Što ne volim ministra koji lako klekne

0
878

gasicVeći je gaf oprostiti Bratislavu Gašiću pad vojnog helikoptera sa sedam žrtava – jer to ne pristaje već filigranski izgraviranom profilu Aleksandra Vučića, nego kazniti najobičnije dripačko ponašanje i manire, što je Gašićev profil koji pozira iza Vučićevih leđa i štiti njegov život, funkciju i državu.

Ako su pripadnici najjače stranke u Srbiji onakvi pred uključenim kamerama i mikrofonima, kakvi li su, šta li misle i govore, kada nema kamera i novinara? To, već, nije pitanje koje se tiče samo Gašića, nego čitave SNS i njenog predsednika, jer je Gašić na funkciju ministra vojnog došao kao visoki kadar SNS i – sve što tamo radi i govori – čini to i u ime SNS.

​Zato je brza, odlučna i nedvosmislena reakcija predsednka Vlade i bila takva – da bi šteta po ministarstvo, Vladu i stranku, bila što manja. I bila bi još manja ili je uopšte ne bi bilo, da premijer Vučić nije, svojevremeno, još odlučnije nego današnjim tonom izgovorio:

– „E, ne dam Gašića i Lončara!“
Za Lončara ćemo, još, da vidimo, ali nećemo dugo čekati. A za Gašića i sve nas bolje bi bilo da ga je premijer „dao“ zbog sedam žrtava u helikopteru nego zbog njegove dripačke lascivnosti. Da li premijer ima na umu kako će se od danas pa ubuduće osećati porodice nastradalih, koje od svakog javnog zaborava sada više boli to da je od života njihovih najmilijih – jača i teža jedna jedina prostačka rečenica kvaziintelektualca koji kao da lomi keramičke pločice kada pokušava da bude duhovit.

I žao mi je što je takav čovek „odani prijatelj“ premijeru Vučiću koji „čuva“ i njegov život.

Za prijateljstvo ne znam, ali znam da svoj život, a premijer i svoju funkciju i državu ne bi baš poverio čoveku koji je u svom ministarskom mandatu više učinio da ga posle „podvlačenja crte“ zaborave, nego zapamte.

Da Vas podsetimo:  Depigmentizacija svesti

Redom?

To je čovek kome se, što bi narod rekao, koješta u biografiji nakupilo… Njegova firma SAKO u blokadi je 1.097 dana za 24 miliona dinara, a on uporedo, kao ktitor, gradi crkvu. To je onaj čovek koji je Aleksandru Radiću, vojnom analitičaru, zabranio da objavljuje tekstove u „Odbrani“, jer je Radić tražio bar moralnu odgovornost ministra vojnog za pad helikoptera. To je isti čovek koji je u Moskvu na vojnu paradu povodom Dana pobede hteo da pošalje veterane – kako bi se dodvorio NATO-u, ali je predsednik Nikolić naredio da ide aktivna vojska. On je uostalom, poznat i kao „nepoznat ministar u Vladi Srbije“ jer je nebrojeno puta izbegavao da primi sudske pozive, pa je na kraju označen kao „nepoznat“. On je sedam meseci nakon obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata potrošio 7,5 miliona dinara na značke i rokovnike sa logom velikog jubileja koji je već protekao. To je isti onaj čovek koji je u rodnom Kruševcu postavio na stub MIG-21, a za koji su se sugrađani brinuli „da ne padne jer bi to dotuklo ministra“…

To je čovek koji se hvalio da ga „čitava Evropa“ zna kao Batu Santosa: „Počeo sam sa džakom kafe i toga se ne stidim“. Isti onaj koji je na mogućnost da bude smenjen, a da njegov naslednik bude Jadranka Joksimović, rekao: „Narod svašta priča, a odlučuje premijer.“ On je svim silama, više civilnim nego vojnim, nastojao da Vojska Srbije preuzme kontrolu nad kockarnicama, kazinima i kladionicama, jer već kontroliše državni Loto na kome još uvek nije razjašnjena velika afera. On je i donator izgradnje rezidencijalnih objekata Vojske Srbije – dok su mu firme u blokadi i duguje poslovnim partnerima. To je visoki državni funkcioner koji je „znao da je napad na premijera u Potočarima planiran unapred“.

Da Vas podsetimo:  Mi smo ovde zbog našeg naroda! S.F.S.N.!

Takođe je najavio da borbeni avioni koje je kupila Srbija stižu do kraja 2015. godine, a kojih još nema. On nosi sat od 12.000 evra i dugmad na košulji od 120.000 dinara… Za njegov sat 32 radnika rade za prosečnu mesečnu platu. On je taj koji je ministru Lončaru na sednici Vlade poklonio helikopter igračku za rođendan i onaj koji je molio Ruse da poklone akumulatore za naše MIG-ove koji tri meseca nisu leteli, a naša avijacija imala je 18 akumulatora u svom magacinu!

To je ministar koji je „Blicu“ za rođendan poslao tortu na srebrnom poslužavniku koji je Tito dobio od indonežanskog predsednika Sukarna i koji je disciplinski kažnjenog generala hteo da postavi za šefa misije Srbije u NATO i to je, svakako na kraju, čovek koji je po svaku cenu hteo da smeni i penzioniše generala Dikovića, za koga legenda već kaže da je rekao: „Možeš samo da mi zameniš pločice“ i to je, naposletku, čovek koji je učestvovao u „državnom neudaru“.

I nije jedini koji na svoj način kvari sliku o najjačoj stranci u Srbiji: da li predsednik SNS zna za gradonačelnika Leskovaca, Gorana Cvetanovića, koji je 50. rođendan javno slavio dok je omladina SNS nosila majice sa njegovima likom i tekstom „Hvala ti što postojiš“? Da li zna da su funkcioneri SNS u Krupnju organizovali lovačku zabavu i veselje na Dan žalosti povodom pada helikoptera i smrti sedmoro ljudi? Zna li za Milenka Bukvića, funkcionera SNS, koji se na svadbi slikao sa dva pištolja pored tanjira, umesto kašike i viljuške, i objavio u novinama. Zna li da je predsednik opštine Grocka fotografisan kako pije iz tri flaše piva istovremeno? Da li zna za pripitog naprednjaka Dragana Mitića iz Azanje kod Smederevske Palanke koga su kamere snimale kako cepa novčanice od 500 evra i baca ih muzičarima koji su mu svirali?!
I inače, nisam srećan, poligraf mi je svedok, što premijer kaže da mu je Bratislav Gašić odan prijatelj.

Da Vas podsetimo:  Cirkus u Velikom Trnovcu? Kamo sreće, da jeste...

A Gašić, i takav kakav je, može se smatrati izuzetno srećnim čovekom zato što nije bio ministar vojni u Severnoj Koreji. Tamo je Kim Džong Un svog ministra vojnog Hjong Jon Čola, streljao raketnim bacačem zato što je u trenu zadremao na sastanku!

Radoje Andrić

iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime