STRADANJE KIPA I KLISE U ZAPADNOJ SLAVONIJI 1991. GODINE (LOGOR RIBARSKA KOLIBA)

0
64

Od 12. do 18. novembra 1991, pripadnici hrvatske (para)vojne policije u selima Kip (Daruvar), pod sumnjom da skrivaju oružje vojnog porijekla, i Klisa (Pakrac), radi „izmještanja“ stanovništva, pohapsili su 24-oro Srba civila, zatim ih doveli u Marino Selo te ih zatvorili i držali u podrumu inprovizovanog zatvora “Ribarska koliba”, gdje su ih psihički i fizički maltretirali.

Najčešće su primjenjivani sljedeći načini mučenja:

-potapanje u vodu,
-priključivanje na induktorsku struju,
-odsjecanje ušiju,
-rezanje po prsima,
-soljenje rana,
-gaženje nogama,
-udaranje metalnim šipkama i drvenim palicama.

Samo su šestorica preživjeli mučenja, dok su osamnaestorica likvidirani, s tim da se za tijelima petorice još uvijek traga.

Za likvidaciju pomenutih civila Županijski sud u Osijeku je u junu 2011. od šestorice optuženih pripadnika (para)vojne policije tkz. Zbora Narodne Garde, osudio dvojicu (Tomicu Poletto na 15 godina i Željka Tutića na 12 godina zatvora), dok je trojicu, u nedostatku dokaza, oslobodio optužbe, a protiv jednog je optužbu odbio zbog zastare krivičnog gonjenja.

Presuda je potvrđena od strane Vrhovnog suda RH u decembru iste godine.

U periodu od 8. oktobra 1991. do 29. marta 1992. u logorima “Ribarska koliba” u Marinom selu i “Stara ciglana” u Pakračkoj Poljani, koje je osnovala policijska jedinica za posebne namjene „Jesenje Kiše“ MUP-a RH pod komandom Tomislava Merčepa, likvidirano je više od 100 žrtava, uglavnom civila srpske nacionalnosti.

Većina likvidiranih potiče iz zapadnoslavonskih naselja sa područja Pakraca i Daruvara ali i sa teritorija opština Garešnica, Kutina, Bjelovar i Zagreb. Sva ova naselja nalazila su se van područja u kojima se srpsko stanovništvo oružjem suprotstavilo nasilju hrvatskih oružanih formacija.

Poslije hapšenja, bez sudskog naloga, Srbi su dovođeni u pomenute logore, pojedinačno ili u manjim grupama, gdje su zadržavani nekoliko dana i poslije strahovite torture, ukoliko nisu podlegli mukama, izvođeni na stratišta i likvidirani.

Da Vas podsetimo:  Život i smrt sveštenika Stevana Trifkovića, čuvenog popa Stijepa: Simbol otpora sarajevskih Srba
ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их
ЗЛОДЈЕЛА Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац * Петровачка цеста * Откос

Оркан * Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак * Равни Котари

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево * Задар * Корански мост

Цркве * Воћин * Брадина * Вучиловац * Бодериште * Сијековац * Медачки џеп

Купрес * Цинцар * Славонска Пожега * Чардак * Миљановац * Вировитица

ЗЛОЧИНЦИ Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * Звонимир Черевенко * 72. бојна

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Младен Налетилић * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач * Иван Чермак * Кораде

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић * Мирко Норац * Дујић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић * Томислав Мерчеп

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Јадранко Прлић * Парага

Мате Бобан * Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Бруно Стојић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Купрешки * Марко Бабић *

ЛОГОРИ Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије * Кулине * Лора

Дретељ * Челебићи * Мусала * Селска * Керестинец * Дервента * Бос. Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  *  *

ЖРТВЕ Данијела Рокнић * Александра Зец * Радомир Олујић * Раде Радосављевић

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Мирко Стијеља * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Марко Утржан * Ђурђа Смољановић

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Драган Радичанин * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Теодора Марић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Слободан Зуровац * Даринка Грујић * Добре Ромић

ПУБЛИК. Драго Пјевач * Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору *

Митровданска офанзива * Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

Mitrovdanska ofanziva * Knin je pao u Beogradu * Olga Draško * Paviljon 22

Županijski sud u Zagrebu je, u toku 2005, nakon dugogodišnjeg postupka, pravosnažno osudio petoricu pripadnika MUP-a Hrvatske (Muniba Suljića, Sinišu Rimca, Igora Mikolu, Miru Bajramovića i Branka Šarića) na kazne zatvora od 3 do 12 godina, zbog ubistva nepoznatog muškarca i nezakonitog lišavanja slobode i iznude trojice Srba, koji su u oktobru 1991. iz Zagreba dovedeni u Pakračku poljanu, gdje su ih likvidirala nepoznata lica.

Županijski sud u Zagrebu je u maju 2016. godine nepravosnažno osudio i Tomislava Merčepa, tadašnjeg komadanta rezervne jedinice MUP-a RH i savjetnika u MUP-u RH, na 5 godina i 6 mjeseci zatvora zbog toga što “nije spriječio sebi podređene da vrše nezakonita hapšenja, zlostavljanja i ubijanja 31 civila dovedenih iz Zagreba, Kutine, Ribnjaka, Janje Lipe, Bujavice, Međurića, Zbjegovače i Pakračke Poljane, od kojih je 23 usmrćeno”.

Dok su iz činjeničnog opisa presude izostavljene žrtve (20) za koje se nije moglo utvrditi ko ih je hapsio i likvidirao. Vrhovni sud je, presudom iz februara 2017. preinačio prvostepenu presudu tako što je optuženom povećao kaznu na 7 godina zatvora, koju je umjesto u zatvorskoj ćeliji, povremeno “izdržavao” u elitnoj banji Krapinske toplice.

U martu prošle godine hrvatski Vrhovni sud donio je odluku da se osuđeni Tomislav Merčep pusti na uslovnu slobodu nakon izdržane tri četvrtine zatvorske kazne zbog: znatno pogoršanog zdravstvenog stanja, ranije krivične neosuđivanosti, potpunog pridržavanja kućnog reda i što je dotadašnjim izdržavanjem kazne “u cijelosti ostvarena svrha kažnjavanja”.

Na današnji dan prošle godine mediji u regionu objavili su vijest da je umro ratni zločinac Tomoslav Merčep u 69 godini života, podsjećajući da je 2015. bio i VIP gost na inauguraciji hrvatske predsjednice Kolinde Grabar Kitarović.

U prvom velikom egzodusu Srba iz zapadne Slavonije u sukobu devedesetih, koji je kulminirao nakon osnivanja pomenutih logora, na području opština Daruvara, Grubišnog polja, Podravske Slatine, Pakraca, Novske, Orahovice i Virovitice, etnički je očišćeno 193 naselja (10 gradskih i 183 seoska), u kojima je uništena većina kuća i imovine, a uništeno je ili oštećeno i 27 pravoslavnih hramova, dok je ovo područje, zbog hrvatskog terora i pritisaka, napustilo 52.320 Srba, od kojih se velika većina više nikada nije ni vratila na svoja imanja.

Po popisu stanovništva iz 1991. u Kipu je živio 271 žitelj, od toga 195 (72%) Srba i 15 (6%) Jugoslovena, a u Klisi 139 žitelja, od toga 82 (59%) Srbina, dok je po popisu stanovništva iz 2011. u Kipu živjelo 148, a u Klisi 73 žitelja, bez oznake o njihovoj nacionalnoj pripadnosti.

Autor: Savo Štrbac
Izvor: DIC Veritas
17.11.2022.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime