Danas se uglavnom bogatstvo definiše količinom novca koji neko poseduje i često se kombinuje sa konceptom ”sreće” međutim ja držim do jedne druge definicije bogatstva koju sam preuzeo iz pravoslavlja.
Pre četiri godine kada sam došao do ivice svoga postojanja i kada sam se malo zapitao o smislu svega što radim, naleteh na knjigu Tima Ferisa ”Četvoročasovna radna nedelja” koju preporučujem svima koji se bave internetom. Elem, u njoj je bila jedna dobra mentalna vežba. Zamisli da si dobio na poklon 300.000$ i imaš nedelju dana da ih potrošiš na sebe, uzmi papir i olovku i napiši šta bi uradio. Ali moraš da ih potrošiš na sebe i ne možeš da kupuješ stanove, kola i jahte. Sve ostalo je dozvoljeno što te čini srećnim.
Uzmem ja papir i olovku i pomislim kako je ovo laka vežba. Međutim tu zabodem jedno pet minuta ne znajući šta da napišem i onda dignem ruke i pomislim ”dobro, posle ću to, aj da pročitam šta piše dalje…”. A u knjizi dalje piše ”ako ste zastali i niste znali šta da upišete to je sasvim normalno jer većina ljudi koji pokrenu posao vremenom zaborave šta ih čini srećnim jer se samo fokusiraju na pravljenje para”. Zato mnogi milioneri nisu srećni, a desi se i da po neki izvrši samoubistvo.
Poenta priče je da si ti kao klinac znao šta te čini srećnim i trebale su ti pare da kupiš sladoled, kupiš igricu ili da odeš u bioskop. Pare su bile samo neophodne za ispunjenje tvoje lične želje. Kasnije ljudi se uozbilje, otvore firmu, rade od jutra do mraka i gledaju u stanje na svom računu. Zaborave na sebe.
Često kasnije dolazi i do potpuno iskrivljenog pokušaja oslobađanja iz ovog stanja koje podrugljivo možemo nazvati ”debeli matori ćelavac u jaguaru”. To ti je ono kada izgubiš najlepše godine u podizanju firme i pravljenju para, usput se ugojiš od sedenja za računarom i onda kada napraviš te pare malo poludiš pa u želji da dokažeš sebi i drugima da si uspeo ošišaš se kratko i kupiš crvenog jaguara da se vidi. To je više dijagnoza nego oslobađanje i bogatstvo.
Elem, pre neki dan sam razmišljao kako sam posle 4 godine zatvorio krug i kako mi sada treba tri života da stignem da uradim ono što me interesuje. Sada bih bez problema uradio onaj zadatak sa 300.000$ ali za moja interesovanja mi uopšte ne bi trebalo toliko para iako je sreća neizmerna.
Bavim se karateom, treniram druge, čitam, pišem o tome i snimam video klipove. Potpuno sam zaronio u to sa motivacijom koju sam imao kada sam bio klinac. Tu je i vreme sa porodicom, primećujem da starimo pa uživamo dok gledamo klince kako rastu, uživam u pokazivanju i objašnjavanju. Sada više cenim vreme provedeno sa roditeljima i braćom. Pored toga istorija mi je hobi, a proučavam i pravoslavlje. Čitam, pišem i istražujem sa velikom strašću. Prosto jedva stižem sve to, a posao je postao samo posao. Mada ja taj posao takođe volim i doživljavam ga kao izazov ali ne zauzima mi više sve vreme već ima svoje mesto. Drugim rečima ponovo sam pronašao sebe i osećam se bogat.
Pravoslavni koncept bogatstva
Sreća i bogatstvo su danas svima jasni termini i potpuno drugačiji od načina kako se to definisalo u srednjem veku i iz toga mnogo možemo naučiti.
Koncept ”sreće” ili fortune je uvezen u novije vreme sa zapada i svi koji su se bavili ovim konceptom su svesni koliko je on bušan. Na podsvesnom nivou to je ona poruka da radiš ono što te čini srećnim u životu. Vrlo površan cilj i kratkotrajni efekat.
U staro vreme se koristio termin ”bogat”, međutim kada se za nekoga kaže da je bogat ne misli se na količinu novca koji ima već je to vrlo relativan izraz u smislu da li je pronašao sebe. Sama reč vam kaže – bogat je onaj koji zna za Boga. A ko zna za Boga? Hrišćansko tumačenje kaže da je Bog u svima nama i da treba da pronađemo Boga u sebi. Drugim rečima treba da pronaćemo sebe, svoj dar ili smisao svog života. Lepo je kada sebe pronađemo u podizanju porodice, deci, ljubavi ili posvećenosti nekoj umetnosti ili gajenju, izgradnji, podizanju, vaspitanju, pisanju…
Novac može biti korak ka pravom bogatstvu ali samo u slučajevima kada je potreban da bi se bavili svojim darom ili kada nema osnovnih uslova za normalan život – krov nad glavom, plaćanje struje, udžbenici za dete, hrana… dakle novac je samo pomagalo. Novac sam po sebi ne garantuje sreću i čežnja ka neograničenim količinama novca obično pokazuje da svoj smisao niste pronašli.
Zaključak, ti si ”bogat čovek” nije uvek u parama ili čak i ako jeste pare su samo posrednik do pravog bogatstva. Jer kako pravoslavno učenje kaže, sve je to lažni sjaj – novac, moć i slava, a spaseni su oni koji znaju za Boga. Oni će pronaći spasenje, a to spasenje nije masovno već je vrlo individualno. Pronaći boga znači pronaći ono što voliš, svoj mir ili pronaći svoj dar. Za nekoga je to život na planini i čuvanje ovaca, za nekoga je to podizanje imanja, škole, crkve ili grada, za nekoga je muzika, a za nekoga je to vaspitanje dece…
Šta je tvoj dar?
Izvor: Miloš
