Svaki čovek, ako je normalan, mora imati nadu i mora imati optimizam – sve drugo (malodušnost, ogorčenost, samonipodaštavanje, sarkazam, ismevanje svega i svačega, mladalačka oholost, strah i sl.) je bolest i otrov koji mediji svakodnevno seju u našu svest. Tačnije – vlast preko medija. Beznađe se mora odagnati tako što ćemo jednog po jednog čoveka iznositi iz „kaveza“ u koji je sam, dobrovoljno ušao.
Knjiga Naomi Klajn „Doktrina šoka“ uživo u Srbiji. Poplave, otpuštanja, protesti… sve putem medija. U kući u kojoj je ognjište zamenjeno televizijom ili internetom – šok uglavnom ne potiče iz realnog sveta već iz pokretnih slika – informacija koje filtrira i priprema neko drugi.
Elektrošoka nema ako nema struje… tako su i mediji za svest upravo što i provodni kabal za struju. Što više imaš kontakata sa medijima – to si više izložen šoku – kontaminaciji. Evo priče o modelu naučene bespomoćnosti – psihologa Martina Seligmana, uživo primenjena poslednje dve decenije u Srbiji.
Zašto su mladi puni defetizma – predaje bez borbe!?
Zašto su prepuni ironije i sarkazma – nepoverenja i u sadašnjost i u budućnost, tačnije puni sarkazma zbog nemanja optimizma i nade!?
Zašto je bezvoljnost sveprisutna? Zašto je na izborima sve više „belih listića“?
…ili…
Zašto se narod ne pokrene i ne probudi…!?
Kad će se pokrenuti socijalni ako ne politički protesti u Srbiji!?
Zašto je Srbin postao deo istog procesa kao i Indijanci i Crnci u Americi?
Odgovor je u psihologiji i zove se „naučena bespomoćnost“.
Kad neku zajednicu bombardujete 20 godina samo negativnim vestima, ratom, siromaštvom, nezaposlenošću, medijskim montiranjem problema i tamo gde ih nema… dobijete Srbiju i njen narod kakav je danas.
Svako veče u dnevniku ako nema izveštaja o sirotinji, o tome kako smo poslednji i predposlednji po ovoj i onoj listi zemalja sveta ili Evrope… o nasilju na stadionima ili kamenovanju pederbala ili štrajkovima i protestima… eto ga izveštaj o smrti u požaru… smrti od poplave… ili na samom kraju, ako ništa drugo – u vremenskoj prognozi moraju da izveste o zemljotresu ili olujnom nevremenu…
Loše vesti su đavolje vesti… naspram Jevanđelja – DOBRE VESTI!
Pavlovljev eksperiment na psima (iz osnovne i srednje škole učen na časovima biologije) je dokazao da i životinje a i ljudi uče tako što prepoznaju događaje koji se ponavljaju u njihovoj okolini i stiču tzv. „uslovni refleks“. Tako psi u određeno doba dana kad im je davana hrana lučili su u većoj meri pljuvačne fermente itd.
„Naučena bespomoćnost“ je isti eksperiment ali u negativnom pravcu.
Iz grupe mladih pasa uzeli su najinteligentnije i najveselije kuče. Stavili ga u kavez. Ono je i dalje skakalo uz rešetke, lajalo i pokušavalo da se umiljava i igra kako bi ga pustili. Zatim su pustili struju u rešetke kaveza. Na svako približavanje rešetkama pas bi doživeo elektro šok. Posle dva dana prestao je da se približava ivicama kaveza i kad bi se pojavile poznate osobe ali i kad bi mu davali hranu i prestao je da jede. Pas se sklupčao na sredini kaveza i više nije ni lajao niti se kretao, niti pio niti jeo. Trećeg dana su isključili struju iz rešetki ali se pas više nije kretao, sklupčan na sredini kaveza. Otvorili su mu i vrata na kavezu ali ni tada on nije hteo da izađe iz kaveza.
To je promena psihologije koju je doživeo naš srpski narod.
Beznađe se mora odagnati tako što ćemo jednog po jednog čoveka iznositi iz „kaveza“. Autor scenarija serije „Moj rođak sa sela“ Radoslav Pavlović u jednom intervjuu je rekao „svako ko živi ako je normalan, mora biti optimista i mora imati nadu“!
To što Pavlović podržava političku opciju SNS koja vodi u ambis… je neka druga priča. Žuti pentagram je isto pentagram makar i promenio boju iz crvene kako bi ponovo vladao pravoslavnom Srbijom … Zabludeli su mnogi pa i u svetu književnosti, pa i nacionalisti i rodoljubi…
Nada je ono za šta se moramo boriti na prvom mestu jer svake decenije beznađe ubije po 300.000 ljudi u Srbiji.
Nada je „POVERENJE U SOPSTVENO OKRUŽENJE“.
Dejan Komnenović
Informativna služba Radija Snaga Naroda
Obrada članka: Vizionarski
