Stara Srbija, osnivanje srpskog konzulata

0
2517

U feljtonu koji je pred vama ukratko ćemo predstaviti organizaciju, položaj i osnivanje prvih srpskih konzulata, položaj srpskog naroda i borbu države za svoju teritoriju na tlu Stare Srbije tokom 19. veka.

Konzulati – „kapija kroz koju će Srbija doći na Kosovo“

rsz_011_001
Stara Priština

To što se dešavalo kroz dugotrajni period robovanja, ponavljalo se čak i krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Naša arhivska istraživanja o genocidu nad Srbima na Kosovu, od strane Turaka i Arbanasa, u vremenu od 1890. do 1912. godine, to neminovno potvrđuju. Blagodareći činjenici, što je kraljevina Srbija u dane obeležavanja petstogodišnjice od kosovske bitke 1889. godine, odlučila da u evropskom delu Turske ustanovi nekoliko svojih predstavništava (konzulata), među kojima i Konzulat u Prištini. Da ona tada nije to učinila, mi bi samo u globalu znali o patnjama kosovskih Srba. Ovako pak, od srpskih konzula, koji su radili u Prištini, ostali su nam konkretni izveštaji, beleške i putopisi o događajima na Kosovu za jedan vremenski interval od 23 godine, odnosno od 1890. do 1913. godine, kada je Konzulat prestao sa radom.

I zaista, konzulska pisma pokazuju svu surovost, kojom su Arbanasi mučili, ubijali, spaljivali, pljačkali i do istrebljenja gonili Srbe sa Kosova; naravno, uz pomoć svojih podstrekača Turaka i turske vlasti uopšte.

Konzulatom su upravljali odabrani ljudi, kojima je Srbija tada obilovala. NJihova je osnovna dužnost bila da dostojanstveno predstavljaju svoju zemlju u sredini u kojoj su se nalazili, zatim da štite svoje sunarodnike od zuluma Arbanasa i Turaka; da otvaraju škole i razvijaju prosvetu i propagandu po instrukcijama Ministarstva inostranih dela Srbije i, najzad, da redovno podnose detaljne izveštaje o stanju u oblasti u kojoj rade i žive.

Srpski Konzulat u Prištini pokrivao je teritoriju Kosovskog vilajeta. Ali, u tom prostoru bitno obeležje vilajeta činilo je Kosovo, zato mu je po njemu i dato ime. Skoplje je predstavljalo centar odakle se upravljalo vilajetom (pokrajinom). U njemu je sedeo valija (upravitelj), koji je upravljao vilajetom. On je bio paša i njemu su potčinjeni bili svi funkcioneri u vilajetu.

Da Vas podsetimo:  Novi pozivi za zaoštravanje mera u Nemačkoj protiv kovida-19

Načelno, pod kompetenciju prištinskog konzula potpadao je i Sandžak. No, zbog komplikovane situacije na Kosovu, vlada srpska je odredila Carinarnicu Javor za politički rad u Sandžaku. NJoj je delimično pomagala i Carinarnica Raška, tako, da je konzul u Prištini koncentrisao svoju aktivnost gotovo isključivo na Kosovo.

Pored Prištine, važna mesta na Kosovu bila su Peć, Prizren, Mitrovica, Vučitrn, Gnjilane i Đakovica. U Prizrenu i Mitrovici postojali su ruski i austrijski konzuli. U Mitrovici je bazirana bila jedna turska divizija, a u Prištini se nalazilo sedište načelnika okruga – mutesarifa i muftije – verskog poglavara za Kosovski vilajet. Pojedinim srezovima, odnosno kazama, upravljali su kajmakami. To praktično znači da se vlast vilajetska nalazila u rukama dva čoveka – valije u Skoplju i mutesarifa u Prištini.

Plan grada Skoplja
Plan grada Skoplja iz tog perioda

Za prvog konzula prištinskog postavljen je Luka Marinković. Ali njegovo službovanje bilo je kratkog veka, jer su ga Arbanasi ubili ispred samog Konzulata 1890. godine. Turci i Arbanasi nerado su gledali postojanje jedne takve srpske ustanove, kao što je Konzulat. Čak su pokušali da ga zapale. A mutesarif je zabranio svim ljudima, da ne smeju ići u Konzulat, „jer je to kapija kroz koju će Srbija doći ia Kosovo“.

Posle smrti Marinkovića za konzula je naimenovan Branislav Nušić, književnik. Nešto kasnije došao je Todor Stanković, pa dr Miroslav Salajković, diplomata; zatim dr Milan Pećanac, Svetislav Simić i, naposletku Milan Rakić, pesnik. Ponekad je, u otsustvu konzula, tu dužnost obavljao pisar ili dragoman Konzulata. Svojim radom, sposobnošću i taktičnošću, naročito su se istakli Todor Stanković i Svetislav Simić.

Preuzeto iz knjige Branka Peruničića –

„Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900“
 
Prvi put objavljeno: 1890
www.kmnovine.com

 

Da Vas podsetimo:  Milo Lompar: Komunizam je bio tolerantniji od levo-liberalne ideologije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime