SNS: Svakom dobronamernom čoveku je jasno da uspeh košarkaša predstavlja uspeh politike koju vodimo, i da su na krilima naših pobeda i oni izvojevali svoje! Iz utakmice u utakmicu igrali su nadahnutije i naprednije, baš kao što i mi iz poluvremena u poluvreme vodimo Srbiju naprednije i odlučnije, jer, bež lažne skromnosti, naša stranka vrca od Raduljica i Bogdanovića, na čelu sa čovekom lepše frizure i jasnije vizije od Saleta Đorđevića, ali sad nije reč o nama već o njima! Kojim, bre, njima?! A da, košarkašima!
Možda je nedovoljno poznato da smo u unapređenje košarke uložili četrnaest milijardi evra i da Jorgovanka Tabaković pogađa sa slobodnih bacanja stodevetnaest od stodevetnaest što je približno vrednosti evra, ali to su fluktuacije kursa, kao i padovi u igri košarkaša, kojima je, evo da otkrijemo tajnu, obavezan deo priprema bilo tihovanje pred čudotvornom maketom “Beograd na vodi”, kao i vođenje lopte spojenih prstiju, baš kao što i premijer vodi Srbiju. Inače, kao vrhunski košarkaš premijer je reprezentativcima pokazao nekoliko fora u napadu i odbrani, koje su, svedoci smo, uspešno koristili u trenucima kada su utakmice bile na rezultatskoj klackalici, kao penzioneri kada se presamite preko kontejnera…
Elem, što se svečanog dočeka tiče još ćemo utanačiti sa košarkašima, širokim narodnim masama i preporukom dr Nade Macure kada je najpovoljniji trenutak da dočekaju premijera, jer njihov uspeh je, rekosmo, plod našeg rada, tako da je sasvim jasno ko zaslužuje svečani doček?
SPS: Čestitamo košarkašima, srpskim vitezovima, Obilićima, Lazarima, Jugovićima (ne
mislimo na onog fudbalera), potomcima Kraljevića Marka (iz vremena pre nego što se prodao Turcima), selektoru Đorđeviću, što na turskom znači: Ivica Dačić, koji možda nema visinu centra, ali poseduje srce beka, brzinu pleja, spretnost krila, hrabrost Putina dok golim rukama davi sibirskog tigra dok onaj Obama ne može ni kiflu da savije, u šta se predsednik naše stranke uverio na Molitvenom doručku, ali izuzetno ceni i gosn. Obamu, jer iskriviti kiflu nije od presudnog značaja za naše dokazano evroatlantsko opredeljenje!
Od javnosti se krilo, ali vreme je da se sazna: igrači su tokom priprema više puta u tajnosti odvođeni na obalu Miljacke, u kojoj joj je, stojeći u vodi do kolena, gospodin Dačić pevao istoimenu motivacionu pesmu, sokoleći ih da istraju u naporima, kao kada onomad, u skrivenoj kameri, on nije spustio pogled ka golom međunožju “voditeljke”, već je nepokolebljivo gledao pravo u oči, otprilike. O svečanom dočeku Ivice Dačića javnost će biti blagovremeno obaveštena!
DS: Čestitamo momci! To je taj opozicioni duh, to je ta ideja moderne Srbije koju smo hteli da predstavimo na sledećim izborima, ali ste nas preduhitrili, to je ten Bojana Pajtića, neodoljiva privlačnost igre kao Aleksandra Jerkov, prelazak iz odbrane u kontru kao Nada Kolundžija iz stranke u stranku, odlučnost Dragoljuba Mićunovića da se što pre otarasi lopte, kao nenaplaćenog putnog naloga…
Tu je i odluka Raduljice da zabradi kao Ljubomir Davidović, osnivač predratnog DS-a, koji je imao samo brkove, ali gde su brkovi tu je i brada, brada koja simboliše žal za opozicijom i danima kada je bila na vlasti! Svečani doček Bojana Pajtića neće biti organizovan, jer ne želimo da trošimo novce poreznih obveznika – dočekaće se sam! Skromno, demokratski!
LDP: A zašto niko nije napravio toliku pompu kada se Čedomir Jovanović polio kofom ledene vode, a?! Zašto tad niko, osim Jelene Karleuše, nije čestitao na tom istorijskom uspehu, onakvom torzu, vrhunskoj tetovaži, kockicama leda koje su klizile niz telo čoveka koji nas i bez majce može odvesti u Evropu, svet, Akonkakgvu, Mikonos, svemir, a? “Čedo- oženi me”, odjekivalo je sa tribina i parketa, ali o tome niko ne govori i ne piše, zar ne?
DSS: Čim počasni predsednik bude obavešten da nešto treba da čestitamo to ćemo i učiniti! Nekome je bio rođendan, slava, rođenje deteta, ipak smo prešli cenzus? Barem nagovestite šta da čestitamo, pod uslovom da je u skladu sa Ustavom, preambulom, teritorijalnim integritetom Kosova i Metohije, posve legalističko?!
Znate, nije život Švicarska, što bi onaj Merlin rekao, a nije ni košarka, već ponekad i igra na jednom košu, a koš bez mrežice, pa još iskrivljenog obruča, shvatate?! Ni mi, ali tako piše ovde, samo čitamo.
Elem, svečani doček organizovaćemo u sopstvenoj režiji, samo da utvrdimo gde se deo Koštunica dr Vojislav, ima li Ceca slobodno popodne i da li Matija Bećković ima neki prigodan stih koji košarku nekako dovodi u kontekst najskuplje srpske reči?!
U suprotnom ništa, osim iskrenih čestitki ponosnim roditeljima! Nekome se rodilo dete, jel da?! Mora biti da je to? Namignite barem, kao nagoveštaj, ako smo blizu rešenja misterije?
Mihailo Medenica
