Strahote Jasenovca: „Glavni stožer ustaške vojnice“ javljao da logor može „progutati“ neograničen broj Srba

Ovo je siže istraživanja srpskog akademika Dinka Davidova koji je gotovo ceo radni vek posvetio prikupljanju građe o stradanju Srba u NDH. Ovaj istoričar umetnosti sve do kraja života (maja 2019. godine) radio je neumorno na pronošenju istine o zločinima u NDH, a kruna stvaralaštva je jedinstvena knjiga-katalog „Totalni genocid“.

Njen izdavač Žarko Čigoja kaže nam da je i sam bio šokiran sadržajem, naglašavajući da je u pitanju „najcelovitiji i najdokumentovaniji prikaz karaktera NDH i stradanja srpskog naroda pod ustaškom kamom“.

O „terenskim ustaškim slikama“, koje se prvi put publikuju u javnosti, akademik Davidov piše:

„To su, zapravo, dokumenti o samom činu, zločinu. Snimci strave i užasa. Na njima su trenuci dubokog ustaškog zadovoljstva, čak pobedničkog. Oni su sve ljudsko u sebi duboko pokopali i, oslobođeni ljudskosti, upravo tada su činili satanska dela… U takvom raspoloženju javila se pobuda da sebe i svoje žrtve slikaju za „uspomenu“. Pažnju privlači i fotografija jame u koju su ubačeni zaklani Srbi, nekoliko ustaša skočilo je na žrtve radi pobedničkog slikanja. Njima su se pridružili i mladići u majicama.

O biološkom genocidu nad komšijama govore faksimili u Katalogu. Najstrašniji je onaj iz maja 1942. pukovnika Tomislava Sertića iz „Glavnog stožera ustaške vojnice“ koji javlja svim jedinicama da logor Jasenovac može da „proguta“ neograničen broj Srba.

Ulogu hrvatskog biskupa Alojzija Stepinca u pogromu nad našim sunarodnicima akademik detaljno osvetljava kroz dokumenta sa njegovim potpisom. Tako Stepinac u svom dnevniku od 27. marta 1941. godine, posle vesti o puču u Beogradu piše: „Ali iza ovog čina, tj. državnog udara, opet izbija na javu činjenica da su Srbi i Hrvati dva svijeta, koji se nikada neće ujediniti dok je jednog od njih u životu. Duh bizantizma je nešto tako grozno, da je samo Svemogući i Sveznajući Bog u stanju da parira tim intrigama i podvalama tih ljudi.“ Sledećeg dana (28. marta) u Dnevniku stoji zaključak: „Pravoslavlje je najveće prokletstvo Evrope!“

Jedan od dokumenata iz poglavlja o Stepincu je i njegov govor od 23. februara 1942. na dan obnove Državnog sabora Hrvatske. Kardinal je poglavnika Pavelića dočekao na ulazu u Crkvu Svetog Marka rečima:

„Obnova hrvatskog Sabora dokaz je Vaše duboke i žive svjesti, odgovornosti kojim golemi teret želite podeliti sa svojim suradnicima. I tu obnovu prati molitva crkve i naših srdaca… Imam isto tako duboku i živu svijest i odgovornost, da mogu Vas Glavara Države Hrvatske uspješno pomagati u obnovi i podizanju drage nam domovine.“

Biskup đakovačko-srijemski Antun Akšamović Državnom uredbom prisvojio je srpske crkve u 25 sela Slavonije. Prema dokumentima, Akšamović se žalio da u Vukovaru i okolini nema katoličkih bogomolja (nema katolika), pa je „pastvu“ stvarao pokrštavanjem. O tome se hvalio u svojim novinama. Šokantno je da je ovaj biskup posle rata oglašen ratnim zločincem, a pre svoje smrti 1959. odlikovao ga je Josip Broz Tito Ordenom za širenje bratstva i jedinstva.

Bez izložbe

Do poslednjih dana života akademik Davidov se, govori nam Žarko Čigoja (na slici) nadao da će u SANU biti napravljena izložba njegovih dokumenata i dokaza o sudbini Srba u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu. Umesto postavke, pojavio se Katalog dosad neviđenih slika, faksimila i svedočanstava o totalnom genocidu nad Srbima.

Da se ne ponovi

„Knjiga „Totalni genocid“ potrebna je ovom narodu, da mu se nesreće ne ponove„, kaže Čigoja. „Danas ponovo zabranjuju ćirilicu, zakonom otimaju crkve… Da nam se ne ponovi.“

Pokrštavanje u zakonu

Poglavlje o prevođenju Srba u katoličanstvo nije manje zastrašujuće. Urađeno je ima „Rasnim zakonom“ izglasanim 1942, prema kome „u NDH nisu svi ljudi isti već se formira novo Zakonodavstvo prema principu vođstva“.

Izvor: Večernje novosti