Čim su počeli da dolaze „strani investitori“, javili su se i navodni „zli jezici“, „ptice zloslutnice“, mnogo nezgodnije: „kočničari“, sa zamerkama. Pogotovu kada je nastala jagma za investitorima, i njihovo proglašavanje za rešenje problema zapošljavanja. Uz tetošenje svim i svačim, pa i subvencijama za radna mesta. Postepeno, su međutim, počele su se pojavljivati potvrde zamerkama.
Prvo zbog trajnog zagađivanja okoline, a zatim zbog politički i socijalno bliskog i goreg. Smanjivanja proizvodnje pa i mogućeg „odlaska“, što znači i otpuštanja zaposlenih. Čemu je aktuelno nuđenje delu zaposlenih posla u drugoj državi, od strane Stelantisa, bez obzira na pregrejanu atmosferu i odgovarajuće poteze, „mila majka!“.
Neočekivano, za naivne koji neće socijalizam ali hoće „socijalu“? Hoće kapitalizam, ali da država bude kapitalista i što sličnija socijalističkoj? Da kapitalista može biti i stranac, ali da svojim kapitalom ne raspolaže? Ne ode tamo gde su subvencije veće, a radna snaga još jeftinija i neorganizovanija, zakonom još manje zaštićena? Naravno. A da li je neočekivano za „državu“, koja je svuda investitora „vukla za rukav“ i obezbeđivala mu subvencije, ponegde uz zadržavanje manjinskog paketa akcija? Teško.
Ako sa ovim tada nije računala, njime niti je iznenađena niti naročito pogođena. Naprotiv! Njenima je jasno da iz niza razloga, ekonomskih i neekonomskih, tu i tamo mora biti smanjivanja pa i zatvaranja, što znači i otpuštanja. I nezadovoljstva otpuštenih, od kojih se stariji lično sećaju nekadašnje stalnosti zaposlenja.
Za otpuštanje u „njenim preduzećima“, iz aviona bi se videlo da je kriva ona. A ovako kriv je vlasnik, koji je to i ako je suvlasnik! Nema veze da li je i koliko, većinski. Kao i šta stoji u ugovoru i stvarnosti: na koje vreme ne može da se „povuče“ odnosno „otpušta“, i da li to vreme traje ili je isteklo… I šta može država Stelantisu (bilo kom investitoru), osim da traži ispunjenje onog u ugovoru? Ko je tražio, kad je zaključivan, uvid u njega? Ko se od sada ugroženih tada bunio, odnosno i sam iznosio zamerke „subvencijama“, pitao da li bi uopšte došao, bez njih i Zakona o radu? Nije baš „Tražili ste, gledajte“, ali jeste „Gledali ste, pa gledajte i sad!“.
Premijerka nije propustila ugodnu priliku da javno izjavi kako će Stelantisu nešto nabiti na nos. Pametno, pre nego nešto ne nabije na nos njoj i njenim prethodnicima. I pređe na ono najgore: hoće li da nađe novog investitora i šta do tada, postane jedini vlasnik i krene u proizvodnju automobila, ili ostalim bez posla dokupi staž do penzije…
autor:Radovan Marjanović
