„Povremene radnice i radnici će biti ravnopravni u obespravljenosti i eksploataciji njihovog rada.“
Proces izrade izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima traje od decembra prošle godine, a sadržina budućeg zakonskog predloga je naišla na niz kritika kod sindikata i stručne javnosti o čemu ste mogli da čitate na Mašini.
Ministarka Darija Kisić tepavčević smatra da se o ovom zakonskom predlogu može pričati tek u okviru javne rasprave tako da nismo dobili odgovore na pitanja o tome kako će ovaj zakon omogućiti zaštitu radnih prava i integriteta žena koje obavljaju kućne i pomoćne poslove i vode brigu o deci i starima u privatnim prostorijama poslodavca.
Stručnjakinje ipak iznose svoje stavove tako da smo o ovim problemima razgovarali sa dr Mirjanom Dokmanović, naučnom saradnicom Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka. Ona je kao konsultantkinja za rodnu ravnopravnost za potrebe organizacije UN Women, čije predstavnice su deo radne grupe za izradu zakona, napravila analizu uticaja Nacrta zakona na rodnu ravnopravnost.
„Zakon ne sadrži odredbe u pogledu zaštite i kontrole od mobinga i drugih vrsta uznemiravanja, uključujući seksualno uznemiravanje, čime su naročito izložene žene. Čak i da sadrži takve odredbe, postavlja se pitanje na koji način bi se obezbedila njihova primena i kontrola poslodavaca, naročito kada je reč o poslovima unutar privatnih prostora, kao što su čišćenje i spremanje, briga o deci i starima“, kaže Dokmanović.
Naša sagovornica smatra da postojeći nacrt ovog zakona ženama angažovanim na povremenim poslovima omogućava veoma nizak stepen sigurnosti – isplatu novčane naknade, pravo iz zdravstvenog osiguranja samo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti i pravo na odmor i radno vreme čak do 12 časova dnevno. Sve to je „manje od prava“ garantovanih Zakonom o radu i Zakonom o agencijskom poslovanju koji već sadrže i više nego fleksibilne oblike radnog angažovanja.
„Dodatna fleksibilizacija rada povrh postojeće, uz stimulisanje radnog angažovanja na povremenim poslovima, neizbežno će dovesti do prekarizacije rada i otvoriti vrata novim vidovima zloupotrebe i eksploatacije ženske radne snage.“
Zakon će dovesti do rasta nejednakosti
Kako smo ranije pisali, inicijatori ovog zakona formalno žele da proizvedu pozitivne efekte za žene, odnosno da one koje sada rade na crno uvede u legalne tokove i tako im omogući određena prava. Ipak, naša sagovornica misli da bi rezultati bili sasvim suprotni:
„Na tržištu rada biće sve više ponuda za povremene, dakle, slabo plaćene poslove, a sve manje dobro plaćenih poslova i uz zaštitu radnih prava. To će dovesti do rasta broja žena angažovanih na povremenim poslovima, a time i do povećanja njihove ekonomske i socijalne nesigurnosti i izloženosti riziku od siromaštva.“
Povrh svega, Mirjana Dokmanović veruje da bi ovaj zakon doprineo i rastu nejednakosti u platama između muškaraca i žena.
„Zakon podržava interes poslodavaca da isplaćuje radniku/ci minimalnu naknadu, tek koliko mora, a višak vrednosti zadržava za sebe. S obzirom da su žene sklonije da prihvate slabo plaćene poslove od muškaraca, motivisane potrebom da obezbede izvor prihoda za svoju decu i porodicu, Zakon će doprineti i rastu rodnog jaza u platama“, kaže Dokmanović za Mašinu.
„Povremeni poslovi po svojoj prirodi ne pružaju ni ekonomsku ni socijalnu sigurnost“, što bi kako nam saopštava Dokmanović, naročito negativno uticalo na žene i pojedine grupe koje su već ugrožene kao što su majke sa malom decom ili više dece, samohrane majke, mlade žene koje prvi put traže posao, žene sa invaliditetom, starije žene, Romkinje i žene bez kvalifikacije.
Važna stvar na koju podseća Mirjana Dokmanović je da bi ovaj zakon znatno umanjio i mogućnosti organizovanja radnica i radnika pošto oni ne bi imali pravičnu naknadu, ne bi mogli da se sindikalno organizuju i kolektivno pregovaranju, čime gube i pravo na dostojanstven rad, ali i pravo na osam radnih sati dnevno.
„Iz ugla prirode ovakvog oblika angažovanja, u praksi to znači da će povremene radnice i radnici biti ravnopravni u obespravljenosti i eksploataciji njihovog rada“, zaključuje Dokmanović.
Izvor: Mašina
