Stranačka (SNS) država

0
1242

Danas je održan sastanak vrha Srpska napredne stranke. Kako prenose mediji, na sastanku se raspravljalo o stanju u državi gde je konstatovano da prioritet vlade bude očuvanje političke i ekonomske stabilnosti zemlje. Od kad jedna stranka diktira rad institucija Vlade i Skupštine?

vucic-stranka-sns

Republika Srbija bi slobodno mogla da promeni ime u “Stranačka Republika Srbija” (SRS) prilikom najavljene promene Ustava jer je očito da ovom državom vladaju stranke. Nije bitno koja stranka je u pitanju.

Unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije kao institucija, odnosno, kao organ izvršne vlasti. Ta institucija nije rezervisana samo za stranačke ličnosti niti bilo gde u zakonu piše da Vladu moraju da čine stranačka ličnosti.

Maja Gojković, predsednica Skupštine, je nakon sastanka izjavila da ” su danas razgovarali i o ukupnoj političkoj situaciji u regionu i upravo stoga založili se da prioritet vlade bude očuvanje političke i ekonomske stabilnosti zemlje“.

Iz ove izjave možemo da izvučemo zaključak da se oko unutrašnje politike prvo dogovori unutar stranke, pa se uputstva šalju u Vladu Srbije. Dakle, Vlada je podređena stranci. Ni jedan kriminalac nije jači od države, ali stranka jeste.

Ovaj način vođenja države nije samo poguban, već je suprotan zakonu. O državi i svim državnim pitanjima raspravljaju institucija Vlade i institucija Skupštine, gde građani imaju pravo da znaju šta se dogovoreno, a ne iza zatvorenih vrata Srpske napradne stranke na Novom Beogradu.

Ovo je trend koji je Srpska napredna stranka nasledila i bez mnogo dvoumljenja samo nastavila.

Istinske reforme države prvo počinju od promene inicijalnog odnosa stranaka prema državi i državnim institucijama, odnosno, ograničavanje njihovog uticaja. Današnja situacija nalaže da Srbijom upravljaju parazitske stranke koje diktiraju rad državnih organa.

Da Vas podsetimo:  GDE JE SRBIJA DANAS? Gazimo preko mrtvih, novac nam vrhovni ideal, a radnici – tehnološko roblje!

Drugo, još kritičnija je situacija u Skupštini. U Skupštini sede stranački poslanici, a ne narodni poslanici. Izabrani predstavnici koji sede u parlamentu ne predstavljaju narod, već stranke i sprovode stranačke ideje, a ne ideje naroda.

Predlažemo da se funkcija “narodni poslanik” preimenuje u “stranački poslanik” jer je to njihova istinska funkcija.

Osnovni zadatak Skupštine, kao institucije, je da kontroliše i prati rad Vlade, odnosno, da usvaja zakone koji bi usmeravali rad Vlade, a sve u opštem interesu naroda i države.

Međutim, naša Skupština, populisana stranačkim poslanicima, sprovodi ideje stranke, odnosno, male grupe ljudi koja ne odražava realno stanje javnog mnjenja.

Zaključak je da Srbija nije ni demokratija (vladavina naroda) ni republika (vladavina zakona). Srbija je oligarhija. Oligarhija je državno uređenje u kojem mala grupa ljudi vlada. Ta grupa ljudi može biti kraljevske krvi, određena na osnovu materijalnog bogatstva, itd. U slučaju Srbije, to je grupa ljudi okupljena oko jedne političke stranke.

Istinske reforme ne počinju sa platama, penzijama, investicijama, Beogradom na vodi i slično. Istinske reforme počinju promenama izbornih zakona.

Reforme Srbije počinju onog trenutka kada se promene izborni zakoni. Zašto izborni zakoni? Kada reformišemo zakone koji omogućuju pojedincima da se dočepaju vlasti, tada ćemo dobiti i reformisanu državu.

Kako?

Prvo je potrebno omogućiti građanima da direktno glasaju za narodne poslanike. Drugo, ti kandidati za narodne poslanike na izborima nastupaju samostano, bez stranačkih dresova. Treće, sastav Skupštine bi trebalo da bude sačinjen od predstavnika naroda iz svake opštine i svakog grada.

Srbija ima nešto više od 120 opština i gradova. Dakle, broj opština i gradova određuje broj poslanika u Skupštini. Samim time, bio bi ukinut besmislen broj od 250 narodnih poslanika. Čemu oni služe kada skupštinsku reprezentaciju nema većina opština i gradova?

Da Vas podsetimo:  Srpska lingvistika je i danas serbokroatistika

Dalje, ti nezavisni poslanici, koje je izabralo lokalno stanovništvo, zastupaće interese svojih birača i biraće vladu koja je nezavisna od stranačkih uticaja. Mi ne živimo samo u državi Srbiji. Mi prvo živimo u gradu, opštini ili selu. Od mesta stanovanja najviše zavisi naša egzistencija i iz tog razloga je od suštinskog značaja da lokalno stanovništvo bira narodne poslanike iz svojih redova.

Ovo je jedino rešenje koje bi omogućilo Srbiji da se reformiše i modernizuje. Ako neko nije radio u interesu naroda, ne teoretski ne postoji mogućnost da se ta osoba ponovo nađe na vlasti. Skupština će raditi u interesu naroda i neće dozvoljavati usvajanje zakona koji bi išli na štetu naroda. Vlada bi na taj način bila primorana da bude efikasna i vešta u smislu pronalaženja rešenja za goruće probleme.

Ovakve izmene izbornog zakona bi dovele do uništenja političkih stranaka jer bi njihov uticaj bio eliminisan.

Ovakav oblik vladavine zastupljen je u gotovo svim istinskim demokratijama. Nije bitno da li u nekoj državi vlada dvopartijski sistem ili višestranačje. Onoga trenutka kada narod izabere svog predstavnika, njegova stranačka uloga prestaje i on počinje da zastupa interese svojih birača.

Zapitajte se zašto se izborni zakoni nikada ne spominju. Izborni zakoni se ne spominju jer političari i stranke znaju da bi upravo promene  tog zakon dovele do njihovog ukidanja i uništenja.

Svi se pitamo zašto se jedno te iste ličnost godinama smenjuju na političkoj sceni. Odgovor leži u izbornim zakonim koji su kreirani da im to mogući.

Dok god se korenite promene ne dogode po pitanju izbornih zakona, Srbija se nikada neće reformisati ili modernizovati.

Smisao demokratije je da narod vlada, odnosno, da narod bira svoje predstavnike koji će voditi državu i zakonom štiti njihove interese.

Da Vas podsetimo:  Izabrani narod

teleprompter

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime