omerovića. On je tom prilikom objasnio da smo ocenu veću od pet zaslužili time što smo naše zakone uskladili sa evropskim. Međutim, rečeno je i da je primetan jaz između zakona i prakse u zaštiti ljudskih prava. Kao najugroženije kategorije stanovništva Omerović je naveo 750 hiljada nezaposlenih, pripadnike LGBT populacije, Rome… Među najugroženijima još uvek su Romi. Deljenje letaka koji su pozivali na nasilje nad njima samo su dodatno potvrdili njihov loš položaj u društvu. A nakon četiri godine, 28. septembra, uz velike mere bezbednosti u Beogradu je održana “Parada ponosa”. Uz oko hiljadu učesnika, paradi su prisustvovali i gradonačelnik Beograda, nekoliko političara iz Vlade i opozicije, diplomate i mnoge javne ličnosti. Najveći incident zabeležen je u blizini Trga Slavija kada su pripadnici Žandarmerije pretukli brata premijera Aleksandra Vučića i dvojicu pripadnika obezbeđenja. Nakon incidenta na utakmici Srbija-Albanija u našoj zemlji zabeleženo je više napada na pekare čiji su vlasnici Albanci ili Goranci, a na stambenom delu objekta džamije u Subotici podmetnut je požar. Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Kuća ljudskih prava i demokratije upozorila je da je poštovanje ljudskih prava u Srbiji u pojedinim oblastima na izuzetno niskom nivou. Navedeno je da smo pored već tradicionalno teškog položaja marginalizovanih i manjinskih grupa, u 2014. godini bili suočeni sa sve većim ugrožavanjem osnovnih ljudskih prava, poput slobode govora i slobode udruživanja.

Prosveta i nauka

Afera o doktoratima javnih funkcionera (ministra policije Nebojše Stefanovića, gradonačelnika Beograda Siniše Malog, predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića) obeležila su letnje mesece protekle godine. Najpre su tri naučnika iz Srbije, koji žive i rade u Velikoj Britaniji, objavila analizu doktorskog rada Nebojše Stefanovića i iznela tvrdnje da je reč o plagijatu. U polemiku su se sa različitim stavovima uključili mnogi, pa i premijer, koji je izjavio da “gluplje obrazloženje” da je nešto plagijat nikada nije čuo. Ministar Stefanović je negirao da je njegov doktorski rad, odbranjen na Univerzitetu Megatrend, plagijat. Nekoliko dana kasnije u fokusu se našao rektor Univerziteta Megatrend Mića Jovanović, koji je optužen da ne poseduje jedan od dva doktorata koja je navodio u svojoj biografiji. Jovanović, koji je bio i Stefanovićev mentor tokom izrade doktorske disertacije, ubrzo je podneo ostavku na mesto rektora i profesora Megatrenda. Nezavisna komisija Univerziteta Megatrend na kojem je doktorirao ministar policije utvrdila je da ne postoji osnov da se poništi Stefanovićev doktorat. Univerzitet Union je početkom decembra formirao komisiju za ocenu doktorata, a za taj posao će im im biti potrebno oko dva meseca. Prethodne godine izmenjen je i Zakon o visokom obrazovanju, a kao najveće promene označeni su kraći rokovi priznavanja stranih diploma, koji treba da vrate stručnjake iz inostranstva, obavezan repozitorijum doktorskih disertacija, produženje roka “starim” studentima za završetak školovanja. Štrajk prosvetara započet je šest nedelja pred kraj kalendarske godine. Prosveta štrajkuje zbog smanjenja plata, jer kako kažu njihove zarade najmanje su u javnom sektoru. Đaci su prvi put otišli na zimski raspust bez ocena u knjižicama.

Da Vas podsetimo:  Š'o, š'a hvali izborima?

