Četvrt je veka minulo od onog strašnog granatiranja prestonice RSK (tada pod zaštitom OUN!), koje je navestilo početak zločinačkog etničkog čišćenja Srba sa njihove vipevekovne zemlje, jer su tako zaželeli vatikanski planeri tog zločina!
Naime, tajnim dogovorom između američkog predsednika Regana i pape Ivana Pavla II (poljskog nadbiskupa Karola Vojtile) dogovorena je akcija rušenja socijalističkog uređenja u zemljama Istočne Evrope (katoličkim naravno!), ali i usputnim pokaznim razaranjem Jugoslavije, države koju je dvared u krvi stvarao srpski narod da bi svi Srbi živeli u jednoj državi, pritom ničim ne ugnjetavajući i druge narode na tom prostoru!
Ono doduše, deo tih naroda je nastao upornim radom vatikanaca koji su silom ubeđivali Srbe da to nisu, jer su neki prihvatili papu za svog vrhovnog duhovnog poglavara a živeli su u pokrajinama Hrvatska, Slavonija i Dalmacija, koje su prethodno bile u sastavu Otomanskog carstva, koje se napokon povuklo preko reke Une i Save, te planine Dinare u Bosnu i Hercegovinu, gde će slovenski živalj ugnjetavati još nekoliko vekova!
Carevina Austrija, ponekad je čak i ograničavala taj uporni rad vatikanaca, kada su joj srpski pravoslavni graničari zatrebali za njene ratove i odbranu poljuljanog prestola, pritom čak dajući i carske pisane ukaze o autonomiji, koji se potom nisu mnogo poštovali čim takva opasnost mine!
U poslednjoj deceniji prošlog veka, stekle su se političke okolnosti da se napokon isteraju mrski Srbi sa „poviestne kroatokatoličke zemlje“, pošto to nije pošlo za rukom milom poglavniku Anti u njegovim „radnim oporavilištima“ širom klerofašističke NDH, te su američki penzionisani generali iz firme MPRY zajedno sa dragim NATO postali činioci koji rešavaju to „srpsko pitanje u demokratskoj Hrvatskoj“, koju otvoreno pomaže EU!
Znajući da neoustaše jedva čekaju da se uključe u taj složeni projekat etničkog čišćenja Srba, američki nalogodavci su zahtevali od vrhovnika Franje da se najstrože poštuje privatno vlasništvo, i koliko je to moguće životi civila, ali su razdragani potomci hrvatskih ustaških koljača ipak kršili ovaj zahtev gde su god to mogli, te su danima gorele napuštene srpske kuće u Krajini i ubijani civili, mahom starci čije su ćeri bile udate za Hrvate, ili su sinovi bili hrvatski zetovi u gradovima van Krajine.
Umesto da dočekaju željeni susret sa svojom decom, dočekali su strašnu smrt, iako je hrvatski vrhovnik prethodno čak uputio i zvanični poziv Srbima, da mirno sačekaju „svoje hrvatske oslobodioce“ koji će oterati te „četničke teroriste koji ih ugnjetavaju“!
Četvrt veka je potom bilo potrebno, da se napokon izmeni „svest“ kod nazovi predstavnika preostalog srpskog naroda u današnjoj Hrvatskoj, te da mladi HRBIN stane na svečanu pozornicu u Kninu, dok rulja radosno kliče Tompsonove stihove, a predsednik Milanović još traži moguće dinarske stope svoga navodnog dede-ustaše iz Sinja!
Naravno da će razdragana beogradska drugosrbijanska ološ-elita u horu pozdraviti pokazanu „hrabrost i žrtvu“ potpredsednika hrvatske vlade, koji se napokon „uzdigao iznad kosovskog mita“ po njihovim viđenjima, tako vidno ohrabrujući očekivanog junaka u Beogradu, za još radosnije rešavanje „svetle budućnosti nad mračnom prošlošću“!
Farsu sa odlaskom u selo Grubori, na komemoraciju poklanim srpskim starcima i babama (što je delo mladih i poletnih pripadnika hrvatske specijalne policije) ministra hrvatskih branitelja (kako se službeno nazivaju pripadnici terorističke formacije ZNG iz vremena građanskog rata), moguće je samo porediti sa istupom bahatog predsednika Sabora R Hrvatske u vreme zajedničke države, Ivana Krajačića, kada je izjavio u Jasenovcu – malo smo vas poklali – , kao da je slutio da će doći vreme kada će mladi i perspektivni HRBIN stajati na svečanoj pozornici u Kninu, dok traje novoustaški dernek, koji će radosno pozdraviti zvaničnici EU i NATO, kao aktivnih učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu nad srpskim narodom!
Sitnicu zvanu crnogorski vojni ataše i da ne spominjemo, jer taj kninski dernek je zašravo bal vampira dragog NATO, koga i u Beogradu mnogi sve češće pominju po humanim akcijama širom Srbije dok doniraju škole i bolnice, ono doduše nakon zločinačkog bombardovanja osiromašenim uranijumom, ali Srbi kratko pamte, tvrde neki dobro upućeni, biće da su zato i izbacivali iz školske lektire pesnikinju Desanku Maksimović, da ne kvari mlade Srbe onim stihom — Srbija je golema tajna – !
Vladimir FROLOV
Izvor: Srpski stav
