Pored pet najvećih političkih partija u Srpskoj – SNSD-a, SDS-a, DNS-a, PDP-a i SP-a – koje parlamentarni status imaju i čuvaju od formiranja, zatim probosanske koalicije “Domovina”, koja je pod sloganom SDA “U jedinstvu je snaga” sebi obezbedila poslanički klub u Narodnoj skupštini RS, te nekolicine “satelitskih” partija poput PUP-a, “Napredne Srpske” i ovih i onih radikala, koje su se gotovo krišom uvukle u republički parlament, cenzus je prešla još jedna stranka, ali neće imati nijednog poslanika.
To je stranka belih listića! Preko 15.000 belih listića za Narodnu skupštinu RS, skoro 20.000 za predsednika Srpske i gotovo 30.000 za člana Predsedništva BiH iz RS ozbiljnim političarima (ako se složimo da niko ne zaslužuje uzvišeni naziv državnik) sigurno predstavlja razlog za uzbunu i ozbiljno razmišljanje. Nažalost, kod nas ni vlast ni opozicija nisu pokazale preteranu brigu i zabrinutost zbog toga, iako beli listići označavaju onaj pravi građanski bunt jer birači na taj način šalju kristalno jasnu poruku da su nezadovoljni i aktuelnom vlašću i ponuđenom alternativom.
Ako se pitate zašto baš beli listići predstavljaju pravi bunt, a ne oni drugi nevažeći listići na kojima su nacrtane “čiča Gliše”, dopisana imena nepostojećih kandidata ili su na neki drugi način učinjeni nevažećim, odgovor je jednostavan. Onaj ko precrta listić istresao je bar malo gneva, ali najviše nezadovoljstva u sebi i dalje krije upravo onaj ćutljivi birač koji ima strpljenja da čeka na biralištu da bi u kutiju ubacio prazan i nepopunjen listić?!
Međutim, iako se kod nas iz jednog u drugi izborni ciklus ponavlja neprirodno veliki broj belih listića, očigledno je da njihov broj još nije alarmantan ni za vlast, ni za opoziciju, ali ni za politikologe i sociologe. Drugim rečima, dok god se broj belih listića drastično ne poveća i dok svoj revolt na taj način ne pokaže 200.000 ili 300.000 birača, do tada će se političari češati po dupetu, a obični građani, pre svega onih tradicionalnih 45 odsto koji na dan izbora ostanu kod svojih kuća i dalje će se pravdati da su apstinirali zato što nisu želeli da “sjaše Kurta, a uzjaše Murta”.
Elem, upravo oni koji na dan izbora ostaju kod kuća nikako ne mogu da shvate da postoji i gora mogućnost od “sjaši Kurta da uzjaše Murta”, a to je da uzjašu i Kurta i Murta. Recimo, da u Banjaluci nastavi da jaše Kurta, a da se u Sarajevu na grbaču popne Murta!
Upravo zbog toga bilo je malo belih listića, ali posle j……, pardon izbora, nema kajanja!
Darko Momić
(Pressrs.ba)
