Pokret slobodnih građana (PSG) se dosetio da piše pismo EU da posreduje između vlasti i opozicije oko izbornih uslova. Nije se dugo čekalo na odgovor koji je stigao na pravu adresu – predsednici Skupštine Maji Gojković. Pismo je poslao dosadašnji predstavnik EU za Srbiju Mekalister, koji je izneo svoj predlog da se međustranački dijalog vodi u Skupštini u dve faze – pre i posle izbora. Pre izbora bi se vodio u parlamentu pod okriljem Maje Gojković, što su, kako on kaže, prihvatile i skoro sve opozicione stranke i sama predsednica. Ne znam kad to, ali dobro. Počelo bi se uvežbavanjem parlamentarne kulture u Skupštini; ona je zaista preko potrebna SNS-u koji nekulturom namerno razbija ovu instituciju. U toj kulturološkoj predfazi koju bi vodila Maja Gojković moramo se setiti Marksa i zapitati se „a ko će da vaspitava vaspitačicu“.
Kad se prođe kurs parlamentarne kulture, Mekalister predviđa seriju okruglih stolova na kojima bi učestvovale sve parlamentarne stranke (one neparlamentarne ne pominje) koje to žele, dok bi kopredsedavajući bili Maja Gojković i jedan predstavnik Evropskog parlamenta (EP). U seriji okruglih stolova bi učestvovali lideri parlamentarnih stranaka, plus jedan poslanik (čiji poslanik, ne kaže se) i jedan predstavnik osoblja Skupštine. Ne isključuje se ni učešće stručnjaka, ukoliko je potrebno; možda bi OEBS mogao biti koristan oko reformi izbornih zakona. Razgovaralo bi se realno, fokusirano i praktično o unapređenju izbornih uslova (da ih ne nabrajam). Predlaže se da se u toj fazi održe tri međustranačka dijaloga, od septembra do decembra, te zatim sprovede nadzor nad primenom dogovorenog do održavanja izbora. Posle izbora bi došlo do druge faze međustranačkog dogovora, oko etičkog kodeksa, sticanja poverenja u procedurama i praksama, a pominje se i da bi EP posredovao u Žan Mone formatu, no to je suviše daleko da bismo komentarisali.
Mekalisterov plan izaziva mnoge nedoumice, ali najvažnija su dva problema. Kao prvo, ovaj proces „unapređivanja izbornih uslova“ rastegao bi se praktično do nove godine (u decembru bi se održala treća međustranačka debata), što znači skoro do raspisivanja izbora koji bi se održali u martu ili početkom aprila. Dok bi se odvijale serije okruglih stolova, ne predviđaju se nikakve promene u ponašanju Vučićeve korumpirane države, što znači da bi se sve vreme, do raspisivanja izbora, nastavilo divljanje tabloida – Informera, Alo, Telegrafa, Kurira, Blica, Politike, a još dramatičnije bi se divljalo na RTS-u, Pinku, Hepiju, Prvoj i ostalim nacionalnim i lokalnim tv stanicama. Cela ta strahovita mašinerija nastavila bi pljuvanje po opozicionim liderima, izmišljale bi se afere na koje ne može da se odgovori, a Vučić bi od jutra do mraka ordinirao na svim tim mestima (a znamo da je marljiv i kreće od jutra a završava u ponoć) i tako bi se sve u šesnaest odradila medijska SNS/Vučić kampanja, za koju već znamo da je totalno beskrupulozna. I navodna zabrana funkcionerske kampanje ne bi krenula odmah, nego tamo pred izbore, a pre toga bi se mirno odvijala kao i do sada, na čelu sa Vučićem.
