Staro groblje u Nišu – istorija zarasla u korov, neispunjeno obećanje da će biti memorijalni kompleks

0
55

Imena Koleta Rašića, učitelja Tase, Stanka Vlasotinčanina, porodice Apel i mnogih drugih značajnih niških ličnosti urezana su na spomenicima na Starom Groblju koje i nakon dugogodišnje inicijative da postane memorijalni kompleks ni danas zvanično nema taj status.

Korov i rastinje zaklanjaju značajna imena; foto: T. T.

Građani, ali i opozocija gotovo svake godine apeluju na gradsku vlast da adekvatnije održava najpoznatije niško groblje koje često obrasta u korov i rastinje, a stabla padaju i oštećuju nadgrobne ploče i grobnice. Radnici JKP „Mediana“ počeli su da kose i krče korov, a Grad treba da odgovori kada će sistemski urediti ovo svedočanstvo istorije Niša.

Na niškom Starom groblju koje godinama prate zanimarivanje i obećanja različitih gradskih vlasti da će postati memorijalni kompleks, ima oko 3.ooo grobova i tu počiva oko 20.000 Nišlija. Među njima su vojnici, lekari, industrijalci, zanatlije, železničari i obični ljudi koji su zajedno sa svojim porodicama sahranjivani na tom mestu. I pored velikog značaja koji samo groblje, ali i najistaknutnutije Nišlije imaju za građane, preko 17 hektara tog kompleksa redovno obrasta u korov i rastinje.

Po rečima istraživača i pisca iz Niša Miroslava Veličkovića, i pored toga što je iz budžeta Grada opredeljeno oko 1.500.000 evra za održavanje zelenih javnih površina, što uključuje i Staro groblje, ono se ovog leta po prvi put kosi. Polovinu groblja moguće je obići dok je drugi deo gotovo nepregledan zbog visokog rastinja.

Porodica Apel sazidala nišku pivaru; foto: T. T.

Po rečima istraživača i pisca iz Niša Miroslava Veličkovića, i pored toga što je iz budžeta Grada opredeljeno oko 1.500.000 evra za održavanje zelenih javnih površina, što uključuje i Staro groblje, ono se ovog leta po prvi put kosi. Polovinu groblja moguće je obići dok je drugi deo gotovo nepregledan zbog visokog rastinja.

Da Vas podsetimo:  Fijasko politike pritisaka ili ne vole Srbi baš toliko Rusiju, koliko mrze SAD i NATO

Na istočnoj strani u delu koji je sveže pokošen, a kada govorimo o značajnim industrijalcima koji su gradili u Nišu posle oslobođenja grada, moguće je videti spomenik porodice Apel koja je sazidala prvu nišku pivaru. Među industrijalcima je Mita Ristić vlasnik prve srpske fabrike tekstila, gde je kasnije nastao “Niteks” – današnji „Beneton“ i Vasilije Milojković osnivač farike guma „Balkan“, današnji „Vulkan“.

Kafana Amerikanac jedna je od najstarijih i najpoznatijih u Nišu; foto: T. T.

To su ljudi koji su obeležili Niš pre više od jednog veka. Tada je napravljen urbanistički plan, sazidane su crkve, česme, škole i fabrike koje se i dan danas nalaze na istim lokacijama. Dakle, živimo po nekim merilima, kriterijumima i u nekom urbanističkom životnom smislu na temeljima koje su oni postavili, a kako se mi ophodimo prema njima – kaže Veličković.

Pored industrijalaca, u zapadnom i zapuštenijem delu groblja gde stabla padaju preko nadgrobnih ploča, zajedno sa porodicom počiva i Nikola Mandić koji je otvorio jednu od najpoznatijih niških kafana – Amerikanac.

Do spomenika Koleta Rašića gotovo je nemoguće doći; foto: T. T.U neadekvatnom ambijentu i većinom godine borave i spomenici članova i osnivača Niškog komiteta među kojima su čuveni Nikola Kole Rašić, prota Petar Ikonomović, Todor Stanković, Todor Milovanović, kao i porodice Uzunović i Đulizibarić koje su učestvovale u oslobađanju grada od Turaka.

