Početkom meseca održan je međustranački dijalog uz posredstvo EU. U Beograd su stigli evropski posrednici, po izjavama, čini se puni elana. Kažu da Evropski parlament nije prethodnih 18 meseci radio u punom kapacitetu, da je ovo prva zvanična poseta članova EP nekoj zemlji. Vladmiri Bilčik čak smatra da bi sastanak trebalo da bude kruna na kojem će se postići dogovor, jer je pre njega održano čak 15 sastanaka sa svim stranama u onlajn formatu. Možda će do dogovora i doći. Lično ću, ipak, ostati skeptičan na konretne rezultate koje će pregovori doneti. Makar dok ih ne budemo videli.
EPA-EFE/ANDREJ CUKIC
Mediji su glavni kamen spoticanja. U paralelni dijalog koji je vlast mudro pokrenula sa strankama koje ne žele posredstvo bilo koga, učestvuju i predstavnici Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine. U zavisnosti od toga ko izjave daje, može se čuti da se medijska slika popravlja, stagnira ili je još gora u odnosu na prošle izbore. Ne može se proceniti na osnovu kojih parametara se iznose ovakve tvrdnje. Može se samo zaključiti da pojavljivanjem predstavnika RTS i RTV, priznaje se nenormalnost. Nije njihovo da budu na sastancima na kojima se pregovara oko poštovanja zakona. Oni bi trebalo da se rukovode zakonima koji važe za medijske kuće u kojima rade. U članu 4. Zakona o javnim medijskim servisima navode se „Osnovna načela rada javnog medijskog servisa“ u kojima jasno piše da se rad javnog medijskog servisa zasniva se na istinitom, nepristrasnom, potpunom i blagovremenom informisanju. Koji deo od ovoga ispinjavaju? Nijedan. O nezavisnosti uređivačke politike, zabrani svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad, ne treba ni trošiti reči. Kada prošitate ceo zakon, a to vam toplo preporučujem, shvatite koliko je veliki mrak i mulj u kojem se RTS i RTV nalaze.
Sve odiše potrebnom regulativom za normalno funkcionisanje, no, realnost je ipak drugačija. Možda su u pravu oni koji tvrde da od osnivanja višestranačja u Srbiji, kada kažu da je svaka vlast vršila pritisak na RTS i RTV. Pritisak jesu vršili ali da dovedu do kršenja apsolutno svih svih članova zakona koji ih reguliše, sigurno nisu. Iz medija se može videti da opozicija koja pregovara uz posredstvo EU ne želi članove RTS i RTV na tim pregovorima. Sa tim sam apsolutno saglasan, nije im mesto za tim stolom. Nisu ravnopravni sagovornici jer upravo zbog toga što su oni popustili pod pritiskom i ne poštuju svoju profesiju, danas imamo problem demokratije u Srbiji. Oni bi trebalo da su ta prva linija odbrane, a postali su nešto sasvim suprotno.
Slučajno ili ne, dan pre sastanka, u Srbiju je stigao mađarski premijer Viktor Orban. Već nekoliko nedelja, on propagira svoj program o „Budućnosti Evropske unije“. Poslednja tačka je da Srbija mora biti primjena u Evropsku uniju. Ovo bi bila sjajna vest da je situacija drugačija. Ovako, usred borbe unutar same EU, gde je Mađarska pod lupom EU zbog kršenja osnovnih načela, nije baš od koristi što lobiraju za Srbiju. Evropska narodna partija (EPP), koja je najveća grupacija u Evropskom parlamentu, suspendovala je Fides još pre dve godine, da bi ove godine došlo do konačnog razilaženja. Za to vreme, stranka koju vodi predsednik Srbije, Sprska napredna stranka, pridružena je članica EPP.
Sve su prilike da će nas hvaljenje Viktora Orbana skupo koštati. Na to se nadovezuje i totalni zastoj u pregovorima oko članstva u EU. Srbija u pregovorima sa EU nije otvorila nijedno poglavlje od 10. decembra 2019. godine. Kada već toga nema, ministarka za Evropske integracije pobedonosno je najavila održavanje Međuvladine konferencije u Luksemburgu. Na njoj je ipak samo predstavljena nova metodologija u pregovorima. Naravno, opet je na delu bila igra reči. Premijerka je nakon konferencije izjavila da je Srbija otvorila klaster 1. Srbija jeste otvorila sva poglavlja koja pripadaju tom klasteru ali nema govora da se to dogodilo na konferenciji u Luksemburgu. Tamo je takvo stanje stvari samo konstatovano.
Ipak, Oliver Varheji je najavio da će Srbija ove godine otvoriti dva klastera za vreme predsedavanja Slovenije. Ovakav razvoj situacije najavljivao je i premijer Slovenije, Janez Janša, kada je rekao da za vreme njihovog predsedavanja planiraju da pokrenu pitanje proširenja EU. Janša, Orban, Varhelji. Bojim se da je ovo trio za neuspeh Srbije.
Šta nas u budućnosti čeka, možemo samo da pretpostavimo. Uhvatili smo se sa „spornom ekipom“ u EU. Ako nemamo rezervni plan, možda nam se ovo dugo putovanje još više oduži. Ako na to dodamo da je sledeći međustranački dijalog zakazan za septembar, čini se da se nikome ne žuri.
Stefan Simić – Programski koordinator, Fondacija Centar za demokratiju. Završio je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Izvor: europenawesternbalkans