Zato se kao sledeće pitanje postavlja čemu služe ti opozicionari iz svih stranaka koji, dok SNS divlja u kampanji, za to vreme sede sa „našom Majom“ za okruglim stolovima? Meni izgleda da će to vreme biti rezervisano za naivčine, fake opozicionare i stranke koje bi pokušale da profitiraju tako što bi neke druge stranke odbile Mekalisterovu proceduru, a one bi se onda dokopale poslaničkih mandata, plata i državne apanaže, a i predstavljanja u javnosti za neke normalne izbore do kojih jednom mora doći. Mekalisterova procedura pripremanja „unapređenih izbornih uslova“ (a ja mislim da se pripremaju samo manje loši uslovi) zaista nije dobro zamišljena. On je trebalo da traži da vlast odmah otvori RTS za opoziciju, kao i druge tv kuće sa nacionalnom frekvencijom, da bi se uopšte moglo razgovarati o zakonitim izborima. Moralo bi da se razmontira Vučićevo medijsko carstvo, koje se ove godine nadogradilo i sumnjivom Telekomovom kupovinom Kopernikusa, pa onda i Prve i bivše B92, čime je Vučić pokrio sve tv kuće sa nacionalnom frekvencijom. Tim poslovima bi odmah i sada moralo da se pozabavi tužilaštvo, a tv kuće otvore za sve političke subjekte. Tablodi bi morali biti odmah ostavljeni bez finansijske pomoći države; neki bi se odmah ugasili, ali u svakom slučaju se više ne bi uređivali u Vučićevom kabinetu i prostorijama njegovih savetnika. Ta nakazna medijska zgradurina bi morala da se sruši, odnosno potpuno transformiše i uredi, a to ne mogu da učine zamišljene „serije okruglih stolova“. Morale bi da se aktiviraju mrtve institucije i pravosuđe, što za sada nije na dnevnom redu „okruglih stolova“.
Da li bi se od Mekalisterovog plana mogli očekivati fer i slobodni izbori, a zatim i napredak u pogledu sređivanja i funkcionisanja našeg društva u svim ključnim segmentima?
Na prvo pitanje oko izbornih uslova, veliki iskorak bi bio da promene počnu odmah i sada; nije potrebno više od nedelju dana da se formulišu novi programi u tv kućama u kojima bi jednako mesto i vreme pripadali opoziciji. Ako Vučić ne dopusti odmah takve promene koje bi očigledno potvrđivale volju da izbori budu pošteni, od „serije debatnih stolovima“ bi se maksimalno moglo očekivati da izbori budu manje loši, ali ne i slobodni i pošteni. Izgleda da to prosto neće biti moguće, jer niko ne očekuje da će Vučić sam srušiti svoje medijsko carstvo. Druga faza, sređivanje društva, treba da se nađe u programima stranaka i to zaista očekujemo da čujemo, ako se uspostave bolji medijski uslovi. Sve govori da do toga neće doći na vreme i da će ih preduhitriti kampanja vlasti koja već teče.
PSG je tražio pomoć od EU u posredovanju između opozicije i vlasti oko izbornih uslova i dobio je Mekalisterove međustranačke debatne stolove koji će trajati skoro do raspisivanja izbora. Taj predlog pokazuje da Mekalister ne poznaje situaciju u Srbiji, ili da prosto navlači stranke na izbore (razbija njihov otpor bojkotom izbora) iz nekih EU interesa da se ti izbori održe uz učešće većine stranaka, na kojima se očekuje ubedljiva pobeda Vučića. A sve to navodno zbog rešavanja pitanja Kosova. Utisak je da će se pitanje Kosova i borba za demokratiju odvijajti na različitim kolosecima, i da nisu deo iste priče čiji bi se delovi poklapali. Borba za demokratiju će morati da se vodi samostalno i unutrašnjim snagama i to veoma konkretno i snagom mlađih generacija, dok bi se Vučićeva odiseja oko Kosova odvijala pod uticajem spoljašnjih faktora – zato se te dve priče za sada ne poklapaju.
Kako je Pesicka zaboravna pa to nije moguce.
Sta se sve radilo u vreme kad su oni bili vlast, rusili Silerovu da operu greha svoje clanove, uveli vanredno stanje da mogu da operu svoje biografije, skupstina je bila gora nego danas.
Ali tako to biva, dok si na vlasti mislis da si Bog, kad odes sa vlasti umislis da si doktorirao politicki zivot drzave i udaras da ni sam na kraju neznas u sta, za sta, zbog koga, zbog cega.
– Docekali Srbi da gledaju kako se bivsa i trenutna vlast poput ucveljene dece tuzakaju EU i stranim faktorima, da Bog zaplace nad ovim narodom i takvim politicarima.