Piše P. Rakočević, Štutgart
Ako se neki čitalac upita kakav je to naslov da stanova u Nemačkkoj i ima i nema, evo jasnog odgovora: slično situaciji na tržištu stanova za iznajmljivanje u Beogradu i drugim većim gradovima u Srbiji, gde stanova i ima i nema, posebno nema za tzv. „plići džep“ -tako je i u celoj Nemačkoj. Pogotovo ako zainteresovani žele da nađu stan za koji prema svojim primanjima mogu da plate kiriju.
Po zvaničnim izjavama statističke službe, momentalno na tržištu izdavanja stanova u Nemačkoj nedostaje između 500.000 i 700.000 stanova nižih ili maksimalno srednje viokih zakupnina. Drugi, takođe zvanični podaci kazuju da istovremeno čak i do dva miliona stanova na celoj teritoriji Nemačke -stoje prazni. Naravno čak i oni koji bi po stanju nekretnine, kvalitetu, veličini objekta i delu grada u kome se nalaze, mogli da se izdaju novim stanarima po relativno pristupačnim zakupninama – se ne izdaju. Pitanje- zašto je to tako se nameće samo po sebi.
ZAŠTO U NEMAČKOJ 2 MILIONA STANOVA STOJI PRAZNO?
No- počnimo redom. Sve do pre oko petnaesetak godina je u Nemačkoj izgrađeno uz pomoć poreskih olakšica graditeljima, dodelama jeftinijih placeva za gradnju ili davanjem jeftinijih kredita više stotina hiljada tzv „socijalnih stanova“. Graditelja ili investitori su se obavezali da se za određeni broj godina, što je variralo od pokrajine do pokrajine, ti stanovi izdaju po umerenijim cenama, posebno socijalno ugroženim i finansijski slabije stojećim porodicama npr. sa decom, zatim penzionerima sa malim penzijama itd. Poznato je da u Nemačkoj oko 42% od ukupno 40 miliona domaćinstava – ima stanove u svojini, dok oko 58% domaćinstava su zakupci stanova za dosta visoke kirije. Nemačka danas ima sa doseljenicima i tzv. „azilantima“ ukupno oko 83 miliona stanovnika.
Sve je više doseljenika iz siromašnijih članica EU, kao npr. iz Rumunije i Bugarske koje dolaskom u Nemačku traže bolje plaćeni posao nego u svojojim postojbinamlja, ali ujedno i stanove. To pokušavaju i mnogi azilanti koji su dobili pravo ostanka u zemlji Germana i našli plaćena zaposlenja, pa žele da se što pre presele iz nužnog smeštaja -najčešće u kontejnerima za stanovanje, u neke pristojne stanove i da iz zemalja svojih porekla dovedu članove porodica koje su ostale negde u Africi, Aziji ili na Bliskom Istoku. Ako znamo da momentalno, zajedno sa beguncima od rata u Ukrajini, u Nemačkoj živi između 3 i 4 milona doseljenika i tzv. azilanata, od kojih bar više stotina hiljada traži stanove, onda je jasno koliki je pritisak na tržište izdavanja istih. Potražnja je velika pa zato i cene stalno rastu!
Pomenimo da cene zakupnine stanova u velikim gradovima po kvadratnom metru površine iznose u Minhenu čak i do 22 €/kvadrat, u Frankfurtu na Majni 20 €, u Berlinu 18 €, cena je u Štutgartu kao prosek 17 €/kvadrat a u Dizeldorfu oko 16 €. Uz to dolaze i dodatni troškovi za grejanje, stuju, vodu, odnošenj smeća, za hauzmajstora ako ga objekat ima, garažu isl. Prosečna cena, ako se uzmu u obzir svi postojeći stanovi u Nemačkoj, iznosi u starijim zgradama 11,60 €/po kvadratnom metru, u novogradnjama oko 14 €/kvadrat. Samo u manjim gradovima ili selima, gde nema industrije i dovoljno radnih mesta , cene su povoljnije. I na ove „niske“ cene dolaze dodatni troškovi za grejanje, struju, vodu itd. Zato svako ko se odluči da dođe na rad u Nemačku mora da se uz neto-platu koju će, posle odbitaka svih doprinosa dobiti, da se raspita i o ceni stanovanja- znači da se preračuna da li mu se dolazak uopšte finansijski isplati- ako želi da živi u nekom koliko-toliko „normalnom“ stanu!
Ranijih decenija je nemačka država podržavala godišnju izgradnju i do 100.000 stanova namenjenih pomenutim siromašnijim stanarima, ali danas toga skoro da više nema. I pored svakogodišnjih obećanja da će se uskoro nastaviti sa većom izgradnjom novih stanbenih objekata, za sada od izgradnje još nema ništa. Tako je 2024. g. izgrađeno samo 23.000 stanova -a priliv pomenutih grupacija ljudi je ostao konstantno veliki.