Mediji

“Postoji zabrinutost zbog pogoršavanja uslova za puno ostvarivanje slobode izražavanja. Kontinuirani nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i izvora medijskog reklamiranja i finansiranja praćen je tendencijom samocenzure u medijima”. Ovako se u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija piše o slobodi izražavanja i medija. S obzirom na to da smo u poslednjih nekoliko meseci bili svedoci skidanja nekoliko političkih emisija sa televizija, postoji mišljenje u straučnoj javnosti da je ovakva formulacija “blaga i diplomatska”. Najburnije reakcije javnosti izazvalo je skidanje emisije “Utisak nedelje” sa programa televizije B92, tačnije ponuda menadžmenta te televizije autorki emisije Olji Bećković da pređe na daleko manje gledan kanal B92 info. Ona je istakla da ju je lično premijer Vučić više puta nakon emisija pozivao telefonom. Krajem maja beogradska policija uhapsila je tri osobe zbog sumnje da su preko društvenih mreža objavljivale lažne podatke o broju nastradalih u poplavama. Sajt “Peščanik” oboren je nakon što je objavio tekst o disertaciji ministra policije Nebojše Stefanovića. Aprilsko formiranje Vlade koštalo je posla novinara Srđana Škora, koji je na dan formiranja Vlade, 27. aprila, kao šef deska “Večernjih novosti” u Jutarnjem program RTS-a, kritikovao izbor pojedinih ministara. Za vreme velikih poplava koje su tokom maja pogodile Srbiju pojedini sajtovi su srušeni. Blog jednog od najposećenijih sajtova u zemlji Blic.rs više ne postoji. Povod, makar nezvanični, bio je tekst “Ja, AV, dajem ostavku“ koji je na svom nalogu na ovom medijskom sajtu preneo novinar nedeljnika“Vreme” Dragan Todorović. Nezadovoljan kritikom OEBS-a, premijer Vučić je ušao u sukob sa predstavnicom OEBS-a za slobodu medija Dunjom Mijatović i zamenicom šefa misije u Srbiji Polom Tide, tvrdeći da ova organizacija ne govori istinu u vezi sa cenzurom u Srbiji. Medijska udruženja su više puta reagovala svojim saopštenjima u vezi sa medijskim slobodama, ali i bezbednošću novinara.

Štrajkovi

Poslednjih meseci u Srbiji su štrajkovali advokati, policajci, prosvetni radnici, studenti, ratni veterani i ugostitelji. Štrajkovi advokata i prosvetara prenose se i u 2015. Staleška udruženja advokata zahtevaju smanjenje poreske osnovice za ovu godinu za 10 odsto, kao i da im se omogući da obavljaju iste poslove koje su radili pre uvođenja javnih beležnika. Prosvetni radnici su nezadovoljni materijalnim položajem i smanjenjem plata, a studenti su insistirali na većem broju ispitnih rokova, odustajanju od smanjenja budžetskih kvota za master i ograničenju roka za završetak studija. Nakon deset dana policijski sindikati odlučili su da prekinu štrajk, a posle razgovora sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem odlučeno je da se krene u socijalni dijalog. Jedan od glavnih razloga za nezadovoljstvo policajaca bilo je nepostojanje kolektivnog ugovora, a problemi su i finansijske prirode. Ratni veterani prekinuli su devetodnevni štrajk glađu u Valjevu, posle dogovora sa ministrom rada i socijalne politike Aleksandrom Vulinom, a istaknuto je da će zakon koji reguliše prava rezervista, uključujući i zdravstvenu zaštitu učesnika ratova na području SFRJ od 1990. godine, biti usvojen u Skupštini Srbije. Predstavnici Udruženja ugostitelja Beograda, Unije poslodavaca Srbije i Udruženja hotelijera i restoratera Srbije u znak protesta zbog kontrola i inspekcija koje se u poslednje vreme sprovode u ugostiteljskim objektima, a po njihovoj oceni, često nisu u skladu sa zakonom, zatvorili su na jedan sat svoje lokale 22. oktobra.

Sporni konkurs Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Odlukom da skoro dva miliona evra iz budžeta, namenjenih konkursu za nevladine organizacije, budu uplaćena Fondu za lečenje retkih bolesti dece, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izazvao je burnu reakciju javnosti. On je to učinio nakon što je dnevni list “Blic” objavio da je Ministarstvo za rad dalo 1,8 miliona evra organizacijama socijalne zaštite koje niti ispunjavaju kriterijume konkursa, niti su postojale kada je on raspisan. Reagovale su i nevladine organizacije, koje su saopštile da Ministarstvo nema obavezu da finansira programe udruženja građana, ali ima obavezu da radi po predviđenom planu i programu, da poštuje sopstvena pravila konkursa i, naravno, pre svega, zakon. Više udruženja građana podnelo je krivične prijave protiv NN lica nadležnom javnom tužilaštvu zbog zloupotreba koje su se dogodile prilikom konkursa, a Vladi su predale zahtev za preispitivanjem političke odgovornosti ministra Vulina.

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime