Piše: Aleksandar Arsenijević
Nema sumnje da gospodar Vučić, poslednjih dana, ulaže natčovečanske napore, koji bi se eksplicitno mogli nazvati i kao pokušaj seksa bez penetracije, pokušavajući da, bez posledica, balansira između tovariš Vladimira na jednoj i Evropske unije i NATO pakta, koji onu stvar mere preko leđa nesretnih Ukrajinaca. Međutim, koliko god da se gospodar srbistanski pekao ovih dana na tihoj vatri, njemu to ipak ne pada tako teško kako bi se očekivalo.
Naprosto, dovoljno je imati u vidu njegovu patološku potrebu da se upoređuje i poistovećuje sa rahmetli Brozom, kome je to, balansiranje, u vreme Hladnog rata, dobrano uspevalo. A koliki će Srbistanci i njihovi naslednici platiti ceh ove akrobacije, o tome ćemo razmišljati kad stignu računi. Drugim rečima, sve ovo što se dešava u Ukrajini i oko nje, gospodaru i njegovoj nazadnoj bratiji je, pred nadolazeće izbore, i uz brojne unutrašnje probleme, koji naprosto sustižu jedan drugi, došlo kao kec na duplu desetku.
Pa tako više niko i ne pominje koronu, vakcine, način nabavke i cene respiratora… Rat u Ukrajini u drugi plan je potisnuo i čuveni Rio Tinto i to baš u trenutku kada su gospodar i njegova premijerka uhvaćeni u notornoj laži da je ova multinacionalna kompanija onemogućena da vrši ispitivanja i iskopavanja u Srbistanu, da bi se, na drugoj strani, ispostavilo da Australijanci i dalje uknjižavaju parcele koje su otkupili u Gornjim Nedeljicama.
Da nije Ukrajine, narod srbistanski, koji je od eksperata za epidemije i pandemije, preko noći, evoluirao u vojno – političke eksperte, bi se, verovatno, a možda i ne bi, bavio svakodnevnim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica i inflacijom, koja je pred vratima. Nekome bi na pamet palo i da gospodara Vučića, samoproklamovanog, beskompromisnog borca protiv korupcije i kriminala, koji ovih dana, ponovo, sa nazadnjačkim cirkusom talambasa uzduž i popreko Srbistana, upita šta to bi sa Miškovićima. Kako je moguće da takvi „zlikovci”, kako su ih predstavljali, raznorazni, dezinformeri, budu oslobođeni. I, što je mnogo bitnije, koliko će njihova oslobađajuća presuda, odnosno odšteta za neosnovano pritvaranje, koštati svakog Srbistanca. Da li će se svi oni novčani „pokloni” kojima ih je, o njihovom trošku, u ove poslednje dve i kusur godine darivao gospodar, vratiti, u višestruko uvećanom iznosu.
O tome će Srbistanci, neki drugi put, kad razreše rat u Ukrajini. Do tada će se, sa jedne strane, na društvenim mrežama, ušančiti poštovaoci lika i dela tovariš Putina, a sa druge strane oni za koje je suverenitet jedne zemlje neprikosnoven. I odatle će, kompjuterskim tastaturama, ispaljivati salve argumenata i protivargumenata sve se udarajući u grudi demokraske i grudi panslovenske pravoslavne.