Čak i ogromne firme koje su svojevremeno od države preuzele dobar deo socijalnih stanova, kao npr. firma VONOVIA koja poseduje 363.500 tzv. socijalnih stanova, i firma DOJČE VONEN sa 163.100 stanova u vlasništvu, skoro da ne grade nove stanove nego od postojećih žele da izvuku podizanjem kirija kada god je to moguće, maksimalnu finansijsku korist. Stručnjaci tvrde, da bi se bar minimalno ublažila momentalno najveća kriza nestašice stanova, ove, 2025. g. treba izgraditi najmanje 62.500 socijalnih stanova. To će, kako izgleda, po ko zna koji put do danas, opet ostati čuveni „sanak pusti“! Ubeđeni smo da će neki čitalac pitati kako pojasniti nestašicu stanova -a navodno 2 miliona stoje prazni? Vlasnici stanova bi hteli da izdaju stanove, to stoji, ali da im, npr. država,pokrajine ili gradovi garantuju i da u ime socijano ugroženih stanara, plaćaju zakupnine i troškova za grejanje, struju, vodu itd. -I, što je još značajnije, da plaćaju iz budžeta za pomaganje socijalnih slučajeva, eventualno i potrebne opravke stanova. Činjenica je, da mnogi stanari -posebno azilanti, nenaviknuti na evropsku kulturu szanovanja ili Nemci koji „padnu“ na alkohol ili drogu, pa su od kulture stanovanja odavno digli ruke , za veoma kratko vreme mogu toliko da ruiniraju i bukvalno da unište stanove, da svi, čak i dugogodišnji prihodi od izdavanja, ne mogu da pokriju troškove opravki. Predlagano rešenje pitanja ko će da preuzme troškove opravki uništenih stanova posle iseljenja malo civilizovanih stanara još nije na vidiku.
PREDLOZI DA SE VLASNICI PRAZNIH STANOVA PRISILE NA IZDAVANjE POSTOJE- ALI VLADU SPREČAVA DA REAGUJE -USTAV NEMAČKE
Više predloga stranke Zelenih ali i stranke Levice, da država i druge institucije , uz redovno davanje socijalne pomoći koja, uglavnom sadrži uobičajne dotacije za deo kirije, koje su za zakup novih prebivališta preniske, preuzme i dodatne moguće troškove, pa i opravke uništenih stanova, do danas nisu urodili plodom. Zato se pomenuti prazni stanovi ne izdaju. Vlasnici verovatno čekaju neka bolja, za izdavanje sigurnija vremena. Nije prošao ni predlog za donošenja zakona da vlasnici moraju da izdaju stanove ili da im se stanovi oduzmu. Razmatrana je mogućnost da se na takve stanove uvede toliko visok porez koji bi vlasnike naterao na izdavanje. Ali- nikakvih rezultata po tim pitanjima na vidiku. Jer je Ustavom države privatna svojina, ako nisu u pitanju plaćanja državi, plenidbe uslovljene sudskim presudama npr. za neplaćeni porez isl. Je totalno zaštićena. Znači- ne kao u Srbiji gde je otimanje stanova samovoljom izvršitelja postalo, javljaju mediji, svakodnevnica. Zbog dugovi vlasnika stanova prema ko zna kome, često -u odnosu na vrednosti stanova koje poseduju su samo neki minimalni iznosi u pitanju, ali se ipak čak i policijskom intervencijom stanovi otimaju a vlasnici isteruju na ulicu!
Po nemačkim propisima, nekim zakonima ali i po već donetim sudskim presudama, ukoliko stanodavac želi da nekome iz bilo kog, čak veoma opravdanog i ozbiljnog razloga otkaže stan, to će često biti čuvena „nemoguća misija“! Ako stanar ima malu decu, ako je prestar ili bolestan itd. proces iseljavanja iz stana može da traje dosta dugo, nekada čak uz peripetije po sudovima, i po nekoliko godina. Neplaćene kirije vlasnik može da pokuša da naplati uz pomoć sudskih presuda zaplenom npr. dela plate ili bilo koje druge imovine, -ali i to je često nemoguće. Kako od nekoga zapleniti nešto kada on nema ništa? – Suma koju neko privređuje a živi kao samac, ako je manja od 1.555 € od 1. jula 2025. ne može da se pleni. Bez obzira o kakvom dugu se radi- dugu za kirije, za razne kupovine, pa čak ako neko duguje porez državi a nema druge prihode veće od 1555 € -ili vrednu imovinu, zaplena je tabu. Ako dužik živi u nekom stanu sa ženom i npr. dvoje maloletne dece, onda sudski izvršitelji na osnovu sudskog rešenja mogu da plene za neplaćenu kiriju ili druge dugove, samo deo sume koja je sabrato i sa zaradom supruge ako radi, veća od 2470 € ! A ta „preostala suma“ preko pomenutog limita je često nula!