Za Gvozdeni puk kakav znamo, istraživač Veličković izdvaja četiri najzaslužnija imena. Milan Najdanović, Jordan Milovanović, Vladimir Makojević i Mihajlo Vasković bili su oficiri Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihajlo“, koji su dali svoje živote tokom rata sa Bugarima 1913. godine tokom Bregalničke bitke.

Najimpresivniji spomenici na groblju su spomenici trgovaca koji su velelepnošću spomenika želili da pokažu moć i bogatstvo, dok je najmonumentalniji posvećen Stanku Vlasotinčaninu koji se u 19. veku borio protiv Turaka.

Da Vas podsetimo:  Da li je Srbiji potrebna nuklearka?
Najmonumentalniji spomenik posvećen Stanku Vlasotinčaninu; foto: T. T.

Od prosvetara naistaknutija ličnost je Antanasije Petrović, Nišlijama poznatiji kao učitelj Tasa, kao i njegov učenik, kasnije i zet – učitelj Mile. Tu su i spomenici brojnih vojnih lekara, pesnika i intlektualaca, čija imena čuvaju od zaborava samo nadgrobne ploče koje se nadziru kroz rastinje.

Staro groblje uglavnom posećuju samo istraživači, ali to ne važi i za spomenik pesnika Proke Jovkića – Nestora Žučnog koji je najtraženiji i najposećeniji spomenik na Starom groblju za koji se interesuju mnogi građani, učenici i pesnici – napominje Veličković.

Kako se na groblju ljudi ne sahranjuju još od 1971. godine, ono je decenijama bez svog čuvara, a da li će to biti omogućeno, kako nesaveseni građani ne bi uništavali spomenike i grobnice, nije poznato, jer iz Grada nisu odgovorili na pitanja Južnih vesti. Nisu odgovorili ni kada će ideja o memorijalnom kompleksu zaživeti, pa nije poznato kakva je sudbina Starog niškog groblja.

Inače, kao značajno kulturno dobro, kompleks Starog groblja je 1987. godine stavljen pod zaštitu države.

Iz opozicije apeluju na vlast da se pobrine za Staro groblje

Nakon najave aleje zaslužnih građana Branislav Jovanović, odbornik koalicije „Niš, moj grad“, napomenuo je da je Staro groblje praktično u korovu iako je gradska vlast pre par godina najavila da će postati memorijalni park.

Kao što vidimo ništa od tih priča, jer Niš je grad praznih obećanja koje dobijamo više od deset godina“ – kaže odbornik Jovanović.

On ističe da odnos prema pokojnima predstavlja odraz naše kulture i odgovornosti, a da se sada na tom mestu okupljaju ljudi skloni porocima, kao i da čopori pasa napadaju prolaznike.

Novac se troši uzalud i nenamenski. Sigurni smo da u budžetu ima novca, ali odlazi na pogrešnu stranu. Najavili su i da će u prigradskim i seoskim delovima grada urediti groblja, ali kako da im verujemo kad ovo u centru liči na film strave i užasa – poručuje Jovanović.

Odbornik sa Palilule Aleksandar Živadinović, kaže da je više puta podnosio odborničku inicijativu kroz koju je tražio da se opravdaju sredstva koje je Grad 2021. godine opredelio za JKP „Mediana“.

Da Vas podsetimo:  GDE JE SRBIJA DANAS? Gazimo preko mrtvih, novac nam vrhovni ideal, a radnici – tehnološko roblje!

Gde je 5 miliona dinara za uređenje Starog groblja i 4 miliona dinara za spomen park Bubanj? Tražio sam kao odbornik da se podnese izveštaj kako su i na koji način utrošena ta sredstva, ali, nažalost, to se sve svodi na marketing i obične priče – navode u saopštenju.

Branislav Jovanović zaključio je i da je od obećanja niških čelnika ostao samo korov.

Autor: Tamara Todorović
Izvor: Južne vesti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime