Stižu Mig-ovi

Kada slušate Vučića uviđate da on na svakodnevnim konferencijama za štampu ponavlja mantru: Srbija je stabilna, na dobrom putu, ekonomski napreduje, bezbednosno je sigurna. U osnovi Vučićeva vlada je vlada kontinuiteta jer se nakon Tadića ništa nije promenilo.

Preko deset godina se slama duh i kulturni identitet ponosnog, radnog i ratničkog srpskog naroda. Porodica je razbijena, nemoral u usponu, pravna i ekonomska nesigurnost razarajuće deluje po društvo. Struka se ne konsultuje, ekonomska i intelektualna elita su marginalizovane. Afirmiše se uništenje pravosuđa, korupcija i nerad tolerišu. Iluzorno je očekivati da će vlada koju su sastavljali MekAlister, Devenport i ambasador Skot učiniti bilo šta za Srbiju. Poslušnost Vučića Zapadu je zapanjujuća. Nakon pokušaja ubistva u Srebrenici Vučiću je Skot zabranio da to politički materijalizuje, tako da su igrokaz koji su režirali Britanci materijalizovali upravo oni, jer su pokazali da Vučićev život zavisi od njegove poslušnosti.

Da li je ucenjen Šešeljevom izjavom datom Haškom tribunalu da, ako je kriv on, onda su podjednako odgovorni Vučić i Nikolić, pa nastavlja putem nekadašnjeg DOS-a i Tadićeve DS u uništavanju Vojske Srbije i njenog materijalnog stanja? U saradnji sa MMF on je „morao“ umanjiti vojni budžet, te je tehnika zbog neodržavanja skoro uništena. Uskraćena su materijalna sredstva neophodna za njeno održavanje, a najbolji majstori otpušteni. Vučić važno, naduto, pun sebe izjavljuje da Srbe niko više ne sme da ubija, da će on zaštititi sve Srbe, Republiku Srpsku, da je omogućio da Srbi na Kosovu žive mirno. Naravno da je po sredi laž i pozerstvo za dezorijentisane birače. Njegova epska borba protiv kriminala i korupcije svela se na lični obračun s Miškovićem, što je usaglašeno sa strancima. Podzemlje, šverc droge, oružja i ljudi, kao i „bespoštednu borbu protiv kriminala“ predao je u ruke Mila Đukanovića. Da stvari budu gore, on je u Đukanovićeve ruke predao i strateške odluke koje se donose u ime Srbije. U aferi „oružje u Jajincima“ Vučić se osvrnuo na neprijateljske strukture u sektoru bezbednosti i zahvalio Đukanoviću što ih je onemogućio. A Đukanović po nalogu mafije i NATO utiče ne samo na raspad Vojske Srbije već i bezbednosnih struktura. U diplomatskim krugovima zbijaju šale na račun pronađenog oružja i ističu da se radi o Đukanovićevoj režiji i Vučićevoj dramaturgiji.

Nadu narodu da nije potpuno politički zastranio, Vučić je vratio izjavom od 20. 11. da smo svedoci novog balansa u svetu i da je politika vlade bila promišljena i odgovorna. Mali smo da se suprotstavljamo svetskim silama, ali smo izgradili najbolje odnose sa Kinom i EU, zadržali i dobre odnose sa Rusijom, rekao je Vučić. Vučićeva fantazmagorija da je na konferenciji Klinton fondacije štitio interese Srbije je smešna. Zahvaljujući ličnom Dodikovom angažovanju u Moskvi britanska rezolucija o genocidnosti Srba je pala, a Vučić i Mihajlovićeva, uz pomoć MekAlistera, rade novu rezoluciju, skoro identičnu onoj koju su Britanci podneli UN, koja se potom po hitnom postupku usvaja u Skupštini Srbije. Izmena Krivičnog zakona Srbije da se negiranje genocida i ratnog zločina sankcioniše zatvorskom kaznom do pet godina je razarajuća i Srbima spočitava genocid, iako Vučić tvrdi da se u zakonu nigde ne spominje Srebrenica.

S druge strane, Vučić se grli s Edi Ramom do granice neukusa. Raniju izreku „drag mi je Bakir“ zamenio je sa „drag mi je Rama“ i naglašava da sa Ramom i dalje ima korektne odnose. A Srbe na Kosovu i dalje fizički napadaju, nožem ranjavaju omladinu, ali se Vučić o tome ne oglašava. Zato zna s ponosom da izjavi da njega i Srbiju uvažavaju u EU i da mu veruju, posebno Merkelova, i da niko od njih nije zvanično tražio da Srbija prizna Kosovo. Kud će zvaničnije kad Devenport, MekAlister ili Skot, kao i brojni zvaničnici EU, izjave da će Srbija morati na kraju da uvede sankcije Rusiji „u skladu sa zajedničkom bezbednosnom politikom EU“ i priznati Kosovo pred neposredan ulazak Srbije u EU. Toliko hvaljena Merkelova i EU, okupirani posledicama svoje političke i geopolitičke kratkovidosti umorni su i od Srbije i od Balkana. Merkelova trpi Vučića samo zbog pozicije Srbije kao sigurnosnog ventila u trijaži migranata pri čemu je Vučić angažovao Vojsku Srbije (čiji pripadnici su nedavno javno protestvovali zbog svog teškog materijalnog položaja) da štiti Merkelovu i EU interese bez ikakve naknade, jer je dovoljno što ga Merkelova voli, uvažava i ceni napore Vlade Srbije.
Vučić razara sve vrednosti Srbije, razara policijske i vojne strukture. Rusija je darovala šest aviona, ali je većinski vlasnik komunikacijske infrastrukture Vojske Srbije NATO. U bezbednosnom smislu posebno je zanimljiva trijada Vučić – Rama – Đukanović. Rama se sve više nameće kao regionalni lider. Kada se analiziraju zajedničke akcije i saradnja Vučića i Đukanovića, tek tada se uviđa u kojoj meri Đukanovićeva mafija krstari Srbijom i u tome ima Vučićevu podršku.

Pred svojim zapadnim mentorima Vučić se brani činjenicom da je u Srbiji Rusija jedino investirala u NIS i da su druge ruske investicije zanemarive. Emisari iz SNS u narodu ispredaju da Rusija Srbima nikada nije pomogla. To bolje rade od Brisela i Bilderberga. Dezorijentisan i na ivici egzistencije, narod ima sve manje snage da se tim lažima odupre. Ali, Rusija zna za Vučićeve i Đukanovićeve poteze. Zna i da Vučić traži način da zatvori ruski „špijunski centar“ u Nišu, zbog „ravnoteže odnosa između Rusije i NATO“ jer, po Vučiću, „neutralnost podrazumeva izbalansiran stav“. Dakle, ne samo da centar u Nišu neće dobiti diplomatski status kakav u Srbiji ima NATO, nego Vučić namerava da ga ukine. Zna to Rusija, a avione (moguće i protivavionski sistem BUK) je darovala srpskom narodu, a ne „velikom vođi i mesiji“ Vučiću. Vučić pak poklonjeno oružje prima samo zbog pritiska javnosti, pri čemu ga najviše pogađa pisanje Lazanskog, ali je nešto i obećao NATO-u koji se protivio dolasku ruskog oružja u Srbiju.

Sveznajući Vučić i njegov šef Đukanović nisu svesni koliko je Rusija spremna da se žrtvuje za srpski narod, za Srbiju, za Republiku Srpsku. I površne analize aktivnosti Rusije u Siriji, partnerstvo Rusije sa Turskom – ukazuju da se bliži raspad EU i otvara prostor Sjedinjenim Državama da ostvare punu ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa Rusijom, prvenstveno u pogledu borbe protiv Islamske države i Muslimanskog bratstva. To ukida sve opasnosti i tenzije na Balkanu, svodeći ih na mogućnost lokalnog konflikta, koji bi bio kratkog daha, jer ne postoje kapaciteti za ozbiljne sukobe koje bi u ime NATO trebalo da iniciraju Kosovo* i Hrvatska.

Samozadovoljni Vučić prima Plenkovićevo izvinjenje, teatralno i važno, iako je izvinjenje zvučalo uvredljivo jer je Plenković naglasio da se izvinjava „nekim“ koje je ploča u Jasenovcu povredila. Zašto Vučić od Plenkovića ne traži da se izvini srpskom narodu zbog genocida i progona koji je dva puta doživeo u Hrvatskoj? Vučić okreće teze i predstavlja se kao pomiritelj i čovek stabilnosti na Balkanu, jer on uvažava i ne uslovljava ni Plenkovića, ni Ramu ni Izetbegovića. A neće da vidi da jedan od scenarija jeste da Hrvatska pod zastavom NATO napadne BiH, odnosno Republiku Srpsku, uz objašnjenje da se radi o zaštiti hrvatskog korpusa i sa namerom da isprovocira Srbiju. Vučić i dalje veruje Stoltenbergu koji govori o poštovanju vojne neutralnosti Srbije. Vučićeva priča o neutralnosti je samo uspavanka za Srbe i Rusiju. On je postao iskreni zombi Zapada, što će se tek videti kroz izdaju Srba na Kosovu, promenu Ustava Srbije i priznanje Kosova. To radi da bi usrećio Merkelovu, dok poltronski novinari pišu da je izvinjenjem Stoltenberga nastupila nova era u odnosima Beograda i NATO.

Vučić bezočno laže Srbiju, Rusiju i Republiku Srpsku. Kako to Vučić brani Republiku Srpsku kad su Dodik i Srpska postali glavne NATO mete, što je navodno „procurelo“ u hrvatskim medijima? To nije procurelo, to je istina koju samo Vučić sa pogledom u nebo ne vidi. Nije mu palo na pamet da Hrvatska ne blokira Srbiju jer joj se to hoće, već što od Hrvatske to traži Merkelova. Hrvatski mediji o tim temama ne pišu bez naredbe. I kako je to Srbija vojno neutralna kada se Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije hvali da se pozivanjem u učešće u borbenoj grupi Helbrok, pokazuje privrženost Srbije zajedničkoj bezbednosnoj politici EU? To znači da je Srbija spremna da učestvuje u borbenim operacijama NATO. Znamo te Vučiću!

Pavel Bogdanov

www.fsksrb.ru