Iz ovog najnovijeg priopisa se jasno vidi da nekome ko živi od socijalne pomoći ili malo zarađuje, ima više dece isl. plenidba zarade da bi se naplatili dugovi za kiriju je praktično nemoguća – ako kod stanara ne postoji suficit novca preko pomenutih limita . Isto važi i za plenidbu stvari. – I tu postoji čitava lista šta izvršitelj ne sme da pleni- od kreveta, kompletnog pokućstva, nameštaja, obične garderobe za svakodnevnu upotrebu pa čak do televizora je plenidba nemoguća. Pošto izbacivanje neplatiša kirija iz stanova ide veoma teško, a naplata dugova često skoro nemoguća, dok stanar i dalje mesecima besplatno živi u tuđem stanu, onda je razlog veoma jasan zašto mnogi vlasnici ne izdaju svoje stanove. Nemački mediji odavno izveštavaju o tzv. „stanarima- nomadima“ koji se -kada oštete stan ili delove stana i više meseci ne plate kirije, a da ne bi ostali bez struje ili grejanja plaćaju samo to, sele, ako uspeju da nađu, u neki drugi stan gde se priča ponavlja, lja stan često namerno, ruinira. Neko ko jednom ili više puta zbog niskih primanja uspe da izbegne sudski naloženu plenidbu biva upisan u centralne registre, tako da nikada više ne može da kupuje nešto na kredit, često ne može da otvori tekući račun u banci ili da iznajmi drugi stan. Zato nije nikakvo čudo da danas u navodno bogatoj Nemačkoj po nekim procenama skoro 500.000 ljudi uglavnom opterećenih problemima sa alokohlom ili drogama, je u nemogućnosti da nađu nekakav smeštaj, pa žive na ulicama, noćivaju u podrumima, ruševinama, napuštenim barakama ili na klupama po parkovima pa čak i na grobljima!
IZGRADNjA SOCIJALNIH STANOVA KASNI JER NOVCA ZA TO -NIGDE. DANAS JE NEMAČKIM POLITIČARIMA VARŽNIJE FINANSIRANjE RATOVA
Nažalost nemačkim političarima je postalo važnije „igranje ratovima“ raspirivanjem novih ratišta uz desetine milijardi evra godišnje pomoći onim saveznicima od ranije, npr. iz Drugog svetskog rata , nego danas izgradnja jeftinih stanova za svoje sugrađane. Pomoć davana i koja se i danas daje onima koji su listom bili na strani Hitlera ili njihovim potomcima, je odavno uobičajena prioritetna stavka u budžetskim rashodima države. Kao npr. finansijska pomoć Ukrajincima, koji su itekako pomagali esesovcima u prodoru od 1941.g. pa dalje na Moskvu, uz to su rado učestvovali i u masovnim likvidacijama Jevreja. Najgrozniji primer kolaboracije Ukrajinaca bilo je streljanje u Babin Jaru za samo 3 dana preko 33.000 Jevreja- dece, žena, staraca i odraslih. Čak i svima drugima koji uspeju da dokažu da vode rat protiv Ruske Federacije- ili njenih interesa , bez obzira u kojoj zabiti planete Zemlja to čine, zapadne sile zajedno sa Nemačkom, finansijski i dostavom naoružanja će pomoći te ratove milijardama dolara i evra. To su činile i bivše nemačke vlade , to čini i ova danas. Na kraju -i Srbi znaju kako su esesovci u Drugom svetskom ratu pomagali hrvatske ustše da kolju Srbe- od novorođemčadi do starica i staraca. Kasnije, devedestih godina prošlog veka su to činile i nove nemačke tobože „demokrate“ -potpirujući građanski rat u Jugoslaviji, pomažući navodno nekadašnjeg „Titovog partizana i komunistu“ Franju Tuđmana u borbi protiv Srba kako bi Hrvati (naravno i Slovenci) rasturili Jugoslaviju! Izgleda -revanšisti nikada da izumru u Nemačkoj -pa neka košta šta košta! I nemačkog novca i tuđih ljudskih žrtava.
Nemačka, danas zbog rata u Ukrajini, nema više novca ni za preko potrebne obnove više hiljada skoro trulih mostova, obnove asfalta po gradskim ulicamna prepunih rupetina, renoviranja škola i obdaništa, opravke bolnica, za obnavljanja puteva i autoputeva i tome slično- a lista potrebština je iz godine u godinu sve duža. Mnogi Nemci, ali i stranci koji već decenijama žive sa Nemcima, privređuju i svojim porezima svih vrsta koje moraju da plaćaju, pa neprekidno pune budžet države se pitaju, šta bi sve moglo da se uradi u Nemačkoj za oko 60 milijardi evra -neke procene idu i do 80 milijardi, koliko je Nemačka navodno platila do sada onom, kako Srbi vole da kažu, „žilet i nešto“ visokom lošem glumcu i komedijantu Zelenskom da godinama vodi rat protiv Ruske federacije? Toj sumi, kažu kritičari, treba dodati i već plairanih za ovu i dolazeću godinu „dotaciju“ nemačkoj armiji od 100 milijardi evra za nabavku novih borbeno-napadnih sistema navodno preko potrebnih zbog tobože „rastuće opasnosti da Rusija napadne i Baltičke državice, pa i samu Nemačku“! Ne treba biti matematičar da se sabere uz pomenutih najmanje 160 milijardi i još oko 30. Milijardi evra koje nemačke poreske platiše plaćaju godišnje za smeštaj, ishranu, lečenje, obrazovanje, za svakomesečne dodele tzv. „džeparca“ isl. za najmanje 2.5 miliona azilanata- pa bi ukupna suma bila oko neverovatnih 190 milijardi evra! Na tu sumu treba nadodati i od Trampa diktirano povećano plaćanje u budžet NATO pakta i do neverovatnih 5% od bruto nacionalnog dohotka godišnje. Kolika će ta suma stgvarno biti ostaje da se vidi. Ekonomski stručnjaci tvrde da bi to bila polovina sveukupnog godišnjeg budžeta za sve rashode u državi koji su za 2026.g. predviđeni sa oko 540 milijardi evra! Ali- ratni pohodi Germana, ovekovečeni još od ruske carice nemačkog porekla Katarine Velike kao „Drang nach Osten“ -na srpskom „Prodor na istok“ -znači rat protiv Rusije i tamošnjeg većinskog naroda slovenskog porekla, je, kako se vidi kod angažovanja Ukrajine da vodi rat protiv Ruske Federacije, „ programiran“ u genima i današnjih Nemaca. Pa neka košta šta košta!
NEMCI, SLIČNO STANOVNICIMA SRBIJE, SE O MNOGIM POTEZIMA VLADE SVE MANjE- TAČNIJE REČENO UOPŠTE NE PITAJU
Prosto je neverovatno koliko su postali česti mnogi veoma loši potezi sa dalekosežnim posledicama nekih, pa i tzv. samo deklarativno „demokratskih vlada“ članica Evropske unije -izabranih tobože od naroda. One nas itekako potsećaju na mnoge loše odluke srpske Vlade. Jer kao i građane u Srbiji, ni Nemce niko ne pita ništa kada se odlučuje šta je zaista potrebno narodu a šta su državne muvačine, ili, nažalost i u EU moguća provođenja koruptivnih radnji u korist pojedinih političara. Ni u Nemačakoj skoro niko da pokrene u javnu raspravu i u masovne proteste -ako ne protiv indirektno dosada vođenih ratova dostavom nemačkog novca i oružja nekoj od država- učesnica , kao nekada Avganistanu, pa onda Siriji, Hrvatskoj, BiH , Šiptarima na Kosovu itd. onda bar da se protestvuje protiv „pravog“ rata u Ukrajini – postavljanjem pitanja , zašto se desetinama milijardi evra pomaže taj rat protiv Ruske Federacije? Protiv države koja je decenijama jeftinim isporukama gasa, nafte i brojnih drugih sirovina, i otvaranja svog velikog tržišta nemačkim proizvođačima svega i svačega, itekako pomogla brzi razvoj nemačke industrije? D a li se u glavama nekih nemačkih političara opet javio „crv“ žudnje, kao u Velikom i kasnije u Drugom svetskom ratu – za „prodor na istok“? I zašto? Možda se neko od nemačkih političara prisetio izjave bivše Jevrejke Malden Olbrajt koja je zahtevala da se Rusiji oduzme Sibir, prebogat svakakvim sirovinama i „dodeli“ na korišćenje svetu- tačnije zapadnim silama? Pa sada, plaćanjem u smislu neka košta šta košta, da za uništenje Rusije i okupaciju Sibira ne ginu Nemci nego tamo neki Ukrajinci? I opet bi da pokušaju ono što ni Napoleon ni kajzer Vilhelm pa ni Hitler nisu uspeli, a to neće sigurno uspeti ni Amerikanci, a još manje današnji Nemci, da najzad porobe Rusiju, njene narode i prigrabe sve njihove resurse.
U glavama političara, svih „boja“ i iz svih naroda, verovatno se prepliću svi mogući i nemogući planovi, sve lagarije i planirane prevare ali i sve podlosti – rekao je jedan satiričar uz dodatak -citat: zato „budale i fantasti ne izumiru. Uvek se rađaju, odrastaju i stasaju nove budale pa postaju- političari i samozvane vođe naroda“. Da li je tako i u nas Srba? Verovatno. Što je istina- istina je!
